EU se ponovo šali sa Crnom Gorom i ostalim državama tzv. Zapadnog Balkana

Ovogodišnji Bledski forum je bio prilika da Evropska unija po ko zna koji put dâ nadu državama Zapadnog Balkana da će „uskoro“ postati članice EU. Međutim, to nije ništa neočekivano, ali postaje zamorno iz godine u godinu slušati ista obećanja sa različitim vremenskim rokovima.

Bledski forum je uvijek prilika da se lideri država Zapadnog Balkana ispričaju na bilateralnim i multilaterlanim osnovama, razmijene ideje, potpišu po koji sporazum, i naravno da čuju novo obećanje EU preko nekog od zvaničnika. Ovog puta, ta čast je pripala Šarlu Mišelu – predsjedniku Evropskog savjeta.

 

„Proširenje više nije san, vrijeme je da krenemo naprijed. Još ima mnogo posla, biće teško, složeno, a ponekad bolno za buduće članice i Evropsku uniju. Međutim, ako želimo biti jasni i iskreni, moramo govoriti o tajmingu, o domaćem zadatku. I dok pripremamo novu agendu Evropske unije, moramo sebi postaviti jasan cilj – moramo biti spremni i jedni i drugi do 2030. godine za proširenje.“

Ponovno pomjeranje roka za prijem je ta strategija „štapa i šargarepe“ koju EU već više od deceniju primjenjuje u pregovorima sa Crnom Gorom.

Crna Gora je započela pristupne pregovore 29. juna 2012. godine. U međuvremenu u više navrata je pominjana kao „lider u evroatlanskim intergracijama“. Tzv. atlanske integracije smo završili učlanjenjem u NATO (bez referenduma, da se ne zaboravi), ali evropska integracija Crne Gore kaska. Gdje je zapelo?

Prošle godine, Slovak Vladimir Bilčik (kopredsjedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Crne Gore) rekao nam je da smo lideri u pregovorima, te da se može očekivati da naša država postane članica EU do 2025. godine.

 

„Vjerujem da je Crna Gora bila i ostala predvodnik pristupnih pregovora. Imajući u vidu brutalnu agresiju Rusije na Ukrajinu, ali i formiranje nove crnogorske Vlade koja ima gotovo nezapamćenu podršku u Parlamentu, naročito kada je riječ o Vladinoj pro-evropskoj orjentaciji, mislim da Crna Gora ima istorijsku šansu da dokaže ulogu lidera.” – rekao je tada Bilčik za Eurokaz.

Na pitanje da li je 2025. i dalje realan rok kada bi Crna Gora mogla postati članica EU, u istom intervjuu, Bilčik je odgovorio:

„Apsolutno, uvjeren sam u to. Postoje određene prepreke koje Crna Gora mora da pređe – prvo da odblokira i dinamizira pristupne pregovore. Ne radi se o samo nekoliko političkih odluka, već o tome da Vlada pokaže rezultate na terenu. Moraju se angažovati Ministarstva, mora postojati jasna posvećenost vođenju pregovora i na političkom i na tehničkom nivou, konstantna komunikacija i saradnja sa Briselom. Tu je snažna podrška Evropskog parlamenta, Evropske komisije, ali i mnogih zemalja članica koje vide Crnu Goru kao narednu članicu.”

Slične izjave evropskih zvaničnika građani Crne Gore su pročitali ili čuli neobrojeno puta, ali samo sa različitim godinama u kojima su nam predviđali da ćemo postati dio Evropske unije.

Ovakva obećanja i predviđanja, mnogo puta smo čuli i od naših stručnjaka, diplomata, bivših premijera. Međutim, da je Evropskoj uniji bio cilj da Crnu Goru što prije primi pod svoje okrilje, pomogli bi nam na način što bi dopustili građanima Crne Gore da sami riješe svoja unutrašnja politička pitanja, prvenstveno formiranje Vlade u kojoj neće biti ljudi koji ustvari koče proces zatvaranja pristupnih pregovora, odnosno famoznih poglavlja 23 i 24.

Da podsjetimo, ova poglavlja se odnose na vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala i korpucije.

Reforma pravosuđa je bila i još uvijek je opstruirana od strane ljudi koji su uz podršku nekih od EU partnera održavani na vlasti. Takođe, borba protiv kriminala i korupcije se ne može sprovesti na pravi način, ukoliko nam isti ti partneri, koji „mnogo“ brinu o našem napretku, ne pomognu na način što će izbjegavati da nam dikitiraju ili odobravaju kadrovska rješenja u Vladi.

Prije pet godina nam je i Johanes Han, tadašnji evropski komesar za proširenje poručio da Crna Gora može do 2025. postati članica Evropske unije, ali da do tada mora ostvariti rezultate u oblasti vladavine prava.

 

„Potrebno je još da se radi. Jasno smo rekli šta očekujemo od Crne Gore – da realizujete reforme i zadržite lidersku poziciju ka EU. Demokratija i vladavina prava su ključne vrijednosti. Bojkot parlamenta nije način rješavanja sporova. Očekujem posvećenost vladavini prava, medijskim slobodama. SDT i Agencija za borbu protiv korupcije da budu nezavisni. Mi nećemo dodavati naknadne uslove, niti eliminisati postojeće za članstvo” – bio je tada jasan Han.

S obzirom na to da je Crna Gora već 11 godina u pregovorima sa EU, a još nijesmo uspješno zatvorili poglavlja 23 i 24, moguće je da funkcioneri iz Brisela još uvijek nijesu shvatili da je potrebno da nam dozvole da ih zatvorimo na način što ćemo formirati Vladu sastavljenu od kompetentnih ljudi koji će sprovesti neophodne reforme.

Građani Crne Gore, uključujući i neke od zvaničnih predstavnika naroda, znaju šta i ko su problemi Crne Gore, bolje nego neko ko ne živi u njoj. S toga, vrijeme je da neki evropski zvaničnici prestanu na direktan i indirektan način guraju svoje favorite koji su već pokazali da ne mogu sprovesti tražene reforme.

Proširenje EU nalazi se „na aparatima“ već deset godina, otkako je Hrvatska postala članica. I sam Mišel je juče na Bledskom forumu ponovio, odnosno ukazao na neke od izazova: stvaranje nezavisnog pravosuđa, te borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Kriminal i korupcija se stalno pominju već deceniju, ali EU ne pokušava da pomogne Crnoj Gori da ubrza suzbijanje te dvije pošasti.

Mada, moguće je da Evropskoj uniji odgovara odlaganje prijema novih članica, te zbog toga na razne (in)direktne načine čuvaju ljude koji ne žele da sprovedu dugo čekane reforme u Crnoj Gori.