Grabi!

Piše: Saša Dr Đurović

Imah prilike da čujem eto, i taj razgovor između cg bizmismena koji valjaU duvan. Fina priča, bas onako akademska. I dok se ja sprdam sa tim, bizmismeni uzeše meleone a akademici krepaše od gladi. Ne mislim na akademike nekakve akademije u CG jer ko relevantan uvažava to ruglo? Mislim na poštene ljude sa fakultetom koji jedva krpe kraj s krajem.

Ovi razgovori presretnuti mi ne bijahu mnogo interesantni, jer nema tu nečeg spektakularno novog, zna se da se to u CG radi long time, mijenjaU se figure a matrica ista. Novina je, što je objelodanjeno, da je keva jedna imala u šaci gotovo sve te iz bizmisa pa su naslednici bili relaksirani, u toj ravni.

Relaksirani, kako bi reko dritko, politički gigant iz grada soli i albatrosa.

Elem, traje taj bizmis sa duHanom decenijama, a u presretnutom razgovoru se pominje i jedan, kako vele, od glavnih igrača u tom bizmisu izvjesni Mrkić. U najnegativnijem kontextu. Btw. Aco Mrkić je moj drug. Iz djetinjstva. Dakle, jedno 40 godina. Ne viđamo se često, al ja se drugova ne odričem. Pogotovo kad su pritjerani uza zid. Viđeli smo se skoro, kao kad smo dečkići bili, drugarski, mimo bizmisa. Svakom svoje. U bizmis se IČ ne razumem.

Neko gura loptu, neko nauku, neko bizmis, a nekom guraU. Nekog guraU.

Aco se guro sam, kako u Pg odvratno vele „pečatan“ je, pa eto, izborio se za nekakve bizmise, meni potpuno strane, jer me to nikad nije zanimalo. Nije mi drug iz bizMisa nego drug iz djetinjstva. Velike su to razlike. Pritom, nije se nikad exponirao pretjerano a da mu se moglo, jes. Moglo se pestokupljevini raznoj pa se moglo vala i Aciki, da je htio. Pritom Acika je bio dobar đak, za razliku od većine ponavljača, tuka i duduka iz bizmisa. Moglo se Aciki al je bio prilično u sjenci. I  ne bih se ja tim mnogo bavio, osim u toj ravni prijateljstva. ČAK bih ga mogao i opravdat (ako je on uopšte dio tog bizmisa, jer ja to ne znam, osim iz medija a mediji svašta pišu) Kako? Prosto, jer je to bio gotovo legalan biznis, na koji je žmurila evropska adminsitracija a ni onima preko bare nije bilo mnogo zanimljivo što se tamo u nekakvoj CG valjaju nekijem gliserima neki meleoni. Doduše pustalo se to da bi se gospodaaaaaaara, imalo u šaci. Zato mora da sluša. Pa nije ni on lud, tako je kupovao slobodu, no je muka ako mu skrate povodac. Henri Kisindžer je jednom rekao, jedino gore od tog da budete neprijatelj Amerike je da budete američki prijatelj. Što je najgore on nije ni jedno ni drugo, on je čardak. Lepeza na vetru, leluja.. Da bude neprijatelj ne smije a prijateljovao bi rado al mu ne daju. Nema konekciju. A nije da nije tur’o neku paru da mu se otvore vrata bilo koga relevantnog iz USA, znam to najbolje. Pa onda i znam da je igrao na pogrešne i da su ga vozili kao malog đokicu.  Od kumovske kuće pa guraj.. trokolicom.

Iskustvo i malo šire poznavanje političkih zbivanja, će usmjerit fokus u tom smjeru prijateljstva sa Amerikom ka Nikaragvi, Iraku, pa za one upućenije i ka susjedima, čiji premijer bejaše zatočen..

Ne valja kad Amerika mLogo voli, kad mazi pretjerano. Miluje ka kora cerova.

Elem, ako ima uveta kome nije bilo jasno  kako se došlo do enormnijeg bogatstava, u primitivnoj i predcivilizacijskoj Crnoj Gori ponavljača, eto, kazali su presretnuti razgovori, stenogrami, a ima tu još obilje materijala. Neko sa strane prati i radi. Dozirano. Kao kad se žaba kuva, a kako su država i rukovodstvo preslatki ka žaba, kuvaće ih polako i neće ni znat kad su skuHani.

Grabi! Je moto novijeg bizmismena. Ama i političara. Grabi! Za mandata. Grabi! Za zemana! Zato su izbori u okruženju kakvo je region potpuno nepotrebni.

I zato je manjinska vlada prosto neophodnost. Grabi!