Globalna kontrola preko SZO

Piše: Siniša Ljepojević, publicista i novinar

 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ima ambiciju globalne kontrole država ne samo kada je reč o javnom zdravlju nego i o svemu drugom, kao što su klimatske promene, zavisno od geopolitičkih interesa njenih sponzora. To sugeriše predlog novog takozvanog Pandemijskog sporazuma koji je usvojen na godišnjoj, 76. skupštini te organizacije održanoj od 21. do 30. maja u Ženevi.

Osnovu novog Pandemijskog sporazuma čine promene Međunarodne zdravstvene regulative iz 2005. godine, a osnovna ambicija je da se preko SZO i navodne zabrinutosti za zdravlje ljudi svim državama i njihovim narodima nametne volja globalista i praktično, preko „javnog zdravlja“, stvori neka vrsta svetske vlade.

Izgovor za taj Pandemijski sporazum je nedavna epidemija korona virusa (kovid-19) i navodne opasnosti od novih infekcija. Da li bi to moglo da znači da se pripremaju nove laboratorijski generisane bolesti i pandemije? A istovremeno, skoro svakoga dana se širom sveta otkrivaju novi detalji iz vremena korona virusa koji pokazuju velike obmane, manipulacije javnim mnjenjem i propagandom ali, na žalost, i tragičnim posledicama lečenja koje je preporučivala ZSO kroz pojavu oboljenja koja su posledica vakcina. Na sve se to ni ZSO i njeni sponzori ne obaziru, nego ne odustaju od daljih pretnji i planova.

Kada se pažljivije pogleda Predlog sporazuma uočljiva je namera da se, generalno, promeni osnovni karakter SZO i da od konsultativne i organizacije koja donosi neobavezujuće preporuke postane institucija koja donosi odluke koje postaju pravno obavezujuće (član 1).

U stvari, suština je u kontroli država izvan relevantnih međunarodnih institucija kao što su Ujedinjene nacije. SZO jeste agencija UN, ali ne može da donosi odluke. Nju čine neizabrani članovi koji nemaju nikakvu odgovornost jer ih niko nikada nije birao. A sada žele da u ime svojih sponzora potpuno kontrolišu države i ljude kroz „zdravstvene pasoše“ i prodaju vakcina koje postaju „zdravstveni proizvodi“.

Tako se predlaže i eliminisanje „poštovanja digniteta ličnosti, ljudskih prava i sloboda svakog čoveka“ (član 3). A generalnom direktoru SZO-a bi se dodelila prava da sam „planira distribuciju medicinskih sredstava“ tako da on može da prisili države da u cilju „borbe protiv pandemije“ daju sve što se od njih traži (član 12A).

Time se već viđenoj korumpiranoj birokratiji na čelu sa generalnim direktorom želi dati pravo da sami proglašavaju pandemiju i to kao „samo opasnost za zdravlje“ zbog čega je, tvrdi se, svet zabrinut. Direktor bi takođe mogao da uvede „karantine u svetu zbog zabrinutosti i proglašene hitnosti a u vezi sa klimatskim promenama“. I to ne traži samo kada se epidemija pojavila nego i onda kada je nema a navodno mogla bi da bude a to, sugeriše se, kada će da bude odrediće valjda SZO. U prevodu, SZO bi mogao da zatvori granice neke države.

Takođe, predlaže se da SZO dobije autoritet i ima pravo da od svake zemlje traži medicinske nalaze, dokaze o prevenciji i količini raspoloživih vakcina, kontakte i podatke o ljudima, karantin i način tretmana (član 18). Zahteva se čak da se uvedu globalni zdravstveni sertifikati (digitalni ili papirni) sa obaveznom potvrdom sertifikata analize, vakcine, prevencije, oporavka kao i formulari lokacije putnika i putničke i turističke zdravstvene deklaracije (članovi 18, 23, 24, 27, 28, 31, 36 i 44, aneksi 6, 7 i 8). I da se na svim graničnim prelazima uspostave punktovi ZSO-a (član 10). I da se dozvoli otkrivanje ličnih medicinskih podataka (član 45).

Traži se i proširivanje prava i mogućnosti da SZO, njeni direktori i sponzori cenzurišu informacije i istovremeno određuju šta su dezinformacije. Sve informacije moraju direktno da idu u SZO koja onda nadzire razmenu informacija. I odlučuje šta je relevantno, a ne države kojih se to tiče. A iskustvo korone je upravo suprotno. Pokazalo je da su najefikasnije bile mere nacionalnih vlada.

