Hiljadu dana rata i 24 sata za mir
Piše: Aleksandar ĐURĐEV, poslanik i predsjednik Srpske lige
Hiljadu dana ranije Rusima iz Donjecke i Luganske oblasti spremao se scenario po receptu viđenom tokom tzv. Oluje i Bljeska u Republici Srpskoj Krajini 1995. godine. Spremali se, dakle, etničko čišćenje Rusa sa njihovih istorijskih teritorija, gde bi mozak operacije, baš kao i u srpskom slučaju, bio NATO, a egzekutor ukrajinska nacistička politička vrhuška, baš kao što je to bila hrvatska ustaška vlast u našem slučaju. Srbi su, međutim, još jednom spasili Rusiju. Kao što smo u Drugom svetskom ratu otežali nemačko napredovanje ka Rusiji i dali joj vremena da se pripremi za odbranu, tako smo svojom žrtvom 1990-ih otvorili oči Rusiji šta je čeka od strane kolektivnog Zapada ukoliko ne bude spremna da se brani.
Srbi su bili proterani sa svoje zemlje, ali Rusi nisu. Srbija je rasparčana, ali ne i Rusija. Srbi su jedva preživeli sankcije, a one su Rusiju samo ojačale. Danas, hiljadu dana nakon početka specijalne vojne operacije, Rusija je izrasla u najspremniju vojnu silu na planeti sa oko milion vojnika sa ozbiljnim vojnim iskustvom, u četvrtu najveću svetsku ekonomiju koja je pretekla Japan, u politički stabilan sistem sa apsolutnom većinom podrške u narodu i u zemlju u koju su danas sve one slobodarske zemlje širom sveta duboko zagledane. Konačno, ukrajinski rat je iznedrio još jači BRIKS, nove članice istog i Rusiju kao političkog lidera te organizacije, što je nedavno održani samit u Kazanju i pokazao.
Sa druge strane, kolektivni Zapad je u stanju latentnog raspada. Nakon pobede Donalda Trampa odlazeća demokratska administracija je u fazi panike i ludila, tražeći način da budućem predsedniku u narednih mesec dana poturi što više klipova pod točkove. Nemačka vlada će očigledno uskoro pasti, izvesno je da će Le Penova uskoro biti novi predsednik Francuske, borba između globalista i suvereniteta u EU institucijama je sve žešća, a da ne govorimo o ekonomskoj i energetskoj krizi izazvanoj ratom u Ukrajini koja se, poput bumeranga, vratila nemačkoj (a time i EU) ekonomiji koja je i zvanično u recesiji.
Donald Tramp je, između ostalog, odneo ubedljivu pobedu na američkim predsedničkim izborima zahvaljujući tome što je obećao da će, nakon što sedne u predsedničku fotelju, zaustaviti rat u Ukrajini za 24 sata. Već sada čujemo poruke koje svedoče da će Trampova politika ići u tom pravcu. Prema nezvaničnim informacijama, Tramp je spreman da odustane od ideje guranja Ukrajine u NATO, ali i na de fakto priznanje četiri oblasti i Krima kao dela Rusije. Formalno priznanje bi izostalo, ali valja podsetiti na to da je isto izostajalo i u slučaju baltičkih zemalja dok su bile deo Sovjetskog Saveza. Sve to svedoči o jednoj suštinski važnoj činjenici – Zapad je još jednom unapred potcenio Rusiju i plaća posledice svojih zabluda. Veći deo čovečanstva je danas više nego ikada uveren da su reči Nikolaja Trubeckoja, velikog ruskog mislioca sa početka 21. veka, o tome da je kosmopolitizam samo drugo ime za romanogermanski šovinizam, a koji od drugih želi da ga oponašaju, a ne obogate svojim kulturama. Ako je već tako, a jeste, neka bude onako kako je sam Trubeckoj pre više od jednog veka poručio – kad je rat, neka bude rat!
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)