Graovac: Zapad podržava sve akcije Kurtija na sjeveru

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da zemlje Zapada podržavaju akcije Prištine uključujući i preuzimanje privremenih institucija na sjeveru bez obzira što je cilj Prištine da isprovocira reakciju Srbije i uvuče je u sukob sa Natoom. Poručuje i da će se situacija u četiri opštine promijeniti čim dođe do izbora na kojima će učestvovati srpska zajednica.

Graovac ističe da akcijama koje su počele 30. avgusta premijer Aljbin Kurti šalje troslojnu, ali jasnu poruku Srbima i Beogradu.

 

„Ne treba imati tu dilemu. Poruku koju šalje Beogradu je prije svega da, što se njega tiče, za Srbe nema mesta na Kosovu. To je jedna poruka koju šalje. Druga poruka je da uticaj Beograda na Kosovo mora apsolutno da se eliminiše“, izjavio je Graovac za Kosovo onlajn.

Ističe da je treća poruka i najvažnija zato što je, kako ističe, u službi terora nad srpskim stanovništvom i pokušaja da se ponizi i izazove reakcija Srbije.

„Kada kažem reakcija, tu mislim prije svega neka oružana akcija koja bi negdje isprovocirala reakciju Natoa. I to je negde suština. Aljbin Kurti prije svega želi rat. Želi rat sa Beogradom jer smatra da je ovo možda i posljednji trenutak kada on taj rat može da dobije. Ne zato što smatra da će Albanci  ikada moći bilo kakav rat da dobije protiv Srba, već zato što u ovom trenutku on može da mobiliše Nato protiv Srbije, i to mu je negdje prioritet“, naglašava Graovac.

Dodaje da kosovski premijer Aljbin Kurti želi da iskoristi aktuelnu geopolitičku situaciju zbog čega na svaki način Beograd pokušava da prikaže kao „produženu ruku Rusije“.

„Sa druge strane, on itekako insistira na tome da hapsi Srbe, da ih premlaćuje, da hapsi djecu ili mladiće. Na taj način on šalje i poruku upada u institucije. To nasilje je uvek svedeno na to da se pošalje poruku Beogradu da mora da reaguje, da mora nešto da preduzme. I da se pošalje poruka srpskoj javnosti da je Srbija nemoćna. Faktički želi da se podstakne ta reakcija na sve moguće načine ne bi li do tog rata došao. Za njega je ovo, po njegovom mišljenju, možda i posljednji moment da se Srbiji zada jedan strateški poraz, jer ukoliko bi naravno došlo do tog rata, on zna da bi to bi rat Natoa i Srbija, a ne kosovskih Albanaca i Srbije“, ističe Graovac.

S druge strane, naglašava, treba razumjeti da zemlje političkog zapada koje su priznale nezavisnost Kosova smatraju da su akcije Kurtija legitimne.

„Oni smatraju da ne samo Aljbin Kurti, već ko god da je na vlasti u Prištini treba da uspostavi potpunu vlast, na punoj teritoriji Kosova i Metohije. To je za njih nezavisna država“, precizira on.

Ističe da je sukob Zapada i premijera Aljbina Kurtija jedino oko načina na koji to treba da se sprovede.

„Barem dio međunarodne zajednice, insistira da to bude kroz pregovore, kroz taj briselski dijalog, da to ne bude nasilno, da ne izazove posljedice po bezbjednost cijelog regiona, eskalaciju eventualno nekog sukoba. Ali u svakom slučaju nema dileme oko toga da on treba da to sprovodi u djelo. I da ima pravo to da sprovodi u djelo. Zato imate i te blage reakcije. Neće oni njega i ne možemo očekivati da će oni njega napadati ili oštro kažnjavati zbog toga što on sprovodi nešto što i oni smatraju da treba da sprovodi“, kaže Graovac.

Dodaje da Kurti istovremeno jednostranim akcijama zemljama političkog Zapada šalje jasnu poruku da „zna kome polaže račune“.

„Taj kome polaže račune očigledno je u Vašingtonu. To su određeni centri moći, da li bezbjednosni, da li u okviru određenih službi i struktura, to nije sada ni važno. Ali ono što jeste činjenica da su oni itekako uticajni, uticajniji od evropskih zemalja koje čak i kada bi željeli nešto da nametnu, očigledno ne mogu da nametnu“, ističe Graovac.

Ocjenjuje da bez obzira što se neki potezi Kurtija mogu ocijeniti kao neprimjereni, ipak „zna dokle može da ide“.

„Zna gdje mu je granica i zna kome polaže račune. A ti koji kojima polaže račune su upravo u Vašingtonu. Zato on negdje osluškuje njihov stav, njihovo mišljenje i on će naravno reagovati i ponašati se u skladu sa tim osjećajem koji ima, a na osnovu poruka koje je dobio iz Vašingtona“, smatra Graovac.

Nema dilemu da će situacija na sjeveru Kosova popraviti onog trenutka kada se većinskoj zajednici na sjeveru vrati vlast u opštinama.

„Onog momenta kada se ove okolnosti koje su neprirodne isprave, a tu prije svega mislim na to da Albanci koji ne žive na sjeveru Kosova, kojih ima tek neki procenat ili na nivou statističke greške u nekim opštinama, ne budu ti koji vrše vlast u tim opštinama. Kada Srbi budu ponovo bili ti koji će vršiti vlast u tim opštinama, kada se vrate u institucije, kada bude sproveden taj izborni proces, onda će se situacija naravno ponovno promijeniti. Jer te institucije na sjeveru Kosova i Metohije suštinski su srpske. Srbi čine tamo dominantnu većinu i naravno da onog momenta kada se povrati to prirodno, normalno – redovno stanje u kome neće na osnovu nekih nelegalnih i nelegitimnih izbora sa nekih manje od 1 odsto glasova neko vršiti vlast, onda će te institucije biti ono što su uvijek i bile, a to su srpske institucije“, zaključuje Graovac.

(Kosovo Online)