Gorjanec, Nikolaidis, Huter, Šerbo i tako dalje

Piše: Bećir Vuković

Ko su Gorjanecove, Nikolaidisi, Huteri, Šerbe, da brane Crnu Goru od nas, čiji su preci iz temelja stvorili Crnu Goru. Naši preci tukli su se s vragom po Vučjem dolu, Mojkovcu i Glasincu, po Šarancima, i Skadru i Kosovu. Da Srbi ne oslobodiše i ne pripojiše, Crne Gore ne bi ni bilo. A , gdje su tada bili preci Gorjanecove, i Nikolaidisa, i Hutera, i Šerba, zna svako ko se i rukavom umije ispod nosa otrijeti…

Iz histerije opšeg antisrpstva pribavljaju sebi dodatno pravo da brane Crnu Goru od predaka i potomaka koji su stvarali i stvaraju Crnu Goru. Ako je tako – jebeš takvo pravo. Je li to pravo prepisano iz austromarksizma…

Tea Gorjanec kaže, jeste, i partizani su ubijali i pravili zločine, ali oni su bili antifašisti. To je najnovija komunistička definicija. Ili je prepisala od preparirane Pepice Kardelj. U svakom slučaju, zadivila je crnogorske komuniste i komite.

Da znamo, je li krivično djelo predstaviti se Srbinom. Ako ste dotle stigli na putu za Evropu, samo da se zna…

Sa naše, srpske strane, te polemike su završene, i zato se čuje piska iz svake škripine. Srbi u Crnoj Gori znaju ko su, i na čemu su, i šta im je činjeti. Kao što su stvarali svaku Jugoslaviju, tako će i sada, dominantno, Srbi odvesti Crnu Goru u Evropu. E , to ne mogu progutati, zaprla je gnusna guka u grlu…

Jedino provincijske kukavice nekoga nazivaju četnicima. Da nisu kukavice nazivali bi nas pravim imenom. A , naše pravo ime jeste – Srbin! Samo kukavice psuju četničku majku. Jer , ne smiju da psuju srpsku majku..!

(Samo da se ne zaboravi da su četnici bili krenuli na zapad, a ne na istok kod Staljina. Neki drugi bili su navojštili pod Staljinov šinjel. I tu smo načisto. Što o tome crnogorski intelektualci i akademici DANU i BAUNU ne mrče…)

Ako oni ne znaju šta rade, mi moramo znati šta radimo. Moramo znati da mi odvajkada branimo Crnu Goru od nečijih predaka i potomaka. Moramo li vazda obnavljati istu priču. Istina, nekad smo branili Crnu Goru od predaka, sada branimo od nekih potomaka. Konačno , branimo Crnu Goru od njihovih ideologija i partija koje su bile – spremne – na progone i nove oluje, branimo Crnu Goru od mafije, od medija koji emituju laži, od nacionalista i šovinista – branimo od potomaka čiji su preci – raširenih ruku na Cetinju dočekali talijanske fašiste. Branimo Crnu Goru od onih koji su na vrhu Lovćena istresli tone bečkog i splitskog betona, i tone crnog jablaničkog mermera…

Mi moramo znati da oni znaju šta rade. Danas svako zna šta radi, sve je jasno i čitljivo, i nema više mjesta biblijskim dilemama. Svako zna šta radi.

I , baš zato što svako zna šta radi i čemu služi, i u šta vjeruje, budući da smo svjesni i uzroka i posledica, baš mi, ne smijemo u takvu stvarnost – u svakoj prilici – istovarati – stare simbole i nove deseterce. Od opjevanog – počivala – ostala je polomljena klupa u parku…

(Vrijeme je za novo vrijeme, na neki način morali bi se i Srbi u Crnoj Gori brže prekomponovati. I, što prije oslobađati udbovaca i sličnog komunističkog taloga iz institucija i organizacija, ali o tom, po tom…)

Ni Brskovo ni Cetinje, ni Zadar ni Skadar, nisu što su bili. Od svega ostale su samo seni, i stari zidovi. I , pokoji eksponat u muzeju. Pokoji neukradeni eksponat. Sve to i pride samo na istorijskom nivou leluja, i nikako više.

Naučimo ponešto i od Njegoša koji je u Italiju putovao – samo – radi mrtvih.

Naš zadatak jeste istorijsko i duhovno očuvati, i ne mijenjati intonaciju, ali mijenjati gudalo. Sve drugo je mlaćenje prazne slame, i gubljenje vremena. Nisu svi bližnji, ima i daljnjih. A , daljnji neka veslaju što dalje…

Uopšte , kako, i sa kojim Huterom polemisati o Cetinju. Valjda o nekadašnjem Cetinju ne možete polemisati sa sadašnjim Huterom. Takvu polemiku ne bi potpisali ni naši, ni Huterovi preci. Ostavimo se današljeg Cetinja i današnjeg Hutera. Nekadašnje Cetinje nije samo imalo jednu od vodećih uloga u istoriji Crne Gore, nego i šire. Današnje Cetinje više nema tu ulogu, i ćao. Ćao , bela, ćao….

Naučimo da su Gorjanecovi, Nikolaidisovi, Huterovi, Šerbovi, nešto modifikovano, hibridno, dorađeno, evoluirano, izmješteno, prepravljeno, konstruisano, višenamjensko, sintetično, nadograđeno, dvodjelno, plastično, a mi, mi moramo naprijed. Jeste da liči na parolu, ali tako je. I parabole liče na parole.

I seljaci po Evropi dižu revolucije protiv sličnih kao što su naši hibridi i birokratija, Gorjanecovi, Nikolaidisi, Huteri, Šerbe, i tako dalje…

U Atini više ne žive Sokrat, Platon, Aristotel, niti na Cetinju sada žive sveti Petar, Njegoš, Kralj Nikola. Sada u Atini živi neka druga prostadija koja prodaje mala gipsana poprsja filozofa, na Cetinju ne žive Petrovići nego neki drugi, na Cetinju ima više huterovića nego Petrovića.

Potomci onih koji su pregazili Vučji do i Mojkovac, Skadar i Martiniće, i Fundinu, ne boje se petardi. Na nas su brda i Vratla i planine urivali, pa nismo ni streknuli, niti se metra pomakli.

Pola Evrope je na ulicama. A pola Evrope je u ratu. A takozvani cetinjski protesti nigdje na mapi Evrope ne mogu naći mjesto…

 

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)