GLASAĆU BOŽOVIĆA
Piše: Bećir Vuković
– Koga to moje oči vide. Vazda si tu sjedio. Kad si iz Podgorice..?
– Prije sat. Parkirao kod Sajmišta, te ladovinom do Krsta, pa ovamo do Hemingveja…
– Kuda si došo. Jesi li preko Cetinja, ili kroz Sozinu..?
– Ja, preko Cetinja…
– Što, mio, brate, što nijesi kroz Sozinu. Da si kroz Sozinu kadikad bi došo. Kroz Sozinu je gospodski put, ne osjetiš ga. Drugi put nemoj nego kroz Zetu, pa kroz Sozinu, pa svratiš kod Banja u Buljaricu, pa kod Bata u Petrovac, pa najlak ovamo. Drugi put kroz Sozinu…
– Đe nađe mene, pobogu. Znaš da ti svaki put pokvarim priču. Nijesam ni preko Cetinja ni kroz Sozinu, nego preko Paštrivića gore, ha, ha, ha…
– A, kad sam te zvao i pitao kuda si, ne reče da si tuda…
– E, nikad ne kažem kuda sam, i đe sam…
– Glasaću Božovića, ako ti je milo znati.
– Ajde, prošetaj, ili sjedi. Pa valjda ćeš glasati Mila, drug ti je taman koliko i meni. Još živite tu otkako ste šarali po pepelu. Nijesi danas nešto pri šutu. Imao si boljih nastupa…
– Sad ću ja, samo da ovo ostavim u Mogren. Porazmisli, pjesniče, što ti ovo kažem…
Naručio sam kavu i Knjaza, ali nešto mi ostalo čudno. Kopka. Ko kamenčić u cipeli. Što viče, glasaću Božovića. Samo da ne nasjednem, poslije ne pušta. Šta je smislio. Kad se smeškoli tada je najkvarniji. Znao sam mu i oca, a na oca je…
Ne prođe deset minuta, i trupi za sto, nadžidža tri telefona, dvije kutije malbora, ključeve, sunčarice…
– Reci, pjesniče, čekam…
– Znam znam… Ne valja se derinjati niz Budvu – glasaću Mila, nego – glasaću Božovića.
U Crnoj Gori možda ima 1.000 Mila, i glasao bi 999 Mila, a samo jednoga ne bi. Nikad, pa kad bi more presušilo, kad bi ostrvo Havaji otplovilo za Italiju. Ali, ovaj put sve se potrefilo, i ne pomenuh ti napamet ove silne cifre. Kad od 1.000 oduzmeš 999, koliko ti ostane. Taman, 1. I, nikud dalje. Pod brojem jedan je Milo Božović..!
– E, svaka ti čast. Ne daš se. Stari si ti vuk. Plaćam piće. Ma, duplo…!
Na izborima u Budvi zaokružite (1)