Gruzijska banka neće da zamrzne imovinu svojih građana zbog zapadnih sankcija
Oklijevanje Gruzije da zamrzne imovinu nekadašnjim zvaničnicima koje je Amerika optužila da su ruski špijuni stavilo je na test veze Tbilisija i Zapada, piše „Fajnenšel tajms“.
Početkom mjeseca Stejt department dodao je na listu sankcionisanih Otara Partskaladzea, koji je kratko bio državni tužilac, navodeći da mu je ruski FSB pomogao da dobije rusko državljanstvo, a da je on zauzvrat navodno pristao da „utiče na gruzijsko društvo i politiku u korist Rusije“.
Nakon što je podržala zamrzavanje imovine povezane sa sankcijama, Centralna banka Gruzije promenila je svoja pravila i zaštitila Partskaladzea. Troje viših zvaničnika banke dalo je otkaz u znak protesta zbog te odluke. Povela se oštra javna debata o tome zašto se vladajuća stranka Gruzijski san sprema da zaštiti pojedince povezane sa oligarhom koji ih finansira Bidzinom Ivanišvilijem na račun savezništva sa svojim međunarodnim partnerima.
„Niko ne vjeruje da je centralna banka nezavisna. Ona je dio vlade, a Partskaladze je vrlo značajna ličnost u našoj zemlji i ima bliske veze sa Ivanišvilijem“, kaže ekonomista, poslanik stranke Girči Aleksandar Rakvijašvili.
Prema mišljenju analitičara, Ivanišvili i dalje kontroliše stranku Gruzijski san. Navodi se da je bogatstvo stekao u Rusiji devedesetih godina prošlog vijeka, kao i da ono potiče od udjela u ruskom energetskom gigantu „Gaspromu“ od jedan odsto. Njegovo bogatstvo procijenjeno je na 6,2 milijarde dolara, oko trećine ukupnog BDP-a Gruzije.
Ivanišvili nije komentarisao ove navode za „Fajnenšel tajms“.
Partskaladze, imenovan od Gruzijskog sna, dao je ostavku 2013. godine poslije samo šest nedelja provedenih na mjestu državnog tužioca nakon što je otkriveno da ima krivični dosije u Njemačkoj. Objavio je pisano saopštenje u kojem je naveo da je proglašen krivim u Njemačkoj zbog verbalnog sukoba sa policajcem.
Optužen je 2018. zbog napada na bivšeg šefa revizorskog tela Gruzije, ali ga je sud tri godine kasnije oslobodio.
Stejt department opisao je Partskaladzea kao „gruzijsko-ruskog oligarha“ koji redovno putuje u Rusiju sa ruskim pasošem. Dvije ruske kompanije za konsultantske usluge, djelimično u njegovom vlasništvu, takođe su stavljene na listu sankcija.
U tekstu se navodi i da je Centralna banka Gruzije svoj zaokret po pitanju zamrzavanja imovine pojedinaca i kompanija obrazložila time da imovina gruzijskih državljana može da bude zamrznuta samo ako to nalože lokalni sudovi.
„Shvatili smo da ima nekih nepoklapanja između lokalnih propisa i mehanizma automatske primjene sankcija. Propisi će možda morati da se malo prilagode“, rekla je za „Fajnenšel tajms“ direktorka centralne banke Natja Turnava.
Međunarodnu monetarni fond u julu nije odobrio isplatu druge tranše kredita od 289 miliona dolara Gruziji, navodeći kao razlog promjene u strukturi menadžmenta centralne banke.
Politička atmosfera u ovoj zemlji i dalje je napeta dok se očekuje za nekoliko nedelja preporuka Brisela da li da toj zemlji dodijeli status kandidata za članstvo u EU, kao što je prošle godine uradila za Ukrajinu i Moldaviju. Zabrinutost EU zbog demokratskog nazadovanja, korupcije i oligarhizacije dovela je Gruziju do sporog pristupanja, pri čemu joj je Evropska komisija dala samo „uslovnu perspektivu“ da dobije status kandidata u zavisnosti od provođenja reformi, dodaje se u tekstu.
Ističe se i da vlast vodi „ogorčenu kampanju o navodnoj prozapadnoj zavjeri za rušenje vlade“, kao i da su „bez pružanja dokaza“ objavili da su otkrili planove puča bivših zvaničnika koji su služili pod prozapadnim predsjednikom Mihailom Sakašvilijem.
Ističe se i da je većina stanovništva naklonjena Evropskoj uniji, kao i da istraživanja pokazuju da 90 odsto Gruzijaca podržava evropske integracije, ali i podsjeća da Gruzija nije slijedila evropski blok i nije uvela sankcije Rusiji, kao i da ima redovnu avionsku liniju Tbilisi-Moskva.