Garašanin: Viši sud sahranio demokratiju u Crnoj Gori
Piše: Advokat Dušan Garašanin, Beograd
“Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.”
U Crnoj Gori, dana 09.05.2019. godine, u 09.00 časova preminula je demokratija, nakon duge i teške bolesti poznatije kao autokratija!
Presudom Višeg suda u Podgorici u montiranom procesu državnog udara, kojom su između ostalih osuđeni na kazne zatvora lideri Demokratskog fronta, zadat je poslednji udarac vladavini prava, viševekovnim demokratskim principima i osnovnim ljudskim pravima i slobodama kao što su pravo na pravično suđenje, sloboda misli i sloboda govora.
Poražavajuće je što je nakon iscrpne borbe za uspostavljanje demokratskog poretka i vladavine prava, dovoljno da odustvo integriteta jednog sudskog veća i jedna sudska odluka podrije sve ono za šta su NAŠI preci krv prolivali.
Ako se vladavina prava zasniva na jemstvima ljudskih prava, podeli vlasti i nezavisnoj sudskoj vlasti, postavlja se pitanje šta od nje ostaje u Crnoj Gori posle presude u aferi “Državni udar”?!
Odgovor na ovo pitanje je samo jedan – ostaje autokratija u njenom najčistijem obliku, jer šta je autokratija ako ne sistem u kojem neko može biti osuđen samo zbog toga što ima različito mišljenje i različite ideje koje se “usudio” javno izneti i koji se “usudio” da se legitmnim sredstvima bori za cilj za koji smatra da će doneti bolje sutra.
Viši sud u Podgorici, očigledno je zanemario činjenicu da postupci pred sudovima moraju biti vođeni u skladu sa načelom vladavine prava, jer kad ne bi postojala obaveza sudske vlasti da primenjuje principe sudske nezavisnosti (od bilo kojeg drugog uticaja, a naročito političkog), integriteta sudijske funkcije i poštovanja zakona, prava zajamčena Ustavom i međunarodnim pravnim aktima bi bila samo teorijska i prividna, a ne stvarna i delotvorna.
Sudska odluka ne može i ne sme da predstavlja samo formu kroz koju se daje legitimitet političkim odlukama autokratije i nikako ne sme da bude mehanizam za borbu protiv političkih neistomišljenika jer se na taj način otvara put tiranskom sistemu zasnovanom na zastrašivanju svakog ko se usudi da iznese bilo kakvu kritiku ili neslaganje sa vladajućim režimom. Sudska odluka mora da bude zasnovana na potpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava, a iz iste nije najjasnije koje su to činjenice nesporno utvrđene i koje je to materijalno pravo primenjeno. Političko materijalno pravo? Pravo jačeg? Ostaje nejasno!
Ovaj tekst ne sastavljam samo zbog činjenice što je Andrija Mandić moj ujak i što sam iz porodice Garašanin, koju često pominju neki nedobronamerni ljudi u Crnoj Gori zbog Ilije Garašanina, pisca Načertanija, prvog nacionalnog programa srpskog ujedinjenja. To radim zato što sam uveren da ovakav skandal ne sme da se prećuti jer je izvesno da u Crnoj Gori nakon ove Presude neće ostati ni “D” od Duha zakona u kom je Monteskje proklamovao podeljenost i nezavisnost zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Tamo više nema ni “D” od države koja je vekovima unazad “čojstvom i junaštvom” stvarana, već ostaje samo pravna nesigurnost i državni teror koji neće nikome nikakvog dobra doneti.
Da li je ovo taj evropski put Crne Gore kojim se hvali crnogorska vlast ili postoji još jedna “Evropa” za koju mi ne znamo?