Dragan Stojković: Nisam slijep, nisam bahat, ali igrači su mi rekli “Ovo možeš ti i niko drugi”

Kada Dragan Stojković baci pogled na svoj selektorski mandat vidi: direktan plasman na Mundijal u Kataru, pa neuspjeh na tom Svjetskom prvenstvu, između toga trijumfalni prolaz kroz Ligu nacija do napretka u elitnu klasu i na koncu, pre neki dan, proboj na Evropski šampionat, na kojem nas nije bilo do 2000. godine. Pune 24 godine.

Kada se podvuče crta, Stojković je naređao rezultatske uspehe kao nijedan selektor još tamo od Ivice Osima pred kraj velike Jugoslavije. A, opet, nacija nije oduševljena. Koliko je nakon trijumfa u Lisabonu novembra 2021. letela kroz oblake, toliko je prolaz na prvenstvo kontinenta prošao bez pompe, jer se od Orlova to i očekivalo u objektivno dosta skromnoj grupi, a ni njihove igre nisu bile tako ubjedljive kao godinu ili dvije ranije.

Selektor Dragan Stojković je mirno podnosio i hvalospeve i kritike pre i posle Katara, ali sada je prvi put, u razgovoru za Mozzart Sport, otkrio koliko ga tišti nedostatak poštovanja od fudbalske javnosti, pogotovo od ljudi “iz branše”, za ostvarene rezultate. I sa grudima punim ponosa otkriva da su mu reprezentativci posle slavlja u Leskovcu rekli: Ovo samo ti možeš i niko drugi!

Najvažnija stvar je da smo se plasirali na EP. Posle nekoliko prespavanih dana, utisak je, uspjeh je ostvaren, a prošao je bez nekog velikog slavlja, kakvo je bilo, recimo, u Sloveniji.  

“Pa, možda je taj utisak na kraju pokvaren malo s ovih 2:2 protiv Bugarske. Da smo dobili Bugare, možda bi to malo drugačije izgledalo. Ali, znate kako, kad krenete neki posao da radite, vi ispred sebe postavite ciljeve. Meni su govorili kada sam došao: “Ne možeš da obećaš i Svetsko i Evropsko prvenstvo, obećaj jedno od ta dva”. Gledam, jeste li vi normalni ljudi? Ako sam se prihvatio ovog posla, onda je to sa ciljem da Srbiju odvedem i na Mundijal i na Evropsko prvenstvo. Zašto se vi bojite toga? Zašto tražite stalno neki alibi? Ja te stvari ne mogu da razumem. Moja misija na mestu selektora je bila upravo ta, ugovor je tako i potpisan, da se zaokruže dva ciklusa – kvalifikacije za Svetsko i za Evropsko prvenstvo. I uspeli smo. Srbija je napravila strahovito veliki uspeh za koji će tek kasnije, možda, da se vidi koliko je važan. Onaj ko to ne želi da prizna, to je njegov problem. To je činjenično stanje koje ne može niko da pobije. Ostaje zapisano. Tako da, s te strane – puna satisfakcija”.

Ipak, opšti utisak je da što se tiče igre, Srbija može i mora bolje od ovog što je prikazivala od marta do novembra.

