Evroliga se dijeli na konferencije, Virtus i Monako blizu licenci – Kakav je status Partizana i Zvezde?
Izvršni direktor Evrolige Maršal Glikman govorio je u opširnom intervjuu za „Basket News“ o promjenama koje će se, izvjesno je, dogoditi u takmičenju u skorijoj budućnosti.
Monako svojim ulaganjima godinama unazad, pošto su se domogli Evrolige preko Evrokupa, dokazuju čelnicima takmičenjima da zaslužuju višegodišnju licencu i blizu su da je ostvare.
Sada slično želi i Virtus iz Bolonje. U njihovom slučaju to je trogodišnja specijalna pozivnica. Poseban poziv dobili su ove sezone nakon odstranjivanja ruskih klubova iz takmičenja. Tako im za ostanak u Evroligi naredne godine treba plasman u plej-of, a to neće ići glatko.
Sve to znači i znatno manje prostora za druge timove. Konkretno, tu se misli na one koji dolaze iz ABA lige. Nema sumnje da će samo šampion ići direktno u Evroligu, ali dva srpska tima dokazala su da mogu zajedno da budu dio ovog društva i da time svi profitiraju. No, tržište Evroligu vuče ka Parizu i Londonu, te je izvjesno da će do proširenja Evrolige sa 18 na 20 i više timova – doći u određenom momentu.
„Danas imamo 18 klubova i imamo više prijava za učešće nego što je u stvarnosti raspoloživih mjesta. To je zavidna pozicija i srećan sam što smo u njoj. Trenutno imamo dvije kredibilne pariske organizacije koje se legitimno prijavljuju za licencu. To su već postojeći tim i još jednu grupaciju, ali za sada ne bih želio detaljnije da govorim o tome“. London Lajonsi žele što pre da učestvuju u takmičenju, dok je Monako, koji je došao zahvaljujući osvajanju Evrokupa, ostao konkukurentan. Ipak, igraju u areni koja je, prema standardima, premala. Bio sam tamo prošle sedmice i sreo se sa premijerom kneževine. Obavestili su me o namerama da se izgradi nova dvorana i tako su pokazali ambicije da postanu tim sa stalnom licencom. Takođe, tu su i dva beogradska tima, Partizan i Crvena zvezda, koji žele da budu evroligaši. Konačno, tu su i Virtus i Valensija koji imaju i grade prelepe moderne arene i žele da imaju višegodišnje licence. Veoma je teško ulagati u posao u kojem si jedne godine tu, a sledeće u nižem rangu, ali mi moramo na neki način da budemo otvoreno takmičenje tako da pobednik Evrokupa zaslužuje plasman u Evroligu“, rekao je Glikman.
On je podvukao da će sigurno doći do povećanja broja ekipa, ali da to sa sobom nosi druge probleme poput rasporeda.
„Ekspanzija je neizbežna. Više timova znači i više utakmica, ali ne možete promeniti dužinu sezone, pogotovo ne sa tako gustim rasporedom gde čak i FIBA zahteva dva prozora, a nacionalna prvenstva uključuju plej-of. Verovatno ćemo u jednom trenutku biti primorani da organizujemo konferencije. To će biti neophodno čak iako nam se sadašnji format dopada. Ako ćemo pribegavati konferencijama, moraćemo da pronađemo kompromise. Moraćemo da povećamo broj učesnika u plej-ofu, tako da smo veoma blizu plej-of turnira u NBA stilu.
Na kraju – marketing. Ubuduće će biti i „Ol-stara“, ali i mečeva van Starog kontinenta.
Voleo bih da vidim „Ol-star“ utakmicu, morali bismo da je uspostavimo. Takođe, trebalo bi da pokušamo da igramo meč regularne sezone van Evrope. Na primer u Njujorku, Tokiju, Mumbaju… To bi poslužilo da ostatak sveta razume kvalitet našeg proizvoda, intenzitet naših utakmica i slogana „Svaka utakmica je važna“. To je tako istinit slogan“. U martu ćemo bliže videti kakva je situacija i sa FIBA“, pojasnio je Glikman.
(sportske net)