Filmski festival u Herceg Novom: Predstavljeni „Tragovi“, „Kopenhagen ne postoji“, „Procenti života“, „Sve ono između nas“ i „Dora“

Na drugoj press konferenciji 36. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival predstavljeni su filmovi „Tragovi“ Dubravke Turić, „Kopenhagen ne postoji“ Martina Skovbjerga, „Procenti života“ Vladimira Perovića, i dva studentska filma „Sve ono između nas“ i „Dora“.

Da postoji nagrada za glumca koji igra u najviše filmova na festivalu, ona bi ove godine sigurno pripala glumcu Nikši Butijeru, čije ime stoji u tri filma – „Sirin“, „Tragovi“, koji je sinoć prikazan u okviru takmičarskog programa, i „Smrt djevojčice sa žigicama“

„Tako se potrefilo da sam bio aktivan, produktivan, a vaš festival je takav da ima dosta filmova iz ovih naših zemalja iz okruženja, pa je mene dopalo da imam čak filma“, rekao je Butijer.

Film „Tragovi“ Dubravke Turić je jedna neobična, intimna priča, u kojem Butijer igra vrlo zanimljiv lik koji je na neki način veza glavne junakinje sa njenim djetinsjtvom i prošlošću. Taj dio u kojem se pojavljuje je prilično sentimentalan i emotivan, kazao je medijator Vuk Perović.

„Kada smo ga radili prije dvije godine, tačno smo znali šta želimo. Imali smo dosta proba i odlično smo se pripremili, s obzirom na to da je Dubravka jako temeljna rediteljka. Zato je trodnenvo snimanje na autentičnim lokacijama na planini Biokovo bilo odlično iskustvo, i rad sa rediteljkom, a naročito sa Marijom Škaričić, glavnom junakinjom koja je tu ulogu iznijela savršeno, da teško koga drugog mogu zamisli da bi je mogao napraviti na takav način“.

Dubravka Turić je poznata po tome da nikada ne pravi kasting, jer vrlo precizno zna koga želi u filmu.

„Mi smo sarađivali na njenom kratkom filmu „Trešnje“ i valjda je bila uspješna, pa me je zbog toga imala u vidu za ovu ulogu. Nadam se da smo opravdali povjerenje“

Za saradnju sa Senadom Šahmanovićem u filmu „Sirin“, u kojem igra vlasnika hotela, Butijer ima samo pozitivna iskustva

„Tih nekoliko dana u Ulcinju je bilo predivno, tamo sam upoznao i Lidiju Kordić koja mi je igrala ćerku, i uvijek mi je drago kada radim film sa mladim ljudima, to mi je najveća satisfakcija. Čestitam i Senadu i cijelo ekipi na filmu koji je imao svjetsku premijeru na SFF“, rekao je Butijer.

Glumac Zlatko Burić nije prvi put na festivalu u Herceg Novom, jer je bio i prije nekoliko godina sa filmom „Comic sans“.

Burić je prošle godine dobio Evropsku filmsku nagradu za najboljeg glumca za ulogu tajkuna u filmu „Trougao tuge“ Rubena Ostlunda.

Njegov život, kako kaže se od tog trenutka nije previše promijenio.

„Zadovoljan sam i podržavam sve te akcije cehovskog tipa, jer je to nagrada za težak rad, jer ljudi koji nikada nisu vidjeli kako se film radi, ne znaju koliko je potrebno truda, ali i na koliko teškoća nailazite dok se ne ostvari jedan film, počevo od priprema pa do same realizacije. Ljudi samo vide glamur.Iz tog razloga su važne institucije i Festivali, jer daju toplinu i ozbijnost tom cehovskom shvatanju rada“, kazao je Burić

Film „Kopenhagen ne postoji“ koji je publika na tvrđavi Forte mare sinoć imala prilike da vidi u programu mreže Festivala jadranske režije je nešto potpuno drugačije od svega što je do sada radio.

„Bio sam začuđen kada sam dobio poziv za film, da neko tako radi, da tako nešto može osmisliti, nešto što na prvi pogled ne izgleda filmično. To je neki neobičan prikaz intimnosti, gotovo mikroskopski pogled na emocije, i to mi je izgledalo vrlo zahtjevno i čudno. Moram reći da sam bio odmah fasciniran dok sam čitao scenario, jer ga je reditelj Skovbjerg već osmislio. Filmski scenario nije književnost, zato morate imati sposobnost da , u ovom slučaju ljudsku intimu i odnose pogleda iz nekog čudnog ugla. Zato sam odmah bio fasciniran“.

Na press konferenciji, predstavljen je i dokumentarni film „Procenti života“ crnogorskog reditelja Vladimira Perovića, kao i dva studentska sa FDU Cetinje. Za Kaću Žurić, koja je producentkinja filma „Sve ono između nas“, Anje Kečalović, možda je najveći izazov bio snimati podvodne scene, što je rijetkost u studentskim filmovima.

„Rediteljka Kečalović je imala ideju da taj momenat njihove intime bude pod vodom, i bilo je izazovno, jer je zahtijevalo dosta pripreme u pokretima, u njihovom dahu, u koreografiji između dvoje glumaca, Jovane Brnović i Stevana Vukovića i samog direktora fotografije Nemanje Dabanovića, ali uz dobru pripemu i kvalitetan rad ta scena je prošla dobro, niko se nije udavio“

Rediteljka Ana Ćulum je za svoj film „Dora“ ušla u avanturu da radi sa psom, iako se malo ko odlučuje na tako nešto.

„Nama su na fakultetu rekli da se ne radi sa djecom i sa psima, međutim ja sam od starijeg kolege dobila scenario u kojem je pisao pas i to smo morali da ispoštujemo. Iskreno, ja imam dva psa pa sam znala šta oni mogu i pošto smo imali problem sa nalaženjem psa koji želi da postane zvijezda, imala sam tu opciju, ako se ne pojavi, moj pas će odglumiti, međutim, saradnja sa ovim psom je bila divna, jer je unio tako lijepu energiju na snimanju, i ja nemam negatvino iskustvo. Ipak, ne bih baš da preporučujem da se neko ne prevari.“