“Možemo bolje. Mi pravimo poređenje u odnosu na kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Naravno, niti sam slep, niti ću pričati nešto što nije. Kvalifikacije za SP su bile, neću reći perfektne, ali su bile odrađene u visokom stilu. Mi smo kao neko ko je bio u trećem šeširu, završili na prvom mestu ispred Portugalije i direktno obezbedili mesto na Mundijalu. Ove kvalifikacije su bile malo drugačije. Stvorila se slika, da li s pravom ili ne, da je laka grupa. Mislim da lakih grupa nema, da svaki protivnik mora da se poštuje. Jer, ako pomislite da će biti lako, vi ste u velikom problemu. Nivo igre nije bio na nivou, sa tim se slažem. Ima tu individualnih grešaka koje zaista šokantno deluju. Grešaka u smislu da poklonite protivniku gol. Kad sam sa igračima pričao na tu temu, pogotovo sad posle Bugara, oni su isto to rekli: neverovatno je kako sami sebi pucamo u nogu. Mi smo im, praktično, poklonili dva gola, a onda morali da se vadimo i da jurimo rezultat. Ima sada i vremena i prostora da se napreduje u igri, da ona bude ubedljivija. Što se tiče sistema, taktike i to će se razmotriti, da vidimo šta je najbolje. Srbija mora da ide na rezultat na EP. Ja nemam ništa od toga što će mnogi reći da smo u Budimpešti igrali dobro, a završeno je 2:1 za Mađare. Neki su ljudi govorili “ma, samo me rezultat interesuje”. E pa, evo, imate rezultat. A bilo je mnogo onih, u poslednjih dvadesetak godina, koji su imali šansu da ovo urade, pa nisu. Da moramo da budemo bolji – moramo. Promeniće se i to, jer kvalifikacije i šampionat su totalno druge dimenzije”.

NEMAMO DESNOG BEKA, ALI MOŽDA IMAMO NEKOG KO MOŽE DA POKRIJE RUPU

Koliko Srbija može da igra drugačije od ovog? Da igra u nekom drugom sistemu? Kako da pređemo na četiri u poslednjoj liniji kada, recimo, nijednog desnog nemamo ni na vidiku?

“Nemamo klasičnog desnog beka, ali možda imamo igrača koji može da pokrije tu rupu. Ali, morate da shvatite da ne postoji nijedan sistem, da li sa tri ili sa četvoricom u odbrani, sa dva napadača ili sa jednim, koji ti daje bilo kakvu garanciju. Ako meni može neko da garantuje “taj sistem će nam doneti rezultat”, ja ću odmah da zaigram tako. Videćemo, do marta ima vremena, da li će se još neko pojaviti ko će da skrene pažnju”.

Mi Srbi smo poznati po pretjeranim emocijama, pogotovo kada je fudbal u pitanju, da uvijek imamo velika očekivanja, a recimo, naših fudbalera godinama nema čak ni u četvrtfinalu Lige šampiona.

“Negde je to normalno, tako je svuda u svetu da su svi selektori, da svi bolje znaju, da svi imaju bolja rešenja. Tako imamo i mi šest-sedam miliona selektora u Srbiji. Ne možete da pobegnete od toga. I meni su tako ti fudbalski stručnjaci, eto koliko se razumeju u fudbal, govorili “tri-četiri komada Bugarima”. I onda se prekrstiš i pitaš se jesu li ti ljudi normalni. Ne znam na osnovu čega se širi taj optimizam. Lako je pričati kada nisu u vašoj koži. Tako jednom, idemo u Švedsku da igramo Ligu nacija i dam izjavu za medije da idemo da pobedimo. Jedan me zove i kaže “Dragane, nemoj tako, samo da se ne izgubi, to je super”. A, pritom je veliko ime. Mislim, “veliko”… A, nama nerešeno ne donosi ništa, Norveška je prva u grupi. E, to je ta razlika, kako ja razmišljam, a kako oni razmišljaju. Stalno se traži neki alibi, nemoj da obećaš, nemoj ovo, nemoj ono. Ja nisam takav. Jednostavno vidim drugačije, vidim poštenije. Niko ne može da mi zabrani da imam viziju da Srbija bude uspešnija, bolja, da pobeđuje, da daje golove…  Teško je udovoljiti svima. Zato fudbal i jeste najvažnija sporedna stvar na svetu. Jer, može svako da ga komentariše. Pogotovo kada je reprezentacija u pitanju. Svako sebi daje za pravo da uđe i u sistem, u taktiku iako jedan dan radnog staža nema u fudbalu. Niti je u životu imao jedan trening. Niti zna kako se vodi 25-30 ljudi na terenu. Mnogi su ovde imali šansu da nešto urade. I šta su uradili? Ništa. A evo, došao Piksi pa vas odvede na Evropsko prvenstvo. Da, ali nismo igrali dobro. Ma, koga briga, bre, kako si igrao? Da ti je neko ponudio pre kvalifikacija, pa naravno da bi svi potpisali da odemo. Ne bežim od kritika, ali bi trebalo da budu konstruktivne, da imaju smisao”.

