Dodik: Njemačka misli da će kreditima kupiti slobodu i ukinuti Republiku Srpsku
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik reagovao je na objavljivanje isječka stenograma njegovog sastanka sa specijalnim izaslanikom Vlade SR Njemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom, održanog 7. septembra 2023. godine u Palati Republike, koji su mediji iz Federacije BiH objavili sa ciljem diskreditovanje predsjednika RS.
„Uobičajena je praksa da ja srpskim kadrovima dostavim stenograme i ne znam na koji je to način došlo u federalne medije, ali imajući u vidu da je bilo nekih izvoda koje su oni iznijeli, odlučio sam jutros da pustim cjelokupan stenogram sa sastanka sa specijalnim izaslanikom Vlade SR Nemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom koji nije mali i ljudi imaju priliku da to pročitaju“, izjavio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, prenosi RTRS.
BiH je članica UN-a. Kako to da se Njemačka miješa u unutrašnje stvari? Šta mislite, da ćete vašim kreditima kupiti našu slobodu i ukinuti Republiku Srpsku? Nećete. Šta mislite, da treba da prihvatam vaš novac i da prihvatim Šmita? Eto, neću. https://t.co/weX9IOovm9
— Milorad Dodik (@MiloradDodik) September 16, 2023
Dodik navodi da je „Berbokova lagala Blinkenu“, a „na tako visokom nivou kada se iskaže laž onda je to velika laž“.
„Oni pokušavaju da naprave predstavu oko obustavljanja sredstava. U stenogramu se vidi da sam ja pet puta tražio da oni to završe. Ali to nije jedini novac, mi imamo aranžmane, razgovarao sam i sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom koji je rekao da je spreman da te projekte realizujemo. Mi imamo naše prijatelje“, poručio je Dodik.
Žao mi je što je @ABaerbock dezinformisala @SecBlinken , jer Njemačka nije zaustavila sredstva meni, već Republici Srpskoj, a mi smo zamolili da se što prije povuku kako bi mogli doći novi investitori.
Želim da @SecBlinken predočim da ja sprovodim Dejtonski sporazum i držim se tog…— Milorad Dodik (@MiloradDodik) September 15, 2023
Predsjednik RS je naveo da se Zaracin pozivao na njihov Ustav, a da mu je on rekao da „Ustav BiH govori o suverenosti ove zemlje koju oni nešto zagovaraju“.
„Ali za svaku suverenu zemlju je zabranjeno mešanje u unutrašnje stvari, pogotovo ako je ona članica Ujedinjenih nacija. BiH je članica UN-a. Kako to da se Njemačka miješa u unutrašnje stvari? A šta vi to mislite, da ćete vašim kreditima kupiti našu slobodu i ukinuti Republiku Srpsku? Nećete. Šta mislite da ja treba da prihvatam vaš novac i da prihvatim Šmita? Eto neću. I šta sad? A onda ode Berbokova, zbog koje svi pričaju o krizi u Njemačkoj, da je privreda pala zahvaljujući njenoj politici, a ona kleveće Milorada Dodika u Vašingtonu, istakao je Dodik.
Tekst pravog stenograma, pominje se rublja, rakija
RTRS je prenio dio stenograma razgovora Dodika i Zaracina.
„Slušajte, nema ni jednog valjanog argumenta koji nama garantuje da imamo stabilan i siguran život u okviru BiH“, rekao je Milorad Dodik.
„Koju valutu planirate da uvedete kada se otcijepite?“, upitao je Manuel Zaracin, specijalni izaslanik Vlade SR Njemačke za Zapadni Balkan.
DODIK: Našu!
ZARACIN: (smijeh)
DODIK: Imamo mi pripremljenu…Smijte se Vi, šta…Pa mi poštujemo Vašu valutu. Rublju! Eto koju ćemo valutu uvesti.
ZARACIN: Da li se možete setiti kako je Soroš napravio svoju valutu?
DODIK: Mi ćemo uvesti rublju ili tako nešto.
ZARACIN: Puno sreće sa rubljom.
