Godišnjica NATO napada na autobus „Niš-ekspresa“: Pilot aviona morao je da vidi šta gađa

Raketa ispaljena sa NATO aviona prepolovila je autobus „Niš-ekspresa“ koji je u tom momentu bio na mostu kod sela Lužane, na putu Priština-Podujevo. Svi putnici u autobusu u trenu bili su sprženi, prvi koji su stigli na mesto tragedije zatekli su stravične prizore, ugljenisana i izmasakrirana tijela. Dio spaljene konstrukcije autobusa ostao je na mostu, drugi je pao.

Drugi napad na most desio se 50 minuta kasnije dok su na mostu bili ljudi koji su pokušavali da pomognu onima koji su čudom preživeli. Pogođeno je vozilo hitne pomoći na mostu, jedan doktor je ranjen.

Na današnji dan pre 25 godina, 1. maja 1999. godine u napadu NATO aviona na crveni, jarko obojeni autobus „Niš-ekspresa“, po vedrom danu pa je pilot dobro mogao da vidi šta gađa, poginulo je najmanje 40 ljudi, možda i više od 50. U autobusu u kome je po nekim svedočenjima bilo između 46 i 60 putnika preživelo je samo četvoro.

„Polovina autobusa na mostu sasvim je izgorjela, u toj polovini ostala su tri ili četiri ugljenisana tijela. Druga polovina pala je sa mosta, u njoj je sedam ili osam raskomadanih tijela. Pored autobusa je nekoliko tijela bez glave, na 20 metara je ruka malog djeteta. Pored puta leži kompletan ljudski mozak, oko cijelog mjesta širi se zadah nagorelih ljudskih tijela. Dio autobusa na mostu je ugljenisan, jedino što odudara je jarko crvena boja ljudske utrobe“, navodi se u jednom izveštaju novinara „Vremena“ napisanom tog dana.

Mještani koji su pokušali da pomognu unesrećenima pričali su posle „da je strašno gledati ljude kako gore, zapomažu a ne možeš da im pomogneš“.

Mještanin Rajko Maksić ispričao je, prenelo je „Vreme“, kako je vidio avion koji ponire i kako izbacuje bombu nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao sa mosta.

Dan kasnije, 2. maja NATO je priznao odgovornost za napad na autobus, ali je rečeno da je vozilo „slučajno pogođeno“ a da je meta „bio most koji se smatrao ključnom rutom za snadbijevanje jugoslovenske vojske i specijalne policije na KiM“. Do nesreće je, saopšteno je tada iz NATO, došlo „uprkos maksimalnim naporima da se tokom vazdušne kampanje izbegne nanošenje štete civilima“.

Na gračaničkom groblju i danas će biti služen parastos bratu i sestri Nikoli i Mariji Petrović iz Gračanice i njihovoj baki koji su se tog dana zatekli i izgubili živote u autobusu „Niš-eskpresa“. Nikola je imao 17, Marija 15 godina.

Njihovi roditelji, Zorica i Dragiša imali su samo njih dvoje.

„Sve je teže i teže. Savladala je bolest. Više ni mi sami ne znamo šta ćemo. Nemamo snage da pričamo, ali moramo da se borimo kako se ne bi zaboravilo. Svake godine posjećivaćemo njihov grob, kako bi znali da nisu sami, dok nas drži snaga. Evo, što su uradili zlikovci, ubice, ne znam kako se osjeća onaj koji je gađao most i autobus pun putnika, koji je nanio bol ne smo meni već svima. Nikako ne možemo da se pomirimo sa tim, što će želja da nam ostane što odgovorni neće odgovarati, a ubijali su nevin narod“, ispričao je prošle godine,  na godišnjicu tragedije, kraj spomenika svojoj deci Dragiša Petrović.

„Loše su mi misli prolazile kroz glavu tog dana kada sam čula, mislila sam da sebi oduzmem život, ili da dočekam njih mrtve u kući. Teško mi je što sam sve proživljavala sama, ali eto živim 24 godine, jer da nije mene neće imati ko da im izađe na groblje, na Zadušnice, da im zapali svijeću, pa sam opet vratila film da proživim taj dan. Borićemo se dok smo na nogama“, riječi su majke Zorice zabilježene prošle godine na groblju u Gračanici.

Na mjestu nesreće, na mostu kod sela Lužane, postavljena je spomen ploča, sjećanje na tragediju. Na njoj su imena i prezimena 31 osobe uglavnom albanske nacionalnosti koji su stradali tog dana.

Imena Marije i Nikole i njihove bake na tabli nema, umjesto toga stavljene su tri tačke…

(RT Balkan)