Filipović: Milatović se vodio političkim motivima kada je vratio zakon o implementacij projekta Evropa sad 2

Odluka predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića da ne potpiše set zakona koji bi obezbijedili implementaciju projekta Evropa sad 2, rezultat je njegovog ekonomskog stava, ali i poltičke motivacije, ocijenio je ekonomski analitičar Oleg Filipović za Gradski portal.

Naglašava da je potpuno jasno da će vraćeni zakoni biti ponovo usvojeni.

„Iako je ta odluka bazirana na njegovim ekonomskim razlozima, ona je i politički motivisana, i neće imati efekta, jer će ti zakoni na Skupštini ponovo biti usvojeni“, objašnjava Filpović.

Govoreći o Fondu PIO, Filipović je mišljenja da je zabrinutost građana opravdana.

„Zabrinutost treba da postoji ali iz razloga što smo do sada imali direktne poreze, a sada ćemo ovim programom imati indirektne. Smanjivanjem te strukture, i ove godine će nedostajućih 200 miliona evra biti kompezovano kroz povećanje PDV-a u turizmu i kroz druge mjere, kao što je oporezivanje igara na sreću“, navodi Filipović.

Dodaje da moramo razmisliti kakav Fond PIO u stvari želimo.

„Moramo znati da li treba uraditi rekonstrukciju Fonda PIO ili ga držati ovako, u konstantnom minusu. Treba naći rješenje da taj fond može samostalno da funkcioniše, a ne da bude jedna od pozicija u Ministarstvu finansija“, poručuje analitičar.

Što se nedostajućih sredstava za isplate penzija tiče, Filipović je uvjeren da će i za narednu godinu to biti iskalkulisano.

„Negdje su projekcije od 400 miliona za narednu godinu i vjerujem da su, kroz povećavanje indirektnih poreza, to iskalkulisali i da će doći do popunjavanja budžeta, koji bi trebalo da nadomjesti tu sumu“, naglašava Filipović i podsjeća da je to, ipak, samo trenutno rješenje.

Program Evropa sad 2, smatra analitičar, ima propusta.

„Ovim programom najveće povećanje plata dobija 130 hiljada građana koji su na minimalcu. Sa druge strane, to će opteretiti privredu na način što sad imamo dvije minimalne cijene rada – od 600 i 800 evra. U Crnoj Gori minimalna cijena rada treba da bude na nivou potrošačke korpe, uvećanja za troškove održavanja. 600 evra je ispod minimalne cijene rada, zato što je za 100 i više evra manja od cijene potrošačke korpe“, objašnjava Filipović.

Ističe da će ovim programom biti legalizovano tržište, ali tako da će, kako kaže, biti negdje između bijelog i sivog tržišta.

„To znači da ćete, ako se bavite privredom, koristiiti što veći profit, a jedna od mogućnosti što većeg profita je i sistematizacija rada u okviru firme. Više sam nego siguran da će većina privatnih firmi u Crnoj Gori uraditi te sistematizacije i isplaćivati ljude na nivou od 600 evra“, smatra sagovornik Gradskog portala.

Takvo poslovanje će, tvrdi, opteretiti javnu upravu.

„Nijedna ekonomija gdje je javna uprava jača od privrede nije dobra ekonomija. S tog aspekta smatram da ovo nije baš najsrećnije rješenje i da je bilo mnogo bolje ono prvo od 700 evra, koje je bilo približno potrošačkoj korpi“, naglašava Filipović.

Vjeruje da će izbori u Podgorici poslati jasnu poruku.

„Mi smo zemlja mogućeg. Volio bih da vidim promjene, novo tržište, sigurno tržište u kojem banke nemaju najveći profit. Tek kada budemo imali stabilnu ekonomiju možemo očekivati da izbori budu u drugom planu“, zaključo je Filipović.