DODIK: I onda ćemo prodavati gas. Mi vama, dabome.
ZARACIN: Ne trebamo više.
DODIK: A ne trebate? Pa to možda Vaša opcija, ali vidjećemo. Možda Vas interesuje litijum?
ZARACIN: Iznos deviznog kursa jednostavno…
DODIK: Dobro ok, ovo sam se malo šalio na Vaše pitanje o valuti. Naravno da to nije neizvjesno. Ali, da li mislite da je toliko snažna konvertibilna marka da ćemo mi žaliti za njom? Kod Vaše Dojč banke, nalaze se depoziti Centralne banke u BiH. Naša Centralna banka ne može da emituje ni ono za šta ima realno pokriće. Recimo, mi sada imamo 500 miliona evra više u depozitima nego što imamo emisije konvertibilne marke. Čekaj, ovo je suština. Ovo je suštinsko pitanje. A možete i Vi biti meni iskreni pa reći koliko ste emitovali evra bez pokrića u zadnje tri godine? I hoćete da Vam ja donesem odluku Evropske centralne banke koja je to uradila? Eto, mi nemamo emisionu banku.
ZARACIN: Da li bi postojao fiksni devizni kurs sa evrom ili dolarom, kada bi se uvela ova valuta ili bi to bilo u slobodnom opticaju?
DODIK: Mi imamo iskustva, nemojte sumnjati u to. Imali smo svoju centralnu banku, imali smo sve. Malo bilo poremećeno, ali dobro. Kao što vidite mi smo to preževjeli. Vidite ovaj grad kako je sređen bez Vaših para.
ZARACIN: Ja ću Vam pokloniti nalepnicu sa nula maraka na njoj.
DODIK: Hoćete da ja Vama sada poklonim naš izgled buduće valute?
ZARACIN: Naravno.
DODIK: I šta bi, izašli na medije pa kao evo vidite koliko su ozbiljni?!
ZARACIN: Ja sam i od Volfganga Šojblea dobio već jednu novčanicu gde je on bio oslikan, to je naravno bio lažan novac.
DODIK: Mene nema na tome.
DODIK: Dobro, aj malo smo se šalili. Uglavnom, hvala Vama i drago mi je što možemo pričati na ovaj način. Republika Srpska je spremna da razgovara sa Njemačkom po svim pitanjima. Bez obzira što smatramo da niste korektni oko ovih stvari spremni smo da nastavimo dalje. Što se tiče Berlinskog procesa, koji Vas najviše interesuje, procijenićemo i vidjeti da li mi želimo da budemo unutra. Što se tiče BiH, mi podržavamo BiH u skladu sa Ustavom BiH, kako piše tamo. Ne podržavamo antiustavnu BiH, nego isključivo kako tamo piše. Ta BiH, ustavna, nije predmet naših razmišljanja o odlasku, a ova Vaša jeste. I ovo za Šmita sam ozbiljno mislio, a vjerujem i Vi. Hvala Vam. Nadam se da Vam se svidjela moja rakija pa ću Vam i ovaj put pokloniti.
ZARACIN: Vaša rakija je zaista puno bolja nego Vaša politika.
DODIK: Kada bi dovoljno popili te rakije onda bi shvatili da sam u pravu. Možete početi odmah.
ZARACIN: Kada biste imali toliko procenta na izborima, koliko ima alkohola…
DODIK: Blizu sam ja, samo koliko vidim Vaši padaju.
ZARACIN: 14,9 odsto jer jedan poslanik više bi bio Saracin. Da, kada sam razgovarao sa Analenom Berbok onda je ona samo rekla, bio je još jedan kolega koji je rekao, mi smo tačno odlučili da dobijemo 14,9% glasova da ona ne bi mogla biti premijer, odnosno kancelar, nego da ona bude…i ona je odličan ministar vanjskih poslova. S time da ti ne možeš postati poslanik unutra…
DODIK: A onda Vas je poslala meni ovde, jel?
