Dominantni profil kuma Žooooorža u Crnogoraca

Piše: Saša Dr. Đurović

Veli mi jedan – što je ono Nešo prevrnuo svijes’?

Koji Nešo? Nešo veterinar. Što? -A bio je na vijesti, on i onaj oniži, i on je neđe s nama iš’o u školu, osnovnu, nizak, taman ka’ tad.

A ha, pa šta je s njima? – Pa Nešo grana rukama ka’ da je u šumu rasta’ a ne u grad.. A onaj drugi, mirniji, ali veli ‘oće da mu opština i nekakav investitor sruše ogradu oko kuče, danas nijesu, ne bijaše geometra- A ha, ništa bez geometra. – Đe reče da je to bilo? -Na vijesti prije par dana. Ne budem lijen, premotam na ovoga mi Sony Bravia, može mi se, degutantno al s namjerom, u vremenu hvalisavaca balvana i cepanica.

Elem, Nešo veterinar, komšija moj u ranom djetinjstvu još, posle je odselio kod vuša tamo neđe, iza Centrokopa. Studirali u isto pero u Bg, dobar, pristojan.. vratio se po studijama u selo, jer Ni’šic odavno nije grad, buduči da grad čine ljudi. I gledam, stvarno, Nešo glasan i grana rukama, al ne kao manit, kako maliciozni priželjkuju, no onako, vidno nervozan jadan, šta će.. Vidi se da je potrošen dobro. A ko nije? Jedino ekstremno glupi i oni bez stida.

Pa odgledah taj TV prilog do kraja, pažljivo.

A onda, zovem kuma hroničara, crnu kutiju, pa velim-Nešo veterinar, politička opcija, prethodnih 30 godina?- Anti dps, kume, građanska. – A ha, ok. A onaj drugi ? Reče kum. -Dakle, tvrda ljuska DPS oraJa- zaključih.

Pa ‘ajmo onda konkretno i analitički. Realno prvenstveno.

Dok je dps gonio vlast, mnogi su bili u tom toru, i neka su, njihovo pravo, ne znam je li izbor, a je koristoljubje, u 101% tih koji ljubljahu ogavni dps. A ne jednom sam rekao, bit gora vlast od dps-a je zaista teško, nema metra kojim se može izmjerit količina gluposti, bećšašča, nepismenosti i fukarluka potrebna da bi neko bio gluplji,  pa onda i gori od prethodne vlasti. No, svašta se zbivalo posle pa i to.

Nije kriv izvjesni milivoje, investitor, iz duboke Nk periferije, što je ujargo u sred pjace, tamo đe je protic’o „usran potok“ i što im malo radi „exproprijaciju“. Nego su krivi ni’šicani, poput tog onižeg, kome ruše ogradu, i sličnih. Evo i zašto, vrlo je prosto. Pitao me neko prije par godina, kad se milutin „cepanica“ (što rekli braća Srbi) pitao za sve i svašta, ne obitavah u selO dugo pa ne znadoh ko je -a stariji je od tebe nekolike godine, čudno da ga ne znaš…- Đe je živio?-u ćemence.- veli. A ha, pa kako ću ja znat toga iz ćemenaca? Znaš li ti bolan đe su ćemenca bila kad smo išli u školu? Pitah- A znam, al sam mislio da ga znaš iz škole.. A nijesmo u iste škole išli, imao je on bližu, tamo kod njega, šta će u grad? Uzgred, ćemenca su isto đe su i tad bila, al su se približila gradu, btw. zbog auta koja su u međuvremenu postala dostupna svakom, bliže ‘nako.

A nije tako nekad bilo, no oni s periferije na autobus, u Karađorđevu ili na Kovačine pa nazad doma, pa neđe posle 21h vikendom, korzo bi gradski. Radnim danima bijaše korzo gradski vazda. Znam sjajnoga pisca koji je, upravo, apostrofirao taj „aparthejd“ gradske đece u odnosu na ruralce, koji niđe ne bijaše izražen ka’ u NikšiĆ. Zna svak ko je čitao. Zato su se đukanović i razni simovići i svetili Nikšiću, gradu. Prosto je, nije njihov! Jer samo bi june, ili cepanica, pošeklo lipu pred „Proljeće“ tamo đe sam rastao… Značila je lipa nama, nije značila milutinu from ćemenca.. Možda je kakav grm imao pa ga obilježavao, ka’ teritoriju.. A onda, u noviji vakat, jedan iz pjace je cepanici drž’o kišobran u obilasku seoskih gazdinstva u mandatu ministra, poljoprivrede.

Nije kriv milutin, no taj iz pjace!

Nit’ znadoh milutina nit’ imah želju da ga upoznam. A pseudopjacaroši? E oni su bili s takvima intimni, moglo je bit’ koristi..  E pa jebi ga, valj’o ti je milutin s periferije, a ne valja ti sad neki drugi milutin, koji ima neke svoje podrepaše. Baš taj koji je iz pjace, a u sred pjace, u moju ulicu, izgasio elektriku. Nikakav problem, mali su milutini, kupim reflektor, pa je osvijetlim, cElu.

Neka bude svEtlo!

A bi ugašeno, ka’ u onu ulicu koja nosi naziv velikog režisera, koji je bio dublje, geografski, periferac no milutin cepanica. Ali Živka režisera bi poželjela svaka metropola. Od cepanica se grozi(la) oduvjek. Pitanje je duha, i vizuelnog.

Veli, na kraju Nešo, nije znao Živka, al misli da bi napravio film za koji je scenario napisala opština Nikšić. E pa ne bi, ja ga znavah. Zbog pomenutih razloga. Imao je karakter, makar koliko i filmskoga talenta. Znao je Živko, u znanoj mu geografiji, kolko je njih ka’ Međedović Luka, i koliko je više onih ka’ kum Žoržo. A znalo se i ko treba da ide u Kinšasu. Sve tako proleterski, pomiješane svijesti, gradske sa prigradskom. Zna se to i danas, u vremenu probiVanja tuNJela, a nije Budoš. Al se ne zna ko će u Kinšasu. Zašto? Pa zato što je profil kuma Žorža dominantan. Prosto je. Razvaljuj!

I tako u krug. Do nekog novog milutina. Podesnog. Možda povrne. Ciklus je to.