Potpuno je jasno da je namera da se SZO-u dodeli centralizovana funkcija koja je privilegija nacionalnih država. To je poznati projekat koji je još 2012. godine najavio Svetski ekonomski forum u Davosu.

I onda finansije. Predlaže se da se milijarde dolara preusmere ka farmaceutskom i bolničko-industrijskom kompleksu. Moć sponzora se ogleda kroz trošenje para. Koliko je poznato, oko 80 odsto svog budžeta SZO usmerava i troši tamo gde joj njeni sponzori kažu, a ne tamo gde je najpotrebnije i gde bi imalo efekta na stvarno zdravlje ljudi.

Na prvog mestu sponzora je Amerika koja daje 15,15 odsto budžeta. Na drugom je Gejts fondacija sa 10,82 procenata. Na trećem je Velika Britanija sa 8,12, a na četvrtom je privatna inicijativa GAVI alijansa, u kojoj je najveći donator Gejts fondacija, sa 7,93 odsto. Na petom je Nemačka sa 5,47 procenata.

U stvarnosti, kada se uzmu direktna donacija i donacije preko drugih kao što je GAVI alijansa Bil Gejts učestvuje sa 25 odsto u budžetu SZO. Bil Gejts je, drugim rečima, najveći donator SZO. Dok donacije u ime pojedinih država daju njihove farmaceutske kompanije koja tako diktiraju pravila SZO. U zemljama najvećim donatorima, Americi, Britaniji i Nemačkoj, bazirane su i najveće farmaceutske kuće na svetu. Zato se u retkim javnim raspravama o predlogu Pandemijskog sporazuma Svetska zdravstvena organizacija i ne zove više tako, nego kao Svetska zdravstvena alijansa. SZO u stvari gubi status organizacije Ujedinjenih nacija.

Druge države daju koliko je propisano pravilima Ujedinjenih nacija. Rusija, recimo, daje samo 0,5 odsto budžeta SZO.

Ali celi projekat ipak nailazi na otpor i javnosti i poslanika u parlamentima. I u Evropskom parlamentu je održana diskusija u kojoj su odbijeni predlozi za stvaranje SZO-a kao globalne vlade ali ni jedan medij tu raspravu nije zabeležio. U Komitetu britanskog Parlamenta za zdravlje je zatraženo da se taj Sporazum odbaci.

Saradnja sa drugima je poželjna ali svaka zemlja je, ukazano je, suverena i ima svoje suvereno pravo. Čak ni Evropska unija nije nadležna za zdravstveni sistem zemalja članica. Predlog sporazuma je, kažu britanski parlamentarci, ugrožavanje slobode i napad na suverenitet. U SZO, rekli su, sede isti oni ljudi koji su do sada sve slagali i ne može im se više verovati. SZO je tajnovita organizacija.

Pritom, svakodnevno se otkrivaju laži iz vremena korone a otkrivene su i poruke tadašnjeg britanskog ministra zdravlja Meta Henkoka koje potvrđuju veliku korona obmanu. U toku je i istraga privatnih poruka „korona premijera“ Borisa Džonsona. Ali, politička elita ne odustaje.

Poslanik vladajućih Konzervativaca Endrju Bridžen je izbačen iz Konzervativne partije jer je u Parlamentu rekao da je vakcina protiv korone najveći svetski zločin još od Holokausta. On više nije u partiji ali je i dalje poslanik, jer mandat niko ne može da mu oduzme. Zanimljivo je, inače, da je on oženjen Srpkinjom, Nevenom Pavlović, operskom pevačicom koja sada ima portal Žene Vestminstera koji se bavi životom žena političara.

Očigledno je da zapadne, pre svega američke, paradržavne strukture poznatije kao duboka država ne odustaju od zloupotrebe zdravlja kako bi uspostavile kontrolu nad drugim državama i ostvarile svoj dugoročni plan formiranja neke vrste svetske vlade. I to daleko od očiju javnosti koju već odavno niko ništa i ne pita.

Predlog Sporazuma, koji je u stvari tehnički Pandemijski kod, sada treba da razmotre vlade zemalja članica Ujedinjenih nacija i da se do maja 2024. godine donese odluka o njegovoj sudbini. Za tu odluku je u SZO potrebna dvotrećinska većina, ali s obzirom na iskustvo korupcije u toj organizaciji, malo je sumnje da će se namaći tolika podrška.

Uprkos tome, zapadne zemlje će po svemu sudeći imati svoj sistem. Kako je najavila britanska vlada, Britanija će podržati taj predlog Sporazuma ali ga neće primenjivati. Drugim rečima, on će biti korišćen samo kao geopolitički instrument prema drugima.