ZAGRLI ME KAD IZGUBIM, NEMOJ DA ME GRLIŠ KAD POBJEĐUJEM

Igraćemo sledeće godine i A klasu Lige nacija…

“Neki su hteli da degradiraju i to takmičenje i uspeh koji je Srbija napravila. Pobediš Švedsku, Norvešku i Sloveniju. Ma nema veze, kažu, koga to interesuje, to su drugoligaške ekipe. Znači, mi u startnu potcenjujemo. A, pogledajte tu Švedsku, tu Norvešku u kojoj je najbolji strelac na planeti, gde igra kapiten Arsenala i još nekoliko igrača koji neće videti Evropsko prvenstvo. A, mi smo osvajanjem te Lige Nacija, gde si bio najpre u nekoj C grupi, otišli u krem fudbala, bićemo među najboljih 16 u Evropi. Svaki pametan čovek će razumeti i videti i čestitati tim igračima koji su napravili uspeh. I podržati ih. Jer je podrška jako bitna. Nacionalni tim mora da se voli. A, znaš kad ga voliš? Kad ne ide dobro! Tad pokazuješ ljubav. Nemoj da me grliš kad pobeđujem. Zagrli me kad izgubim. To će mi jako značiti. Mi nemamo tu notu, čini mi se. Pored svega toga, od rezultata u Ligi nacija dobijaš još 3,3 miliona evra u kasu. Ni to ne valja? Pa neće moći! Taj novac će se opet utrošiti negde u infrastrukturu, u pomoć klubovima. Ne dam da se degradiraju uspesi i rezultati, jer ovo je veliki uspeh generalno za naš fudbal. Pogotovo što ideš prvi put na EP kao od Srbija. Ponosan sam i imam tu neverovatnu satisfakciju da ćemo našu zastavu odneti u Nemačku. Mi ćemo zabosti trobojku tamo. I vIjoriće se na ponos svih Srba koji vole reprezentaciju”.

Šta bi za vas bio uspjeh na Evropskom prvenstvu?

“Da se napravi pomak. Treba prvo da vidimo grupe. Sigurno će biti teška, ali s kim god da igraš, očekivanja su da pobediš. Da napraviš iskorak. A, to je, naravno, da odeš u drugi krug. To je prva stepenica. Ali ima vremena o tome. Ne mogu danas da pričam šta će biti za sedam-osam meseci. Videćemo igrače u kakvom su stanju. Da li se pojavio neko na koga moramo da obratimo pažnju. Samo ne želim da se ponovi Katar, da idem sa rekonvalescentima na EP. Želim samo da mi igrači budu zdravi. Dobra je stvar što ćemo imati vremena za pripreme, pošto to nije bio slučaj prošlog novembra kada praktično nismo mogli ništa da uradimo, da korigujemo… Mislim da ćemo sad bar deset dana imati za pripreme. Imaćemo dovoljno vremena da se posvetimo jedni drugima, da utegnemo sve linije ili da te šrafove koji su možda malo labavi zategnemo ih onako kako treba”.

Čeka nas žrijeb 2. decembra. Da li se plašite zbog svih nefudbalskih stvari koji bi pratili te mečeve, da dobijemo za rivale Albaniju i Hrvatsku?

“Ne bavim se kalkulacijama, jer ne možemo da utičemo na žreb.  Kako bude – biće. Ali nećemo se plašiti nijednog protivnika”.

KAŽU: IMALI STE SREĆE U LISABONU? KAKO VAS, BRE, NIJE SRAMOTA?

A, da li možda ima neki protivnik kojeg biste baš voleli da izvučemo?

