Dodik: Članice BRIKS-a poštuju Dejtonski sporazum i neće da priznaju tzv. Kosovo
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je protekli samit BRIKS-a bio istorijski skup kojem je prisustvovao veliki broj država i međunarodnih organizacija i naglasio da je politički veoma važno da su članice BRIKS-a ne samo prijateljski nastrojene prema Srbiji i Srpskoj, već i da poštuju međunarodno pravo, ne priznaju nezavisnost samoproglašenog „Kosova“ i poštuju Dejtonski mirovni sporazum onako kako je izvorno napisan.
„Ovdje mi je i turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan rekao da mi u BiH treba da se dogovorimo sami, a ne da nam neko spolja diktira uslove“, izjavio je Dodik za „Politiku“.
On je naglasio da u Republici Srpskoj nemaju problem s BiH, ali da je problem što se Dejtonski mirovni sporazum ne poštuje, već konstantno krši.
Dodik je istakao da je protekli Samit BRIKS-a pokazao da Rusija i njen predsednik Vladimir Putin nisu izolovani onako kako bi Zapad to želio.
„Ovo je bio istorijski skup koji je protekao bez opterećenja, za razliku od skupova koji se organizuju na Zapadu, kada svi čekaju šta će monopolista da kaže“, rekao je Dodik.
Povodom senzacionalističkog najavljivanja da bi BRIKS mogao da izbaci dolar iz međunarodne trgovine, Dodik ističe da Amerikanci decenijama krše međunarodno pravo i da je BRIKS organizacija koja je nastala kao odgovor na pretjerani protekcionizam SAD, koje bombarduju i okupiraju zemlje zaobilazeći mehanizme međunarodnog prava.
Dodik smatra da je zato važno što je u deklaraciji sa samita u Kazanju, kojem je prisustvovao i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, navedena potreba reforme UN.
Ipak, on ne smatra da je potpuna dedolarizacija međunarodne trgovine moguća, pa čak i da to nije cilj svih članica BRIKS-a i ocjenjuje da se to može desiti djelimično i da se može formirati mehanizam koji će otkloniti negativne efekte američkih sankcija.
„Amerikanci zloupotrebljavaju i sistem plaćanja SVIFT i iz njega, kako im se prohte, isključuju čitave države, kompanije i finansijske organizacije koje ih ne slušaju. BRIKS pokušava da uvede paralelni sistem plaćanje, ali to ne ide lako, jer nisu baš svi zainteresovani za izbacivanje dolara iz razmjene“, rekao je Dodik.
Proširenje BRIKS-a će, kaže Dodik, zavisiti od dvije stvari, od kojih je prva želja i dogovor lidera najvećih zemalja osnivača.
„Dobro je za čitav svijet da se one ne ponašaju neokolonijalistički, kao Anglosaksonci, ili Francuzi u Africi. Drugo je interes budućih potencijalnih zemalja članica, jer je pristupanje BRIKS-u, ali i izlazak iz njega slobodna volja“, objašnjava Dodik.
On ističe da pristupanje BRIKS-u i EU formalno nisu suprotstavljeni procesi.
„Za BRIKS nije problem da njegova članica ili zemlja partner bude u EU. To možda može da bude smetnja EU zbog obaveze o harmonizaciji spoljne politike“, ocjenjuje Dodik.
(POLITIKA)