ZARACIN: Da, da, da, ona je vjerovatno rekla da će Dodik sada biti kažnjen zato što nije dobila dovoljno glasova. Gospodine predsjedniče, puno hvala na razgovoru. Ne razgovoru u sadržini, nego u formi. Polazim od toga da ćemo se ponovo vidjeti jednog dana na nekom mjestu.
DODIK: Kad god Vi izaberete, ja Vas neću moliti za sastanak, ali će mi biti uvijek drago. Kad ste u regionu i ako mislite…ja sam tu uvijek spreman. A za početak, počnite malo da mijenjate stav o nama.
Obustava kredita isključivo politička odluka
DODIK: Drago mi je da vas ponovo vidim. Ali zaista. Ovaj, vjerujem da je put dovde bio zanimljiv, u međuvremenu smo imali niz aktivnosti. Cijenimo da je najvažnija ona priča vezana za obavještenje oko vaše odluke Vlade da obustavi sredstva Republici Srpskoj i ja vas molim da to realizujete. I da pošto smo mi u mogućnosti da riješimo neke alternativne mogućnosti da ne stoje projekti. I reći ću ono što sam i rekao, da to nije korektno, nije fer. Da je to pogrešna vaša odluka, kao i mnogi zaključci o nama ovde.
Mi smo apsolutno ozbiljna struktura i savršeno znamo šta radimo. Ta vaša optužba o secesiji apsolutno ne stoji, jer nikada nismo konkretno na tom planu uradili. I to obično tako ide kad nemate ništa ozbiljno onda uzmete trivijalne razloge pa onda kažnjavate nekog. Dakle, što se toga tiče apsolutno mislim da je bilo previše političke galame što je vaš cilj bio da nam ovde nanesete političku štetu. A ja vas sad molim da utičete na vaše faktore da se povuku iz ugovora da možemo ići dalje.
Drugo pitanje je bilo vezano za ovaj razvoj oko pitanja vezano za Berlinski proces. Mi smo ranije razgovarali na ovu temu. Ono što Republika Srpska može da da saglasnost za dva projekta iz Berlinskog procesa, i ničim nije uključena u pitanje razgovora između Prištine i Beograda, kao što znate. I ono što je nas opredelilo vezano za treći zakon je stalno negativno konotiranje Republike Srpske od strane Prištine. I naravno da mi preko toga nismo mogli da pređemo. I sada smo spremni da pustimo u proceduru ta dva zakona. Mi smo htjeli da to ubrzamo, međutim, iz poznatih vama razloga koje neću da pominjem, u Predsjedništvu su neki insistirali na kompletu tako da to nije moglo proći pa se procedura vraća, ali možete računati na ta dva zakona.
Ako mogu nešto prijateljski da Vam savjetujem, a vi to shvatite kako hoćete, povucite Šmita iz BiH. On nije imenovan u skladu sa Rezolucijom Savjeta bezbjednosti. Niti je imenovan u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma. Mi mislimo da Vi stojite iza toga. Šta on radi ovdje? I da je to u tom pogled za nas to neprihvatljivo. Da se neizabrani stranac ponaša na taj način ovde. Ovde Vam je Aneks 10 Dejtonskog sporazuma pa kad budete imali priliku, pročitajte. Vjerujem da je potrebno da malo osvježimo neka znanja. I mi imamo ozbiljan problem s njim. I ne možemo da prihvatimo njegovo djelovanje. Narodna skupština je odbacila sve njegove intervencije i on ovde nije dobrodošao. Tako da njegov dolazak ovde samo može izazvati dodatne probleme.
Odustanite od priče vezano za imovinu, to je naša imovina. Nigdje ni u jednom dokumentu nema uporište za to da se bavite pitanjem imovine. I mi imamo tu jasan stav. To nije za nas pitanje koje će doći na sto. To su najvažnije stvari koje sam imao da vam kažem. Vidim da ste imali dosta aktivnosti u Sarajevu, pa me interesuju poruke koje ste rekli da ćete mi poslati. Izvolite.