“Vidim da je Italija u istom šeširu kao i mi. Švajcarci isto. A, onda vidim u drugom šeširu neke ekipe koje možda i ne treba da budu tu. Da sačekamo žreb, pa ćemo analizirati šta je to što realno možemo da očekujemo. A, mislim da je to mnogo važna stavka – da budemo realni. Iako je to jako teško. I kad igrate s Real Madridom, očekuju da pobedite Real. Nismo briljirali u ovim kvalifikacijama što se tiče igre, ali bilo je dobrih utakmica. Protiv Mađara drugo poluvreme u Beogradu bilo je fenomenalno. Nisu izlazili iz šesnaesterca. U Budimpešti mislim da je odigrano takmičarski kako treba, ali rezultat nas nije ispratio. Ali mi je važno da onda kad je bilo najpotrebnije, kada je možda najveći pritisak bio, kad je bilo biti ili ne biti, protiv Crne Gore u Beogradu, da smo odigrali kako treba i pobedili 3:1. To je bilo ključno. Znao sam da ta pobeda znači Evropsko prvenstvo. Tako da, u svakom slučaju nema razloga da neko kritikuje, da bude nezadovoljan… Gospodo, svi ste imali šanse toliko dugo i niko ništa nije uradio. Poštujte nečiji rezultat ako možete. I sad imate ljude kojima je drago, imate i one kojima nije drago. Za ove druge, stvarno mi je žao, to je njihov problem”.

I vi tokom ovih godinu dana i svi mi, cela fudbalska javnost, često se vraćamo u priči na Katar. Koliko će sve, cijelo iskustvo koje ste doživjeli tamo, da vam pomogne u pripremi za EP?

„Ja sam zato jedva čekao mart, da krenu kvalifikacije i da napravimo neku vrstu rehabilitacije. Kvalifikacije za EP nisu smele da se promaše. Nije smelo da bude kiksa. Rekao sam metaforički: vratio sam naciji dug za ona velika očekivanja u Kataru. Vraćanje je duga kada posle 24 godine imamo našu zemlju da nas predstavlja u Evropi, u tom kremu fudbala. Važno je da u fudbalu greške svedete na minimum. Ako i dođe do grešaka, da ih bude što manje. U napadu znam da ćemo stvoriti šanse. Ja verujem u ono kako igramo i uvek je bilo šansi koje smo pravili. Protiv Bugarske ponovo su nam se desile neke individualne greške i dozvolili smo im da povedu. Za mene je bila velika stvar što smo ostali potpuno mirni, bez ikakve panike, verovao sam da ćemo dati gol. Pokazalo se da me osećaj nije prevario. Tako da greške moraš da svedeš na minimum. A da će se dešavati, verovatno će se dešavati. Nekada i mi postižemo golove na konto kikseva protivnika”.

Poslije pobjede u Lisabonu i pred Katar euforija je dodirivala nebo. Sada posle plasmana na EP nema tako velikih očekivanja.

“U svakom slučaju je bolje da si malo na zemlji. Meni se to sviđa. Ta utakmica u Lisabonu… Za mene istorijska. I onda neko dođe i kaže “imali su sreće”. Kako vas, bre, nije sramota!? Šta vi gledate? Ko ste vi, kakve to komentare dajete? Jeste li gledali 90 minuta igre? Kako možete da kažete da je sreća? Način kako smo odigrali, kako smo se ponašali na terenu protiv velikog tima kakva je Portugalija – za to samo možeš da kažeš “bravo momci”. Čak i da nisi prošao. Ne znam šta kao trener treba da uradim da bih nekog tamo zadovoljio. Velika većina će reći bravo. To su istorijski rezultati. Ali, negde vidim da neko stalno… Ja ne tražim da me neko voli, dovoljno mi je da me voli porodica. Ali, nemojte da degradirate nečiji trud. Ljudi se bore. Igrači dolaze volonterski i igraju za svoju zemlju. Reprezentacija, to je nešto što mora da se podržava. Interes je svih da Srbija bude uspešna. A, pogotovo je bitno da igrači osete podršku. I zato ne mogu nikada da razumem, pogotovo ljude iz fudbala, koji gledaju da degradiraju nečiji trud, nečije znanje, borbenost, požrtvovanje… Da ne pričam koliko je momaka igralo sa slomljenim nosem, sa injekcijom u članku, to nije za priču. Ljudi, te stvari morate da poštujete. Ali, dobro, možemo bolje da igramo i moramo bolje da igramo. Nismo bili briljantni u kvalifikacijama, ali smo bili dovoljno dobri da ostvarimo naš cilj koji je bio zacrtan još u martu 2021. kada sam došao za selektora. Kada sam rekao Mundijal i EP, na to mora se ide. Pozitivna je stvar što vezujemo dva velika takmičenja. Između imaš Ligu nacija koju smo odradili kako treba. Kontinuitet je jako bitan. Hrvatska je od 15 velikih takmičenja išla na 13. To je velika razlika. Ide Evropsko prvenstvo, ali već mora da se misli na sledeći Mundijal. On ti daje šansu da nastaviš taj kontinuitet igara na EP. Srbija mora da učini sve da bude deo tih takmičenja”.

