Globalni tržišni kolaps: Azijske i evropske berze biljeleže velike gubitke

On avg 5, 2024

Japansko berzansko tržište danas je doživjelo jedan od najvećih padova u svojoj istoriji – na kraju trgovanja indeks Nikei pao je za 13,47 odsto na 31.078 poena. To je povuklo sa sobom talas pada berzi i u drugim zemljama širom svijeta.

Ponedjeljak je za investitore počeo padom na gotovo svim azijskim berzama: najveći kolaps zabiljeležen je u Japanu, gde je indeks Nikei 225 pao za 13,47%. Indeks Šangajske berze pao je za 1,54%, južnokorejske berze za 8,77%, a istanbulske berze za 6,7%. Indeks MSCI Singapur je opao za 2,9%, a hongkoški Hang Seng za 1,6%. Zatim se kolaps proširio na Evropu, gdje je evropski indeks STOKS 600 pao za 2,3%, a londonski FTSE 100 za 2,4%.

I američki berzanski indeksi počeli su nedelju sa primetnim padom, pokazuju podaci o trgovanju. Tako je u 16.51 po moskovskom vremenu industrijski indeks Dau Džons pao za 2,37 odsto na 38.795,35 poena, NASDAK indeks visokotehnoloških kompanija pao je za 3,82 odsto na 16.135,01 poen, a indeks širokog tržišta S&P 500 pao je za 2,91 odsto, na 6716 bodova.

Prema mišljenju analitičara, okidač za trenutni kolaps japanske berze mogao bi da bude izvještaj o zapošljavanju koji je u petak objavljen u SAD, a koji je toliko ispod očekivanja da je bukvalno izazvao šok na tržištima. Eksperti ističu da je jedan od negativnih faktora koji je uticao na berzu i strah od recesije u SAD.

Situacija na azijskim i istočnim berzama

– Pad ključnog indeksa tokijske berze Nikei oborio je antirekord „crnog ponedeljka“ iz 1987. godine za više od 160 poena. Tada je sunovrat industrijskog indeksa Dau Džonsa poljuljao berze ne samo u SAD, nego i u Australiji, Kini, Japanu i Velikoj Britaniji.

– Na tajvanskoj berzi TAIEKS osnovni indeks je pao za 8,35 odsto, što je zabiljeleženo prvi put od aprila 2024. godine.

– Na istanbulskoj berzi trgovanje je danas obustavljeno. Njen indeks je nakon otvaranja pao ispod 6,72 odsto.

Kriptovalute

– Kurs najpopularnije kriptovalute, bitkorina, pao je za 15 odsto, a kriptovaluta TON, povezana sa Telegramom, za više od 16 odsto. Brojne druge velike kriptovalute takođe biljeleže pad cijene.

Svjetska ekonomija

– Broj prijava bankrota u SAD dostigao je vrhunac u poslednjih 12 godina, javlja agencija „Blumberg“. Cijena nafte Brent na londonskoj berzi ICE pala je ispod 76 dolara za barel prvi put od 9. januara.

– Akcije najveće IT kompanije NVIDIA pale su za 14 odsto na vanberzanskom tržištu.

Šta je uzrok?

– Američka ekonomija mogla bi da uspori zbog prognoza da će stopa nezaposlenosti porasti za 4,3 odsto. Prema mišljenju analitičara finansijske institucije „Goldman saks“, postoji 25 odsto vjerovatnoće da će u narednoj godini nastupiti recesija, dok „JPMorgan“ smatra da je vjerovatnoća za takav razvoj događaja čak 50 odsto.

– Opasnost po tržište predstavljaju i prevelika očekivanja od tehnologija vještačke inteligencije, piše „Ekonomist“. Ukoliko digitalni giganti poput „Epla“, „Amazona“ ili „Majkrosofta“ smanje ulaganja u tom pravcu, na udaru će se naći proizvođači čipova.

– Najbrže jačanje jena u poslednjih 20 godina moglo bi da ugrozi brojne japanske korporacije koje imaju prihod od spoljne trgovine u stranoj valuti.

Šta kažu eksperti?

– Analitičari kompanije „Anderida fajnenšal grup“ podsjećaju da je ekonomija Japana orijentisana na izvoz.

„Kada govorimo o takvim padovima berze, ne možemo da navedemo jedan uzrok – tu je ulogu odigrala kombinacija faktora. Kao prvo, Banka Japana je podigla kamatne stope, što je propraćeno oštrim komentarima u svetlu visoke inflacije. Drugo, rast kursa jena, koji je za nekoliko dana pao za 12 jedinica u odnosu na dolar, pogodio je izvoznike“, navode stručnjaci.

– Finansijski analitičar operatera „Bit river“ Vladislav Antonov rekao je za RT da je kriza izazvana objavljivanjem nejasnih podataka o tržištu rada u SAD.

„Dalja dinamika kriptovaluta zavisiće od razvoja situacije na tradicionalnim finansijskim tržištima i delovanje regulatora. Potrebno je nekoliko dana da se shvati koliko je sve loše“, rekao je on.

– Član nadzornog odbora finansijskih analitičara i menadžera rizika Aleksandar Razuvajev smatra da bi situacija mogla da dovede do krize u svijetu.

„Jednostavno rečeno, čovek je izgubio ako je cena njegovih akcija pala, a to znači da manje troši. Shodno tome, pad potražnje bi mogao da dovede do globalne krize“, ocjenio je on.

– Šef odeljenja za prodaju i korisničku podršku kompanije „Alfa foreks“ Aleksandar Šnejdarman smatra da je pad bitkoina povezan uglavnom sa geopolitičkim tenzijama, među kojima su izbori u SAD, sukob na Bliskom istoku i, generalno, ekonomska neodređenost.

(Sputnik)