Dvije napomene o razgovorima Milatovića i Spajića

Piše: Vladimir Pavićević, politikolog

Dvije su ključne političke napomene kojima se mogu objasniti nedavni neformalni razgovori Jakova Milatovića i Milojka Spajića. Prvo, Spajićeva molba da popriča sa Milatovićem znači priznanje da u procesu sastavljanja nove vlade Milojko najveće probleme ima sa svojima u samom Pokretu Evropa sad. Drugo, Milatović svima jasno poručuje da će on uticati da izbor nove vlade zavisi i od njegovih direktnih predloga oko personalnih rješenja za pojedine resore u vladi.

Prilikom predaje izborne liste Pokreta Evropa sad za parlamentarne izbore 11. juna Milojko je mislio da je riješio sve velike probleme koji su mu do tada stvarali glavobolju. Dobio je ispis iz državljanstva Srbije tako da ovoga puta niko nije mogao da mu ospori pravo da se kandiduje i da bude biran. Ankete su pokazivale da će njegov pokret poslije izbora da bude najjača snaga u parlamentu. I činilo se da je Milatovića smjestio na marginu političkih uticaja u PES-u.

Jedan od ova tri problema ponovo se pojavio već u izbornoj noći. Umjesto očekivanih 30+ procenata podrške na izborima. Evropa sad osvojila je nešto više od 25%. Takav rezultat je veoma oslabio početnu poziciju pokreta u pregovorima o novoj vladi. Zamislimo samo da je u pregovore PES ušao sa startnom pozicijom od 30+ procenata. U tako zamišljenoj situaciji danas bismo već imali novu vladu.

Drugi problem isplivao je nešto kasnije. Jakov je strpljivo čekao svoj momenat i dočekao ga kada je postalo jasno da Spajićev pristup u izboru vlade ne podržavaju ni neki od poslanika i funkcionera Pokreta Evropa sad. To je bila prilika da svojim javnim porukama Milatović dodatno osnaži otpor Milojku Spajiću u samom pokretu. Efekat je da u javnosti danas postoji utisak opšteg slabljenja i osipanja PES-a.

Iniciranjem razgovora sa Jakovom, Milojko je pokušao da sanira štetu koju i on i njegov pokret trpe poslednjih sedmica. Ono što Spajić ne uviđa je da stihijskim, ad hoc potezima ne može da riješi problem na duži rok. Suprotno tome, nesistemskim pristupom on samo otkriva svoje slabosti i omogućava drugim akterima, u ovom slučaju Jakovu Milatoviću, da osnaži svoj uticaj na dalje političke procese.

Jakov ima razvijeniji osjećaj za politiku i naravno ne propušta priliku da ojača sopstveni autoritet. Zato Spajićevu inicijativu da se sretnu i razgovaraju koristi da mu jasno kaže da ga veoma interesuje pitanje personalnog sastava nove vlade i da se prirodno nameće očekivanje da će Milojko uvažiti i neke od njegovih predloga za nove ministre.

U ovoj tački veoma je važno razriješiti još jednu dilemu. Milatovićevi javni pozivi mandataru da pripremi predlog inkluzivne vlade zapravo su maska za Milatovićev stvarni interes. Interes Jakova Milatovića je da ima neposredni uticaj na izbor pojedinih članova vlade, odnosno da neke ministre Spajić predloži po direktnom nalogu Jakova Milatovića. Ukoliko njih dvojica naprave takav dogovor, prestaće i Milatovićeve kritike Milojkovog pristupa u pregovorima o vladi.

To je kontekst tekućih razgovora o mogućem izboru Spajićeve vlade. Kontekst je takav da građanima više djeluje kao zabavište nego kao proces koji se tiče izbora jedne od ključnih institucija u ustavnom sistemu Crne Gore. Otud i potpuna nepredvidljivost ishoda pregovora. Sve je moguće – i da vlade bude i da vlade ne bude i da se pregovori vrate na početak i da se ide na nove izbore.

Ovo zabavište u kući zabrinjava građane. Postđukanovićevsku eru su od samog starta zamišljali drugačije, mnogo ozbiljnije, a od najuticajnijih aktera očekivali su odgovorniji pristup, naročito od onih aktera koji se legitimišu kao novi. Zato i ne čudi utisak da iako politički penzionisan Milo ponovo vreba svoju novu priliku. Uzalud mu trud, jer će Milovo doba građani u dužem periodu da tretiraju kao gore i od najgoreg.