Engleska se iživljavala nad „Liliputancima“: Gordi Albion brojao do 10, poker Kejna

Prvence postigli Emil Smit Rou i Tajron Mings

Lako je iživljavati se nad San Marinom… Gordi Albion protiv fudbalskih „Liliputanaca“ izgleda gordo, uvek gleda da ih ponizi, napuni mrežu do vrha i šepuri se do velikih utakmica. A, tamo se fudbalerima reprezentacije Engleske vezuju noge i krilatica “It’s coming home” iz godine u godinu sve više služi za podsmeh. Ponovo će se busati u prsa, pričati da imaju najboljeg napadača na svetu, da je sledeći Mundijal njihov, a sve zbog pobede od 10:0 protiv San Marina. Realnost će ih sastaviti na velikom takmičenju, ona je tu, vreba iz ćoška.

Ni prvi, ni poslednji put da će Englezi poleteti, da će izabranike Gereta Sautgejta ostrvski mediji dizati u nebesa, a onda ispaliti salve kritika prvom prilikom, kada Gordi Albion udari u tvrdo. Jer San Marino je kao puter, a sečivo Engleske dovoljno je oštro da ga prereže kad i kako želi. Postao je San Marino sedma selekcija kojoj je Engleska spakovala dvocifren broj golova, a do brojke od 10 golova stigla je prvi put od 1964. godine.

Nije želela Engleska da povuče ručnu, gazila je do kraja. Iživljavala se na Apeninima. Bila je to igra mačke i miša, nešto najsličnije “viktoriji” iz školskog dvorišta. A, igrači San Marina su spram Harija Kejna delovali kao kakvi školarci, iz nižih razreda, koji je mogu ni da priđu lopti. Ne ide Harija Kejna ove sezone u Premijer ligi, gol mu se na Ostrvu smanjio, ali je protiv “Liliputanaca” pucao iz svih oružja.

Nije ga bilo protiv Arsenala, Čelsija, Sitija, Junajteda… Slabašnom San Marinu pokazao je zube. Spakovao je poker golova i bio najzaslužniji za debakl domaćina. Za četiri gola bilo mu je dovoljno 15 minuta.

Ume naš narod da kaže: “Nije svaki dan Božić”. E, ovo je bio jedan od dana kada Božić dođe ranije. Kada sve pođe za nogom nekoj ekipi. Najbolji pokazatelj je i to da se u strelce upisao i Hari Megvajer, koji je u poslednje vreme umeo da bude stavljen na stub srama zbog kardinalnih grešaka koje pravi. Štoper Mančester junajteda “otvorio” je sef San Marina. Led je probijen, a onda je sve išlo kao po loju.

Mogao je Geret Sautgejt makar na kratko da nakrivi kapu, zavali se na klupi i sa blaženim osmehom na licu posmatra ples svojih izabranika. Engleska iako bez poraza, nije bila siguran putnik u Mundijal, ali ga je u neku ruku imala u džepu. Samo bi je ubedljiv poraz od San Marino uz trijumf Poljaka protiv Mađarske – izgubili 2:1 – gurali u baraž. Jasno je bilo i pre početka meča da ovaj prvi uslov neće biti ispunjen. A, potvrda je vrlo brzo stigla. Ekspresno.

Igrali su se Englezi fudbala, otpora San Marina nije bilo. Stvorila se idelna prilika da neki upišu prvence u nacionalnom timu. Prvo je Emil Smit Rou na sjajnu asistenciju Tamija Abrahama zatresao mrežu, a potom je i Tajron Mings postigao prvi gol za Englesku. Odavno je sve bilo rešeno, jedina nepoznanica bila je koliko je Gordi Albion spreman da gazi. Odgovor – do kraja. Do deset. Potpisali su najubedljiviju pobedu Engleza u ovom veku golovima i Tami Abraham i Bukajo Saka, a Trent Aleksander Arnold se ugravirao sa tri asistencije kod poslednja tri gola.