ZARACIN: Mislim da je to jedno pitanje poštovanja da mi u vezi sa mjerama koje smo donijeli možemo i lično sada ovde da razgovaramo. Mislim da je upravo bitno da se sagovornici gledaju u oči, bez obzira na to ako postoje različita stajališta. Mnoge teme koje ste vi trenutno potakli, mi naravno, na njih gledamo potpuno drugačije. I o tome ću sada da nešto kažem, odnosno o ova četiri projekta. Odluka o sukcesivnom okončanju stoji. To znači da se za ovaj Hrud i ovaj vodovod u Gradiškoj, ima još vremena da se nešto može odraditi. Ali jednostavno, lopta je sada na vašoj strani, vaša procena aktivnosti koje vi navodite u smislu vođenja politike i koje nama stoje na raspolaganju.
Razvojna saradnja koja se odnosi na socijalna davanja i na humanitarne pomoći mi ćemo i dalje podržati. Jednostavno to su mjere koje se ne odnose na ljude koji ovde žive, takođe to ne znači da mi ne želimo da podržimo projekte od strateškog značaja vezano za rizik za njemačke poreske platiše vezano za otplatu kasnije ovih potraživanja. Sukcesivno okončanje znači da se može i besprjekorno implementirati. Prvi projekat treba da bude okončan maja 2024. a drugi decembru 2024. godine.
Vezano za Kristijana Šmita, čuli smo najnovije izjave vezano za njega. Moram vam reći da odlučno i sigurno stojimo iza visokog predstavnika, odnosno da on u svom mandatu ima slobodu djelovanja i da ga mi u tom smislu i podržavamo. Ja sam i čvrstog ubjeđenja ukoliko ćete vi ovaj stav odbaciti, to se može očekivati, da ne može dovesti ni do čega. Ne razumijem šta je vaša taktička, odnosno strateška namjera koja stoji iza toga svega. Ali možda gospodin predsjednik to meni može pojasniti i pomoći. Mislim da je potpuno jasno da jedna takva eskalacija nikom nije od pomoći. No jasno je da ćemo mi u skladu sa tim i djelovati.
Što se tiče Berlinskog procesa, situacija malo drugačije izgleda. Što se tiče Berlinskog procesa, jasno da postoje velika razmimoilaženja i razlika pregovarača, i svih koji su dobili paket toga svega što se treba implementirati i to je već nešto što jako dugo traje i duboko je ukorijenjeno, ali mislim da se ipak treba raditi da se to konačno pomjeri sa mrtve tačke. Pogotovo sa aspekta te regionalne saradnje, i pogotovo s obzirom na tu tešku situaciju, to je veoma bitno i za Repuliku Srpsku. Dakle, to je ponuda, prilika za sve aktere u regionu. Radi se o konkretnim mjerama koje će dovesti do poboljšanja životnog standarda svih ljudi. Znači ipak da se radi na implementaciji ovoga, bez da na to utiče ovaj stav koji postoji u vezi sa statusom ‘Kosova’.
Ja znam da su izjave „kosovske vlade“ vezano i za osnivanje Zajednice srpskih opština i sve što one ličnosti govore da nije dobrodošlo u Republici Srpskoj. U nekom manjem okviru bi rekao da ja to naravno potpuno razumijem, ali ovde neću da kažem samo. Međutim o tome se ne radi. Radi se o tome da građani Republike Srpske mogu bezvizno da otputuju, recimo do Dečana. Naravno da je to sve povezano i za evropski put u evropske integracije, odnosno stvaranje jednoga regionalnog zajedničkog tržišta i to je povezano sa svim i sa jedne strane radi se o paktu, ekonomskom rastu i zato mi je stalo do toga da BiH aktivno učestvuje o implementaciji ovog projekta, da osnuje komisije odnosno imenuje članove komisije da oni rad na implementaciji.
Znam da je to vaša politička odluka i da to svakako nije odluka koja se podrazumijeva za vas i da politički odnosi između „Kosova“ i Srbije jednostavno je taj politički, napetosti, tu odluku, jednostavno se povećalo. Iskreno i lično želim da kažem da sam odlučio da pogotovo vezano za tu veoma napetu situaciju, koja postoji u Mitrovici, da nešto pokrene uključujući da se eskalacija izbjegne. Razgovaram sa mnogim ljudima u Mitrovici, pogotovo na severu Mitrovice i kada razgovaram sa tim ljudima koji doduše nisu politički na toj vašoj strani, međutim ipak oni mi izražavaju šta osjećaju, čega se boje i sve ono kako se osjećaju.
