DRAMATURG ŽEKSON

PIŠE: SIBIN

„Većina ljudi su frižideri.“ E. Jonesko

Sekretarica malo odškrine vrata, promoli glavu, pita:

SEKRETARICA: Ne radi klima?
ŽEKSON: Ne, klima je mrtva!
SEKRETARICA: Gospodine, obilato se znojite? A da sazujete, ipak, patike?
ŽEKSON: Nesnosno je biti ja!
Sekretarica pogleda u telefon, provjeri trenutnu temperaturu, kaže:
SEKRETARICA: Gospodine, nije preporučljivo pisati kolumnu kad klima ne radi.
ŽEKSON: Ja sam u Vašingtonu nagrađivani kolumnista. I Draža Petrović piše kolumne u formi drame, što ne bih i ja.
Sekretarica, tihim glasom:
SEKRETARICA: A da popijete jupi?
ŽEKSON: Jupi je falš od fante! Muškarac poput mene može da trpi kao vo!
SEKRETARICA: Gospodine, Vi možete da istrpite što ne može ni magarac.
ŽEKSON: Misliš? To dolazi od zadrtosti. Kad zacrtam, ne odustajem kao mazga.
Sekretarica, opet pogleda u telefon temperaturu, i kad vidi da je iznad četrdeset, kaže:

SEKRETARICA: Razmislite, nije zgoreg, da sazujete patike, suviše su duboke…
ŽEKSON: Trebao bi da pišem sa nogama u lavoru i peškirom oko vrata. Nije kolumnistika što i poezija, pa da čovjek izbija na „vozdušni brijeg.“
SEKRETARICA: Svi znaju za Vašu misao: „Prvo piši, zatim razmišljaj!“
Žekson, skida patiku, pa je opet brzu nazuva, pukćući, konstatuje:

ŽEKSON: Meni pisanje dođe kao cijepanje drva! To je fizički, ne umni posao! Lakše je ozidati svinjac nego izmozgati ovo što ja nedeljno sastavim.
SEKRETARICA: Zato Vi radite na kondiciji, ne na studiranju klasične literature, izuzev Draže, Vama se prosto jebe za druge novinare.
ŽEKSON: Imaš pravo! Nego, morao bih nastaviti, taman sam pri sastavljanju jednog vica, ali to je iznenađenje, sa dijalektičkim obrtom.
Sekretarica zatvara vrata, Žekson zauzima pozu mislioca, ali ga u tome odjednom ometa jedna muva.