Fred

Piše: Čedomir Antić

Od detinjstva nas uče da se prema drugima odnosimo mereći po sebi. Dakle, ono što činimo drugima ne sme biti ono što ne bi bilo prihvatljivo da drugi rade nama.

Ovog pravila nema u odnosima Srba i Hrvata.

Zamislite da u hrvatskim nedeljnicima Globusu ili Nacionalnu jedan srpski književnik piše nekrolog, lament i hvalospev srpskom veteranu i dobrovoljcu koji je ustao protiv Hrvatske i u toj borbi se toliko istakao da je mesto školskog nastavnika specijalizovanog za razrednu nastavu zamenio ministarskim. Pa naš pravnik i humanista Savo Štrbac, koga „Država sviju ‘Rvata“ sudski ne goni niti je gonila – za razliku od 21.000 ili 4,5% svih Srba koji su 1991. živeli u toj fašisoidnoj zemlji – po preporuci hrvatskih vlasti ne sme da pređe granicu ni da poseti grob maloletnog sina. Uzrok je činjenica da ista država protiv njega decenijama vodi odvratnu kampanju mržnje. Bilo je dovoljno da se naš glumac i bleskasti kroatofil Sergej Trifunović, posle decenije kampanje u prilog države koja je za njegovog života prognala 400.000 Srba i pokatoličila 30.000, okupa gde ne treba sa psom, pa da cela sila (daj Bože) poslednje članice EU pođe na tog ercovskog žgoljavca. Zabranili su mu ulazak u zemlju, a za verbalni delikt u odnosu na policiju iznesen na privatnom fb profilu kažnjen je globom za koju prosečan ‘Rvat mora da radi mesec dana.  Ali to nije sve, u kafkijansku narodnu igru „defeciraj po Srbinu“ uključio se i hrvatski književnik Ante Tomić, Trufunovićev navodni prijatelj.

Taj netalentovani, fizički zapušteni nosonja, već nam se smeškao sa naslovne strane drugosrbijanskog Nedeljnika. Dao je tamo jedan mamutski intervju. Pošto se Njonjina biografija može smestiti na prostor obrnuto proporcionalan tomovima knjiga potrebnim za dokazivanje da je Tomić staro hrvatsko prezime, lignjoslav se umesto sebi posvetio Srbima. Objašnjavao je kako Srbi umeju da budu i građani Beča, da znaju popraviti književnikov auto i dobro naplaltiti…Eto, a u bivšoj Jugoslaviji su izgleda, ako bi sudili po ovom tupom primeru, bili samo ubice, silovatelji i neradnici.

Taj nam je Ante Tomić, u intelektualnoj dijaloškoj onaniji sa Dragoljubom Petrovićem – Minimaksom Druge Srbije, multipraktik novinarom za dve novine i jednu i po televiziju –  doneo priču o Fredu.

Predrag Matić bi, prema lingvističkom sudu prosečnog hrvatskog huligana, svakako bio među onih tradicionalnih 300 (tri stotine) napada na Srbe godišnje. Ko ne veruje neka pita profesorku Snježanu Banović: kako izgleda zvati se ceo život „po srpski“ u državi koja nikada nije denacifikovana. P. M. je sam sebi dao nadimak koji je, je li, arijevski, a glasio je „Fred“.

Nedeljnik je objavio Tomićev nekrolog ovom hrvatskom nacionalisti, koji je u Vukovaru napadao JNA, nakon što su hrvatske ustaše – predvođene masovnim ubicama Branimirom Glavašem, koji je postao general zato što je srpske civile vezane i usta zapušenih selotejpom bacao u Dravu; kukavicom po imenu Jastreb koja je šmugnula iz Vukovara kada je vojska konačno (umesto da po ko zna koji put deblikira kasarnu) oslobodila ovaj grad i Tomislavom Merčepom, kasapinom iz Pakrečke poljane – izazvale rat.

Piše Ante Tomić da je P. M. Fred bio fin i skroman. Jer zaboga, učestvovao je u obespravljivanju manjinskog naroda, pobuni protiv regularne vojske i ratu protiv međunarodno priznate države, ali je u duši bio dobričina jer nije bio nacista u politici u kojoj je fašizam mejnstrim. Sviđala mu se Srpkinja koju je posle pobede i izgona Srba vratio u Vukovar gde njene sunarodnike vređaju i obespravljuju, pa ju je i oženio ! To je predivno ! Romantično ! Baš kao što neki politički i intelektualni značaj valjda ima činjenica da je majka Oca Domo’vne dr Ante Starčevića bila pokatoličena Srpkinja po imenu Milica. Ta ljubav između pokatoličene i unijate – one koja je promenila veru zato što se udala i onog čiji je deda izdao Ristovu vjeru za 20 kg pure –  dala je rasistu koji je napisao kako su Srbi „pasiji nakot kome treba sjekirom u glavu“, što se i obistinilo. Ali, to su Srbi – samoubice.