Moja je ideja da 16. oktobra svih šest država Balkana dođu na samit zvan „Balkan – Berlin“ i želimo time staviti doznanja da uprkos opasnoj situaciji i tih spornih pitanja, da se vodi ipak dijalog, bez obzira na eskalaciju i da će se i dalje voditi, a bitno je da čitav region, što se tiče biznisa zajedno uđe u Evropsku uniju. Dakle bilo bi potpuno lijepo ako biste dali svoju podršku da se podrže sva tri ta paketa koja treba usvojiti. Crna Gora je to već uradila, ona će raditi trenutno i na ratifikaciji. Bila bi šteta da BiH jedina ostane izvan tog procesa. Ja ne mogu da govorim u ime Evropske komisije, Komisije Evropske unije, nego jednostavno da učešće na tom balkanskom procesu i implementacija regionalne ekonomske saradnje jednostavno može biti jedan input za približavanju Evropskoj uniji. Mislim da bi to bilo dovoljno za sada.
DODIK: Hvala! Dobro, vi ste nama sada potvrdili da vaša odluka o obustavljanju kredita isključivo političke prirode i zasnovana na političkoj procjeni kako se ovde radi o neposlušnim momcima koji bi trebali biti kažnjeni sa vaše strane. I mi to razumijemo. Naravno da mi mislimo da je to arogantno sa vaše strane i potpuno netačno, ali ću vam jednu stvar reći, mi ne želimo više saradnju sa vama na ovim projektima. A veoma dobro ćemo razmisliti da li ćemo ikada više ući u saradnju na bilo kom projektu, komercijalnom ili nekom drugom sa vama. I mi nismo društvo socijalne pomoći, u statusu socijalne pomoći.
Ne treba nama vaša socijalna pomoć, ništa nam ne treba od vas. Prema tome ja bi vas zamolio da odmah ukinete, raskinemo ove ugovore i da mi možemo ići dalje oko ovoga. I nemojte nas uslovljavati, a prije toga nemojte nas potcenjivati. Pitali ste me za Šmita, šta je taktička, strateška pozadina. Ništa! Šta vam vredi objašnjavati, a šta ja vama da kažem. Ja kažem čovjek nije imenovan u skladu sa Aneksom 10 kako je predviđeno, vi to ignorišete. Vi ste jaka zemlja pa možete da radite sa nama malima šta hoćete. Je li to?! Mi vašu politiku doživljavamo kao antisrpsku politiku. To nama ništa ne pomaže, ali i mogu o tome da govorim i unazad i unapred.
Gospodine, vi ste nama poslali čoveka koji nije imenovan u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma. Taj čovjek se nije pokazao dobronamjernim, ali je demaskirao vas. Vi stojite iza čovjeka koji je ušao neovlašteno ovde u ovu zemlju, da bi donosio zakone i da bi uređivao svojim merama ovu zemlju. Naravno da to ne može. A vi kažete da podržavate to i hoćete da mi pričate o vladavini prava i raznim stvarima koje su kao, ‘evo mi ništa ne razumijemo, samo vi razumijete, mi ništa ne shvatamo’. Naravno da iza vas stoji moćna država, to je tačno, ali to još uvek ne znači da sa nama možete da radite šta mislite da hoćete. Intervenisali vi ili ne intervenisali u slučaju Šmita, ja vam preporučujem da mu kažete da ne dolazi ovamo, onda ni vi nećete morati intervenisati.