 

Pominjete Mundijal 2026. Nagoveštavate li to znači da vidite sebe na klupi reprezentacije…

“Ko živ, ko mrtav do tada”.

NE IDEM PO KAFANA, NE PIJANČIM, NE DRUŽIM SE SA SUMNJIVIM TIPOVIMA

Onda da preformulišemo pitanje: da li imate želju da ostanete na klupi reprezentacije Srbije i posle EP u Nemačkoj?

“Moram da budem jako oprezan po pitanju izjava oko toga da li ostajem, da li idem, da li ću biti, da li neću biti. Pošto opet neki ljudi sebi daju za pravo, oni bolje znaju od mene. Ali u svakom slučaju, sad sam tu i ostajem tu. Hajde da ponovim, na pitanje da li sad idem ili ostajem: Kako, bre, sad da idem, kada sam odveo reprezentaciju na EP? Sad da odem, to bi bilo jako nefer. Neprofesionalno. Treba da poštujem te papire što sam potpisao. Da, 31. decembra, tehnički gledano, ističe ugovor. A, automatski se produžava onog momenta kada se kvalifikujete za EP. Da te neke dileme da raščistimo… Pored uloge selektora, trudim se da budem dobar primer u svim segmentima, ne samo u trenerskom već i van toga: ne idem po kafanama, ne pijančim noću, ne družim se sa sumnjivim tipovima. Trudim se da uvek budem dobar primer mlađim generacijama koje dolaze. Da mogu da ih posavetujem, da kroz mene vide neku budućnost. Nisam neko ko je bahat. Nisam neko ko želi sebe da predstavi u nešto što nije. Trudim se da reprezentujem ovu kuću, srpski fudbal kad odem u UEFA, FIFA… S te tačke gledišta, trudim se da uvek budem obazriv u onom što govorim, kakve poruke šaljem. To ljudi čitaju, gledaju. Tako da, sa te strane, moja puna satisfakcija za ono što je urađeno u dve godine i osam meseci. Mislim da nije moglo više od toga. Dva velika takmičenja, plus Liga Nacija… Mislim da je to nešto što treba da se poštuje”.

Ponovo se tokom i posle kvalifikacija, pored raznih drugih tema, pokrenula i ona mogu li Sergej i Tadić zajedno na teren, da li guše jedan drugog…