Jadni Fred, nije bio pametan kao Glavaš i Jastreb, da pobegne. Nije bio ni u službi neke partijske policije kao dr Vesna Bosanac, pa je prošao zarobljeništvo u Srbiji. Koliko je suza isteklo iz očiju, a koliko je tek slina nahrupilo iz onolike Tomićeve nosine… Evo ovog maja, pre samo četiri meseca, su jednog penzionera osudili zato što je pre više od tri decenije po službenoj dužnosti ispitivao hrvatske pobunjenike. Tom sedamdesetogodišnjem invalidu su noge okovali lancima.  Nije nikoga ubio, nije nikoga tukao… Ali su ga osudili na 14 godina. Jedan veliki vernik – tipa dr Andrije Artukovića –  koga je kao zarobljenika ispitivao, pred sudom je izjavio da mu je oprostio – ali nije odbio da svedoči. Razume se, to je učenje crkve fratra kome je nadimak bio Satana, kakva crkva takav i oproštaj. Šta li mu je tek mislio i stadardno nadrndani od zloče sivi Fred…? No, to je država koja je za 25 ubistava i brojna mučenja u logoru po imenu „Lora“ sudila trinaest godina i nikoga nije osudila na kaznu višu od 8 godina ! Fred je glumio a Tomić još uvek glumi nekakvu sasvim sumnjivu normalnost, samo da bi prevarili srpske evromane kakav je Veljko Lalić, urednik i zvanično vlasnik Nedeljnika. Posle zajedno obmanjuju deo srpskog naroda.

Tomić piše o suočavanju i pokajanju?! Pa njegov predsednik republike govori kako su Srbi sami krivi što ih „Nijemci povremeno bombarduju“. Bivša predsednica K. Grabar Kitarović je za madata javno pevala slaveći mesare Fracetića i Bobana.

Urlikala je: „Drinu vodu pregazili, Srbiju su popalili“. No sve to ne smeta toj mršavoj, nosatoj kreaturi da sedi na rudniku zločina i zla prikrivajući Jasenovac i Jadovno a drži nam pridike kako da se namestimo da bi nas divljiji deo njegovog naroda lakše ujeo. Čak i u ovom ratu, koji je iznedrio razrednika-heroja-ministra Freda, samo je nastavljena vertikala zločina prema Srbima. Jer posle svega, Srbi su stradali srazmerno dvostruko u odnosu na Hrvate. Mi treba da se divimo Fredu-ministru zato što je sprečavao ostvarenje nekih najluđih subnorovskih fantazija hrvatskih „branitelja“. Podsetio bih:  deset godina posle kraja rata toj bulumenti su deca oslobađana prijemnog ispita za fakultet zbog navodnih trauma, a hrvatska premijerka Jadranka Kosor kumovala je i posao našla Tihomiru Purdi iz Vukovara – neradniku i ocu troje dece – ali tek nakon što ga je srpsko pravosuđe potraživalo za ratni zločin… Takvih primera su stotine. I mi treba da se divimo nacionalisti koji je želeo da stanje u Hrvatskoj postane održivo i razumnije. Zašto bi to činili?

Mislim da Srbiju treba da bude baš briga za to. Da li će u etnički čistoj Hrvatskoj vladati nacionalisti koji glume socijaldemokrate ili će među samo onim Hrvatima koji su mentalna deca Fra Satane vrhovništvo birati Biskupska konferencija, meni je iskreno svejedno. U Hrvatskoj sam imao samo srpski narod, njega tamo više nema. Imao sam tri sveta manastira, Jasenovac i Jadovno – oni su u mom srcu i duši, više uopšte nije važno šta će šovinistička periferija EU sa njima učiniti.  Jedino što me malo ljuti su srpske budale, koje nastojeći da zadovolje neke svoje sitne interese i zatome neke lične frustracije i neuspehe, pljuju u lice svojim sunarodnicima, sugrađanima i žrtvama.

Sergej Trifunović sada podržava nesrećnu Severinu, koja se nekome dokazuje braneći Crnu Goru od srpskog naroda, pljujući po Republici Srpskoj i gadeći se Srbije osim ako nije reč o većoj svoti dinara. No, Trifunović je glumac, nije mu time sve oprošteno, ali je mnogo toga u njegovom ponašanju objašnjeno i opravdano.

Za razliku od Sergeja Trifunovića, Lalić i Petrović ne misle da je „pravna država“  tok šou koji ide posle serije „Red i zakon“.  Znaju dobro kakva je situacija. Zašto ovo rade?

Veljko i Dražo, po ovome će vas pamtiti.

Stidite se.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)