Ako baš hoćete da probate, intervenišite, probajte. Ne govorim to ja sam i ne krijem se ja ni iza koga. Ne možete vi nama doći ovde dovesti čovjeka i reći, ‘ovaj ovde će sada vama uređivati život, vaše snove i ostale stvari’, i smatrati da mi to trebamo da prihvatimo. I onda me pitate šta je taktički, šta je strateški, pa eto to da spriječim da budem ponižen. Da vaše dobre želja za nas ne prihvatamo, imamo mi naše želje. Mi živimo ovde. Vi ćete jednog dana prestati da budete izaslanik i ja predsjednik, ali vi imate svoj politički mandat a ja imam svoj životni mandat ovde. Mi ćemo danas sutra razraditi uslove i načine kako ćemo delovati ukoliko se neovlašteno pojavi Šmit. I nemojte sumnjati u naše namjere da to nećemo uraditi.
Tako da odmah možete pripremiti intervenciju. Što se tiče ovog Berlinskog procesa, šta bi recimo Republika Srpska dobila kada bi rekli, dobro evo pustićemo lične karte – ništa. Vi kažete mogli bi da idemo na Kosovo i Metohiju, prije toga ste izbjegli da kažete kako je moguće da vi podržavate da ‘Kosovo’ se može izdvojiti iz Srbije, a nas ovde optužujete za secesiju. Rekoste vi to. Naravno, velika država koju ja cijenim. Cijeni i ovaj narod vašu zemlju. Ali vaša politika je pogrešna. Ali mi ćemo ostati i dalje i cenićemo vašu zemlju u nadi da će vaša politika prestati.
Dakle, Berlinski proces je nešto što mi vidimo u okviru teme o Otvorenom Balkanu. Naravno da ste vi uticali na bošnjačku stranu, koja s vama sarađuje da ovu temu Otvoreni Balkan stave sa strane. Nismo mi protiv toga, protiv Berlinskog procesa, ali ćemo videti sada šta je to što se priprema da to radimo. Gledaćemo našu korist u tome. Ne ono što ćete vi meni reći da je korisno, nego što mi ocenimo da je nama korisno.
ZARACIN: Ali Dečani su jako lijepi.
DODIK: Molim?
ZARACIN: Jeste bili tamo?
DODIK: Da, naravno. Daleko više nego vi. A vi sad hoćete da stavite da je to nacionalno blago Šiptara je li? Ali kad ste me već vratili na to, u trenutku kada je vaš šef ili ministar odbrane, je l’ izašao pred vaš parlament veoma žestoko napadao Srbe iz Srbije, govorio evo upravo na stadionu u Prištini se pravi logor, Srbi su napravili logor, Srbi ubijaju Albance. Na toj laži je izdejstvovao odluku i parlament. U istom trenutku u Prištini na stadionu se spuštaju vaši helikopteri. Nema nikakvih logora, gospodine. Prestanite više na tim stereotipima vi nama kreirati ovde politiku. To je laž. I šta ste niste ništa uradili.
Nastavili ste da gurate „Kosovo“ kao nezavisnu državu. Kad mi kažemo da bi bilo fer da razmislite o Republici Srpskoj vi onda kažete da to ne može. Ali razumeo sam ja vas prošli put kada ste rekli da je vaša uloga da što duže sprečite da mi izađemo iz Republike Srpske, iz BiH pardon. Što se tiče evropskih integracija, okej mi nismo protiv toga. Mi smo zato da se poštuje evropsko nasljeđe u pravnom i da se mi primimo u EU ako je to moguće. Ali priznajem da naš entuzijazam nije isti kao prije izvesnog vremena. Ali taj entuzijazam nije više ni za …
Naslušao sam se mnogo tih termina, procesa i tako. Ali ću vam jednu stvar reći zanimljivu koju sam čuo od ljudi iz Brisela. Kada bi sada primijenili kriterijume koje vi primenjujete za članstvo prema nama, 15 zemalja članica EU ne bi ispunilo te kriterijume. To je proces u vašim rukama, ne u našim. Jednako tako mislim da ta priča o projektima, podršci sve je manje tačna zato što sav novac koji imate ste upotrebili za podršku Ukrajini, tako da naravno da ćete sada naći načina da izbegnete te obaveze. Ali, u svakom slučaju samo da vam kažem da smo mi, to mi mislimo.
(rt balkan)