“Meni je najvažnije je da je moja savest čista i da na spavanje odlazim potpuno miran, zato što su te odluke donesene iz nekog mog fudbalskog ubeđenja. Svaki dobar igrač ima mesta u timu i poželjno ga je imati. Kvalifikacije za Mundijal su  pokazali da njih dvojica mogu da igraju zajedno. Neko će i dalje reći da ne mogu, ali na kraju ja odlučujem, to je moja odgovornost. Sad protiv Bugara se desilo da mi jedan kaže što nisam stavio Mitrovića i Vlahovića od početka zajedno. Rekao sam mu: “Dobro, to ćeš ti kad budeš selektor, ti ćeš to najbolje znati”. Pa, mesec dana ranije su me kritikovali i govorili da guše jedan drugog!? Ja barem stojim iza onog što kažem. I vodim računa da budem jasan i kada je u pitanju javnost, mediji, da ništa ne radim u rukavicama. Tako da, teško je Srbima ugoditi. Neko me je posle Bugarske pitao za Babića, odakle on… Pa nije on od juče, igrao je već, da li je moguće da ga ne znate? Dan pred utakmicu razgovarao sa Pavlovićem koji mi je rekao “iscrpljen sam, umoran sam, teško da ću moći”. Treba li takvog igrača da stavim u tim? A onda me pre toga pitaju kako je Pavika igrao protiv Belgije. Ljudi okej, komentarište kako hoćete, a ja znam zašto povlačim neke poteze, nije to slučajno. Mislim da je malo neprimereno da se neko vređa, da se neko nipodaštava. Na kraju, šta da im radimo, imali su i ti  šansu i znamo šta su uradili. Tako da, evo, dođe Piksi i odvede nas na Evropsko prvenstvo. Šta da vam radim, vaš problem”.

Od svih reprezentativaca, u najtežoj situaciji je Luka Jović koji u klubu igra vrlo malo, ističe mu ugovor, nije ga bilo na poslednja dva okupljanja reprezentacije…

„On mora da se izbori za minutažu. I kada igra, mora da igra dobro. Nije samo važno biti na terenu, moraš i da pokažeš nešto. Kako za njega, važi i za sve druge igrače. Moj stručni štab i ja pratimo svaku utakmicu. Kako igrača koji su u reprezentaciji, tako i onih koji bi mogli da budu. Sve informacije imam. Ne može nijedno vaše pitanje da me iznenadi. Kažete, Pavlović je u Bajernu sad potpisao… Godinu i po dana znam za to dete. Mogu da vam opišem kompletno njegovo porodično stanje. Sve se to prati. Nije da neko sedi i ne radi ništa. Ali, ono što je važilo za Katar da imamo 26 igrača na spisku, sad se smanjuje za tri. Trojica u odnosu na Mundijal otpadaju. Pratićemo sve, formu igrača, minutažu, jer ko želi da bude na spisku mora to da zasluži”.

ŠTA BI SE PROMENILO DA SMO BILI U PRVI U GRUPI?

Generalno u vašem mandatu, čak i kada je bio Mundijal, nije bilo polemika zašto je neko na spisku, a neko nije. Činjenica je i da Srbija nema 50 kandidata za reprezentaciju kao neke druge velike zemlje. Ali, da li ima neko novo ime na vidiku, koje bi moglo već za prvu narednu utakmicu da dobije poziv i da postane kandidat za EP?

“Ne mogu o imenima, ali ima, naravno, igrača koji su vrlo interesantni, koje pratimo, gledamo i pitanje je momenta kada će dobiti šansu. Na kraju krajeva, u opisu mog posla je to da ne sme da bude nikakvih iznenađenja. I ako mi postavite pitanje, ja moram da imam odgovor. Vezano za igrača tog i tog, ja moram da znam. Igrače u Švedskoj, Norveškoj, u Švajcarskoj, Nemačkoj, jednostavno moram da znam. A, znam! Kada budu pozivi, sami ćete videti da li se neko novi priključio. Uvek će biti i nečijih želja iz interesa. Ne zato što ti taj misli dobro. On gleda samo da ti ugura nekog igrača, da vidi nekog svog tu, jer to strašno podiže cenu. A vidiš, otkako sam selektor tih stvari nema i neće ih ni biti. Odluku donosim ja. Svako gleda isključivo svoj interes i ne mora da mu je nešto stalo previše do uspeha. Generalno, uspeh se teško prihvata. Ali, meni je puno srce, jer kad, recimo, šetam od kuće dovde (FSS na Terazijama, prim.aut) nema ko nije stao da čestita, govore mi: “Bravo, svaka vam čast”… Od vozača autobusa do ljudi koji sede na stanici tamo čekajući taj autobus ili slučajnih prolaznika. Vidiš da je narodu drago. Meni je drago da mogu slobodno da šetam bez ikakve kočnice. Kad vidiš da si tako usrećio ljude, to je mnogo lepa stvar. Da smo uspeli u nečemu što se čekalo 24 godine. Ispostaviće se da sam kao igrač bio te 2000. godine, a evo sad kao selektor ponovo. To je istorija, koincidencija. Dosta smo lepih stvari uradili za dve godine i osam meseci. Ciljevi su postignuti. Bilo bi jako ružno da se nismo kvalifikovali. Uh, to bi bilo baš ružno. Ali ta opcija nije dolazila u pitanje. To u mojoj glavi nije postojalo. A i sad vidiš da smo jednu utakmicu protiv Mađara dobili, bili bismo prvi u grupi. I šta bi se time promenilo? Bili bismo u boljem šeširu? Kakve to veze ima?”

