General Stupar: Da nije bilo bitke na Paštriku i Košarama, ne bi bilo ni Rezolucije 1244

„Mi nismo kapitulirali, jer da jesmo pregovore bismo završili za pet minuta, a mi smo pregovore oko Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu vodili pet dana. Mi smo pregovarali i postigli smo Vojnotehnički sporazum i Rezoluciju 1244. Nismo pregovarali sa NATO, već sa međunarodnim snagama, tako je dobijen Vojnotehnički sporazum u Kumanovu i Rezoluciju 1244, koja nam garantuje teritorijalni integritet Srbije.“

Moral srpskog vojnika 1999. godine bio je toliko visok da ni saznanje o brojčano i tehnički nadmoćnijem neprijatelju koji je 78 dana protivpravno besomučno bombardovao našu državu nije mogao da ga slomi, za RT Balkan kaže general Milorad Stupar, osnivač i prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije.

„Najveća prednost srpske vojske nad znatno brojnijim i jačim neprijateljom bio je moral. Moral koji je 1999. godine posedovala naša vojska, pre svega vojnici Prištinskog korpusa i dobrovoljci. Niko nije rekao ‘neću’ i ‘ne smijem’. Branila se Srbija, a kako je rekao i komandant 549. motorizovane brigade general Božidar Delić ‘Nema nazad, iza je Srbija'“, naglašava on.

Iz iskustava prethodnih sukoba i ratova na prostoru bivše SFRJ, iskusni general kaže da su u vojsci shvatili da bez obzira na nadmoć materijalno-tehničkog faktora, značajan napredak u borbenim sistemima, ipak, ključ ishoda bilo kakve borbe zavisi od ljudskog faktora, zapravo, od njegove obučenosti i borbenog morala.

Sve vojske sveta, navodi Stupar, reći će vam i kakvo imaju naoružanje i vojnu opremu, jedino što kriju „kao zmija noge“ je borbeni moral ljudstva, koje opslužuje ta borbena sredstva.

Budući da su očekivali agresiju, naše vojno rukovodstvo je pokušalo da učini tri stvari: 

Prvo, da vojsci obezbedi što je moguće naprednije naoružanje i vojnu opremu, imajući u vidu prednost agresora u materijalno-tehničkom faktoru.

Drugo, da izgradi borbeni moral, kako navodi Stupar, „mi smo narodu govorili da branimo slobodu, jer smo preci ljudi koji su nam dali slobodu, u Prvom svetskom ratu svaki treći Srbin je poginuo, imamo to istorijsko nasleđe, uvek smo bili na pravoj strani i uvek smo branili slobodu, kada branimo svoju zemlju, svoju otadžbinu, svoju kuću i stvaramo jedinstvo naroda, odatle nastaje borbeni moral“.

I treće, da pruži vrhunsku obuku, kako pojedinca, tako i jedinica.

„Najveći prioritet popune u Vojsci Jugoslavije imao je Prištinski korpus koji je bio na težištu odbrane, zatim specijalne jedinice i jedinice za protivvazduhoplovnu odbranu. Mi smo primijenili novi sistem obuke koji je bio drugačiji od sistema obuke JNA: obuka se vršila u centrima, a onda se odlazilo u jedinice. Za Prištinski korpus smo uvek birali najkvalitetnije ljudstvo u Kopnenoj vojsci“, prisjeća se iskusni general.

Dobrovoljci, nek je vašoj majci hvala

Najsvjetlije u svim ratovima u istoriji Srbije su dobrovoljci, naglašava general Stupar i objašnjava zbog čega on to tako vidi

„Dobrovoljci su ljudi koji mimo poziva države, osjećajući da im je narod ugrožen, da je ugrožena otadžbina, odlaze u vojne odsjeke i potčinjavaju se jedinicama redovne vojske. Oni su najčešće upotrebljavani za izvršavanje najtežih zadataka. Samo prisustvo dobrovoljaca u redovnim jedinicama i njihova smelost, hrabrost, odanost, obučenost, a najčešće i iskustvo, dizali su borbeni moral pripadnika obične vojske. U boju na Paštriku u okviru herojske 549. motorizovane brigade bilo je gotovo 2000 dobrovoljaca, bilo je među njima i prijatelja Rusa, Grka i Ukrajinaca“, prijseća se Stupar, koji je i predsjednik novoformiranog Udruženje ratnih dobrovoljaca 1990-1999.

Kako kaže, nakon 5. oktobra i čuvenih „promjena“ uništena je naša vojska i devastirano je sve ono što su gradili.

„Ne samo dobrovoljci, nego i redovna vojska strašno su potcijenjeni i poniženi, sve njihove zasluge bačene su u blato. To je izuzetno loše uticalo, ne samo na veterane, već i na narod i može da bude pogubno u slučaju vanredne situacije ili rata, jer uništava moral. Kako se ponašate sa bivšim borcima – odraziće se i na stav i ponašanje budućih boraca“, kaže Stupar.

Došlo je, kaže, do preokreta i sadašnja situacija nalaže da vodimo računa o bivšim dobrovoljcima, da napravimo evidenciju boraca, posebno poginulih, da vidimo gdje su im potomci, gdje su ranjeni, da njihov status pokušamo da riješimo od legitimacije pa nadalje, što se uz podršku države očekuje do kraja godine.

Mladi osjećaju pritisak nepravde

On dodaje da mnogi potcenjuju mladost, ali da on smatra da mladi razumiju i cijene sve što je naša vojska uradila.

„Zato je podnijeta inicijativa koja je i usvojena – za ponovno redovno služenje vojnog roka, u sklopu naše strategije totalne odbrane i vojne neutralnosti. Koncept totalne odbrane znači da sve kapacitete i resurse u slučaju vanrednog stanja i rata stavite u službu odbrane, a odbrana može biti kvalitetna samo ako je vojska osposobljena i kvalitetno obučena“, ukazuje Stupar, ističući:

„To što nas potcjenjuju ne znači da smo mi idioti i da ne shvatamo, mlada generacija osjeća pritisak nepravde. Moj unuk pita kako se to štiti teritorijalni integritet Ukrajine, a niko ne razmišlja o teritorijalnom integritetu Srbije i otimaju nam Kosovo i Metohiju. Tu vidim i osjećam, ako danas-sjutra, ne daj Bože zatreba, da će biti bolji nego što smo bili, samo ih treba obučiti“, navodi sagovornik i ponavlja:

„Mi nismo poraženi, ali zbog različitih pritisaka i navodne humanitarne katastrofe naša vojska morala je da napusti teritoriju Kosova i Metohije. Nadam se da ćemo joj se brzo vratiti.“

(rt balkan)