GODINU DANA OBMANA (VIDEO)

Piše: Fidelity consulting

Došli smo i do datuma koji obilježava godinu dana rada Vlade i famoznih obećanja o neviđenom prosperitetu za građane.
Naravno, kao što smo tokom cijele godine naglašavali, ta obećanja su bila nerealna i neizvodljiva, što je bilo jasno čak i onima koji su ih davali.

Ipak, nastavili su obmanjivati građane tvrdeći da su sva obećanja ispunjena.

Evo male retrospektive protekle godine.

Obećana je minimalna plata od 700 eura; minimalna plata iznosi 600 eura.

Obećano je povećanje za 25% svima koji primaju preko 565 eura; dobili su povećanje od svega 5%.

Obećane su prosječne penzije od 600 eura kojih nema ni na vidiku.

Obećana je puna zaposlenost, dobili smo gotovo istu zaposlenost.

Obećano je radno vrijeme od 7 sati, a vi i dalje radite 8 sati.

Obećano je smanjenje neproduktivne potrošnje za 150-200 miliona eura, a dobili smo povećanje iste.

Vlada je, kroz povećanje plata drastičnim smanjenjem doprinosa za fond PIO, ugrozila stabilnost javnih finansija.

Pitanje više nije hoće li sistem kolabirati, već kada će se to desiti, što potvrđuje i izvještaj Evropske komisije: „U septembru 2024. godine, Vlada je usvojila program pod nazivom ‘Evropa sad 2’ i prateću Srednjoročnu fiskalnu strategiju. Ove mjere predstavljaju ozbiljan rizik za održivost javnih finansija, uprkos određenim kompenzacionim mjerama i ubrzanom investicionom programu“.

Sjetite se i pustih obećanja da će Vlada od fonda PIO da napravi fond koji će da investira sredstva građana.

Od minusa Fonda PIO koji je u 2022. godini iznosio 36 miliona eura, za 2025. godinu se projektuje finansijska crna rupa od 400 miliona eura, koja se nikada u potpunosti neće sanirati.

Nikome na svijetu nije palo na pamet da se ovako radikalno poigra sa osjetljivim sistemom penzionog osiguranja.

Istovremeno, krupni kapital, koji je zabilježio rekordne profite u 2023. Godini, nagrađen je preraspodjelom vaših doprinosa za PIO, koji umjesto u fond PIO koji garantuje stabilnost penzionog sistema, završavaju u njihovim džepovima.

Iskrivljena je pravda: međugeneracijska solidarnost je podmuklo razbijena, jer oni koji su najviše uplaćivali u fond PIO nisu dobili zarađeno i zasluženo povećanje penzija.

Sistem zarada u javnom sektoru i minuli rad je u potpunosti obesmišljen jer neko ko je sad izašao sa fakulteta, bez dana radnog iskustva, ima gotovo jednaku platu kao neko ko je u javnoj upravi proveo 30 godina i zarađuje 850 eura.

Oni koji rade odgovorne poslove u javnoj upravi u potpunosti su ekonomski demotivisani jer njihova primanja ne odslikavaju težinu posla koji obavljaju, zbog čega opravdano najavljuju štrajkove.

Naravno, novca za dodatna povećanja zarada nema zbog čega Vlada gura Zakon o zaradama u javnom sektoru kako bi ministarrvo finansija jednostavnom odlukom utvrđivalo zarade, dok bi uloga sindikata bila obesmišljena.

Peto uzastopno negativno mišljenje Državne revizorske institucije na reviziju pravilnosti budžeta je ignorisano, čime je

Institucionalna bahatost dostigla vrhunac.

Najavljuje se povećanje cijena struje, vode, komunalija. Porezi na nepokretnostima dostigli su rekordne nivoe.

Inflacija nastavlja da galopira i ista će „pojesti“ povećanja zarada.

Novim zakonom o igrama na sreću zadaje se težak finansijski udarac komercijalnim medijima jer im onemogućava reklamiranje igara na sreću osim za sportske događaje koji oni ne mogu da priušte.

Inspekcije su vraćene pod okrilje ministarstava, čime je urađena centralizacija i de fakto ukinuta nezavisnost inspekcijskih organa.

Zapošljavanje iz privatnog sektora u neproduktivne državne kompanije i neefikasnu javnu upravu dostiže vrhunac, zbog čega se privatni sektor suočava sa nedostatkom radne snage. Sa druge strane, aktivne mjere zapošljavanja Zavoda za zapošljavanje ostaju skromne, što cementira strukturnu nezaposlenost.

Rastakanje ekonomske supstance turističke privrede se ogleda kroz dvostruko povećanje PDV-a u sektoru turizma (iako je rečeno da neće biti povećanja PDV-a) kao i uvođenje akcize na mirna vina koje će razoriti domaću proizvodnju jedinog finalnog proizvoda koji imamo.

Iako na sva zvona promoviše neviđeno blagostanje, Vlada je uvela plaćanje boravka u dnevnim centrima po satu sa djecu sa smetnjama u razvoju

Odgovor na demografsku katastrofu sjevernog regiona Vlada daje kroz megalomanski projekat od 10.000 stanova u Podgorici za 40.000 ljudi (grad veličione jednog Bara).

Čak i da se realizuje u planiranim gabaritima (što je naravno nemoguće), nameće se logičan zaključak da će egzodus sa sjevera u Podgoricu da bude još jači.

Kako je fisklana strategija dokument koji važi do 2027. godine a u kome se ne tretira problematika iseljavanja sjevernog regiona, jasno je da će situacija biti samo gora.

Kada na to dodamo napisanu obavezu gašenja termoelektrane Pljevlja koja daje 40% stabilnog izvora električne energije države a što je jasno notirano u Planu rasta, taj grad će postati grad duhova.

Dodatno, gašenje TE Pljevlja će dodatno pojačati spoljnotrgovinski deficit a Crna Gora će postati energetski zavisna država, što narušava našu bezbjedonosnu arhitekturu.

U šarene laže o investicionom ciklusu do 2030 godine, teškim oko 8 milijardi eura, ni sam premijer ne vjeruje jer se sam sebi smijao kada ih je prezentovao.

Moglo bi još mnogo toga da se napiše; no, i ovo je dovoljno da se zamislimo i pitamo: Quo vadis, Montenegro?

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)