Čestitamo na tom ostvarenju ciljeva. Načekala se Srbija da dođe do prvenstva Evrope.

“Čestitke svima, jer mi smo mala zemlja. Francuska je velika, ima izvor iz koga crpi šta god hoće. Tu su kolonije, pa imate i ovu i onu boju kože, imate strahovit izbor. I kako ti možeš da se meriš sa takvom nacijom, sa takvom silom? Ali kada budemo igrali s njima, ovde će da se očekuje da ih pobedimo, jel tako? Jer mi nismo realni. Ono što je jako bitno, da Srbija mora da da svoj maksimum na terenu. Da se bori, da se žrtvuje, da pokuša sve da dođe do dobrog rezultata. Ali moramo da pronađemo tu realnost. A, na ovim prostorima je jako teško. Ma, nije samo ovde, svuda je tako. Eno, čovek u Češkoj dao ostavku. Svega mu preko glave. E, a vidite, od dana kada sam došao pa do današnjeg dana, nijedan problem nisam imao. Govorim za igrače, za svlačionicu, za sastav tima, za izmene, za poluvreme, za put, posle puta. Nikada nisam imao problem! Nijednu trunku zbog koje bih se razočarao i rekao šta ja tražim više ovde. Kažu, on ima harizmu… Pa imali ste i vi, bre, neke harizme valjda. Niste pali s Marsa. Pa, niste uspeli. Ali, stvoriti harmoniju, zajedništvo. Ono veče kada se slavilo posle Leskovca igrači su me zvali da dođem, otišao sam da ih pozdravim, da nazdravim. Kada ti oni dođu i kažu: “Ovo samo ti možeš i niko drugi”. E, to je velika satisfakcija! Kažem im: “Ne, ovo je vaša zasluga”. A oni: “Ne, ovo samo ti možeš”. Mnogo selektora je imalo i te kakve probleme. E, ta harmonija, to drugarstvo, to zajedništvo… Nema vrištanja u poluvremenu i kada gubimo, nema dranja. Gledaš da povučeš neke poteze, da ih ubediš da veruju u ono što im kažeš i ono što hoćeš. I jednoga dana kada budem otišao, kada ne budem selektor, na te stvari ću biti mnogo ponosan. Iako, dosta njih hoće to da razbije. Ja to vidim, osećam. Ali, ne mogu. Pokušali su da izmisle neku aferu, nešto, ali smo ostali jedinstveni, ostali smo zajedno. Na kraju krajeva, da bi uspeo, moraš da imaš tu vrstu zajedništva. Ne smeš da imaš klanove, ne smeš da imaš grupe, jer to vodi u propast. Sa ovim momcima: ko igra, ko ulazi, koga menjam – to se apsolutno ne postavlja pitanje. A znate zašto je to tako? Zato što oni vide da radim pošteno. Imam pošten odnos prema njima, otvoren. Oni to osećaju, oni to vide”.

 

(mozzartsport.com)