Duda protiv Tšaskovskog – borba za budućnost Poljske

Predsednički izbori u Poljskoj u nedelju biće ključni za oblikovanje budućnosti ove zemlje i njenih pogoršanih odnosa sa Evropskom unijom.

Izborna trka suprotstavljenih vrednosti

Ako dosadašnji predsednik Andžej Duda bude izabran za još jedan petogodišnji mandat, njegovi saveznici i vlada koju vodi nacionalistička partija Prava i pravde, nastaviće sa socijalno-konzervativnim politikama, pokušajima za većom kontrolom institucija i programima velikodušnih davanja.

Liberalniji kandidat, gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski, najavio je da će se u slučaju pobede zauzeti za prava manjina i iskoristiti predsedničko pravo veta na zakone koje bude video kao pokušaje politizacije pravosuđa i napada na demokratske vrednosti.

Tšaskovski kaže da će sarađivati sa vladom, ali njegova pobeda će gotovo sigurno značiti rat između ove dve grane vlasti.

Oba kandidata imaju različite vizije za budućnost Poljske.

Predsednik Duda (48) je advokat po profesiji. Odneo je iznenađujući pobedu na izborima 2015. godine, kandidujući se kao predstavnik mladih, umeren političar iz redova partije Prava i pravde, koja je izgubila niz izbora pod vođstvom Jaroslava Kačinjskog.

Duda je konzervativni katolik i kaže da želi da brani tradicionalnu porodicu.

Sa jedne strane, on podržava popularan i velikodušni socijalni program vlade 500+, po kojem porodice dobijaju 500 zlota (110 evra) mesečno za svako dete, sve dok ne napuni 18 godina.

Kao rezultat politike vlade mnoge porodice su izašle iz siromaštva i, prvi put od kraja komunizma 1989. godine, postoji osećaj da neka partija brine za njihove potrebe.

Ovo posebno važi u selima i manjim gradovima, gde je Duda osvojio apsolutnu većinu glasova u prvom krugu izbora pre dve nedelje.

Sa druge strane, obećao je da će poljske porodice zaštiti od onoga što naziva „uvezenom LGBT ideologijom“ kojom se, kako kaže, pokušava seksualizacija poljske dece.

Seksualno obrazovanje u poljskim školama ne postoji u praksi.

Umesto toga učenici prisustvuju „časovima porodičnog života“, u kojima se ponekad govori u seksualnom obrazovanju, često sa sveštenicima i monahinjama.

Predsednik Duda takođe podržava nove zakone vlade kojim se uspostavlja veća kontrola nad nezavisnim institucijama, pre svega javnim medijima i pravosuđem.

Poljski javni servis finansiraju poreski obveznici i obavezan je da o političkim zbivanjima izveštava uravnoteženo.

Umesto toga, u glavnom dnevniku vlast se hvali, a kandidat opozicije Tšaskovsi napada optužbama da sarađuje sa Jevrejima i LGBT aktivistima.

Duda je takođe podržao većinu reformi pravosuđa koje je sprovela vlada, a za koje je Evropska unija i više međunarodnih organizacija reklo da narušavaju nezavisnost institucija i vladavinu prava.

Zategnuti odnosi sa Evropskom unijom rezultat su te politike, a Duda je za EU jednom rekao da je to „izmišljena zajednica od koje ne dobijamo mnogo“.

Sa sadašnjim budžetom, Poljska je najveći neto korisnik fondova Evropske unije.

Šta je sa Rafalom Tšaskovskim?

Tšaskovi, takođe 48-godišnjak, potpredsednik je Civilne platforme, partije desnog centra, koja je upravljala Poljskom između 2007. i 2015. godine, kada je partiju vodio Donald Task, pre nego što je izabran na čelo Evropskog saveta.

Njegova partija je uvek najbolje prolazila u velikim metropolama.

U prvom krugu je osvojio 30.46 odsto, naspram 43.5 posto koje je osvojio Duda, a najveću podršku dobio je u gusto naseljenoj varšavskoj oblasti Vilanov.

U intervjuu za BBC, Tšaskovsi je priznao da je u nekim trenucima u prošlosti delovalo da su neki članovi vlade u kojoj je bio ministar „popovali“ glasačima.

Iako je liberal u ekonomskom pogledu, rekao je da je partija Prava i Pravde dobro prepoznala nejednakost u prihodima kao problem koji treba da se rešava programima poput 500+, što je politika koju podržava.

Predstavlja liberalnije krilo partije, a kao gradonačelnik Varšave prisustvovao je LGBT marševima za jednaka prava i predložio da se u školama glavnog grada uvedu časovi u cilju sprečavanja nasilja nad manjinama.

Ipak, nedavno je rekao da se protivi tome da istopolni parovi usvajaju decu, čemu se protivi i većina Poljaka prema anketama, nakon što je predsednik Duda podneo ustavni amandman kojim se to zabranjuje.

Tšaskovskov uticaj kao eventualnog predsednika bila bi uglavnom ograničen na pravo veta na zakone, s obzirom na to da zakone koje bi on predlagao skupštinska većina može da odbije u parlamentu.

Za BBC je rekao da je Poljska i dalje demokratska zemlja ali da je njena „demokratija pod napadom“ zbog toga što vlada politizuje nezavisne institucije, kao što su pravosuđe, kao i da pokušava da ograniči moć lokalnih vlasti.

Dodao je da bi uložio veto na buduće pokušaje politizacije sudova i predložio da kancelarija generalnog javnog tužioca ponovo bude nezavisna.

U trenutnoj vladi ministar pravde deluje i kao generalni tužilac, čime ima veliki uticaj na tok postupaka.

Kao bivši ministar za Evropsku uniju, Tšaskovski kaže da želi da Poljska preuzme aktivniju ulogu u EU pregovorima.

Brine da bi u budućnosti kada se finansijska korist od članstva umanji, antipatija sadašnje vlasti prema EU mogla da dovede do toga da Poljska napusti ovu zajednicu.