DRUGA STRANA: Ramina istorija od 15 forinti

Tu pre neki dan je albanski premijer Edi Rama sa porodicom posetio Prizren. Verovatno ga je na ovaj izlet u Srbiju podstakao osobeni turistički vodič kralja Nikole Petrovića objavljen u stihu, a šire poznat kao pesma „Onamo namo“.

Prilikom turističke šetnje Prizrenom Rama je nadahnuto i zaneseno izjavio:

– Prizren vam uvek pruža posebno zadovoljstvo. Albanska istorija se oseća u vazduhu koji udišete i ljudi imaju veoma dobru energiju gde god da pogledate.

Inače, gde god da pogledate nema više Srba pa se i drevna srpska istorija pretvorila u novu i milomirisnu albansku prošlost koja se „oseća u vazduhu“. Pa, kada je već reč o albanskoj prošlosti, koja se pretvara u istoriju i njenim znamenjima, te svetskim istorijskim vetrovima koji su je stvarali, podsetićemo na reči našeg velikog istoričara Milorada Ekmečića.

U svom kapitalnom delu o novovekovnoj istoriji pod naslovom „Dugo kretanje između klanja i oranja“ on je zabeležio:

– Još nije do kraja istraženo koliki je udeo ovih napora habzburške vlade da se izgradi moderni albanski nacionalni pokret, u opštoj istoriji albanskog naroda. Bečki stručnjaci su nastojali da podrže napore za standardizovanje albanskog nacionalnog jezika, da se usvoji latinski alfabet, da se konačno nacrtaju nacionalni simboli (zastava i grb), da se napiše kratka istorija albanskog naroda. Taj napor je podržavao krug oko Ludviga Talocija u Beču. Naučna literatura je zalutala u mitologiju da su moderne zastave i grb, originalna albanska znamenja iz vremena Skenderbega. Uz jedan dopis habzburškog ministarstva spoljnih poslova od 25. novembra 1897, koji se čuva u Sarajevskom arhivu, sačuvan je i račun na 15 forinti koji su isplaćeni jednom bečkom slikaru „za slikanje grba i zastave“. Dvoglavi crni orao je izmišljen da bude bliži habzburškom grbu.

Eto malog doprinosa i napomene o albanskoj istoriji koja se u Prizrenu, Dušanovom carskom gradu, „oseća u vazduhu“. I gde je i kada stvarana.