Fidelity consulting nastavio raskrinkavanje programa „Evropa sad 2“: 50% GREŠNIH NIJANSI SIVE!
Piše: Fidelity consulting
Pripremamo se da postepeno zaključimo diskusiju o još neobjavljenom programu „Evropa sad 2“, čija realizacija zahtijeva 865 miliona evra, ne uzimajući u obzir finansijske procjene vezane za punu zaposlenost.
Danas vam, u promjeni tonaliteta, prenosimo malo ozbiljniji sadržaj koji će vam pružiti dodatne informacije o našim zabrinutostima vezanim za ovaj program.
Naravno, potpuno je ispravno kazati da bi trebalo učiti iz grešaka. Da li će „Evropa sad 2“ izvući pouke iz grešaka evidentiranih tokom kreiranja programa „Evropa sad 1“? Hajde da izdvojimo neke od grešaka vezanih za ovaj program.
Konkretno, određeni izvori finansiranja programa „Evropa sad 1“ pokazali su se nerealnim. Program je predvidio sljedeće prihode koji, međutim, nisu ostvareni:
1. Porez na podizanje gotovine za kompanije: 5 miliona evra
2. Markiranje goriva: 14 miliona evra
3. Prihodi od novog zakona o igrama na sreću: 15 miliona evra
4. Oporezivanje neprijavljenog prihoda: 20 miliona evra
Poslednja stavka, oporezivanje neprijavljenog prihoda, naročito je intrigantna. Ona uključuje oporezivanje razlike između prijavljenih prihoda i knjigovodstveno evidentirane imovine, oporezujući imovinu koja se ne može opravdati zakonito stečenim prihodima po visokoj stopi od 80%.
Od samog početka bilo je jasno da se ovo rešenje ne može implementirati u periodu od jedne godine, budući da postupci konfiskacije imovine traju znatno duže.
Pored nerealno planiranih prihoda, nije uzet u obzir uticaj reforme na prihode lokalnih samouprava, što je rezultiralo nepredviđenim troškom od 15 miliona evra godišnje, koji su se platili iz budžeta.
Sumirajući navedeno, dolazimo do iznosa od 69 miliona evra. S obzirom na to da je ukupan fiskalni efekat programa „Evropa sad 1“ iznosio 137 miliona evra, gotovo 50% planiranih prihoda nije bilo realno ostvarivo, što se postavlja kao sistemski rizik za program „Evropa sad 2“.
S druge strane, program „Evropa sad 1“ potcijenio je pozitivan uticaj fiskalizacije na prihode od PDV-a. Treba dodati i da je ubrzana inflacija (na koju je ES1 imao ograničen uticaj), kao i dolazak velikog broja građana iz Ukrajine i Rusije zbog rata u Ukrajini, doprinijela znatno boljoj naplati PDV-a, koji predstavlja najveći izvor prihoda crnogorskog budžeta.
Dakle, moglo bi se zaključiti da je program „Evropa sad 1“, uglavnom zbog bolje naplate PDV-a (koja je bila posljedica povećane inflacije i rata u Ukrajini), ali i potcjenjivanja pozitivnog uticaja fiskalizacije – bio uspješan i nije doveo do dodatnog zaduživanja.
Upravo iz tih razloga, tj. nerealno planiranih izvora finansiranja i potcjenjivanja uticaja fiskalizacije na PDV, smatramo da je hitno predstavljanje programa „Evropa sad 2“ neophodno, kako bi zainteresovana javnost bila pravovremeno upoznata sa planiranim izvorima finansiranja ovog programa.
Ovu informaciju posebno naglašavamo s obzirom na to da je program „Evropa sad 2“ finansijski znatno zahtjevniji u odnosu na program „Evropa sad 1“, pa su potencijalne greške u planiranju izvora finansiranja Evropa sad 2, značajno veće.
Više o ovome u sjutrašnjem završnom postu na temu programa „Evropa sad 2“.