Dodik

Piše: Čedomir Antić

​To je tako kod svih siledžija: uvek im je kriva žrtva. Nisam čuo za primer manijakalnog nasilnika, a da se nije za nešto „svetio“. Po pravilu slabijima o sebe, ponekad i najrođenijima. Jednostavno, osim retkih patoloških pojava (gde nesrećni bolesnik umisli da je đavo glavom) niko, pa čak ni onaj ko razbija glave svojoj deci ili lomi ruke i noge bračnom drugu, nije spreman da još za sebe da kaže da je loš. Tako je i sa našom trenutnom situacijom.

​ Ako bi slušali zvaničnike Crne Gore, Muslimane iz BiH ili sa Kosova-UNMIK činilo bi Vam se da je nacistička Srbija krenula u nekakav pohod čiji je cilj zaposedanje Balkana, pa možda i Evrope. Međutim, kada malo bolje sagledate te njihove žalbe – koje besomučno prenose svi od Izetbegovića, Đukanovića i Kurtija do poslednjeg čauša nekakvog bubuljičavog seljačine Tomislava iz Šumuadije, profesora Tare, opskurnih islamista iz Sarajeva koji sanjaju da su krajški begovi Drniša i kućnih robova arnautskih glavara u beogradskom NVO-sektoru – jasno je da su se u opštoj krizi SAD i EU oni našli uskraćeni za redovne, svakogodišnje polovode nasilja koje traje više decenija. Da, nećete verovati, ali oni su očekivali da ćemo se svi radovati, kao neki tupi beogradski evropejčić komunističkog korena, kada Srbima uzmu svete crkve i manastire koje su izgradili Nemanjići – a drugim narodima ostave njihove bogomolje. Mislili su da nećemo ništa reći zato što oranice i šume uzmaju Srpskoj, ali ne i Federaciji BiH, pa čak ni Distriktu Brčko.

Verovali su da je u redu da neko zloupotrebljava zločine koje su počinili Srbi kako bi trideset godina kasnije srpskom narodu uskratio ravnopravnost. To su činili isti oni što obožavaju manijaka, koji je sudiji Srbinu iskopao oči, a tridnici izvadio bebu – nožem. Treba li da za idealnog Evropljanina smatramo Aljbina Kurtija, šovinistu koji je bacao suzavac u sopstveni parlament, koji laže o tome da su Nemanjići bili nekakvi Nimani i koji je doživljavao konvulzije kada su ga u šiptarskom pritvoru poslužili jafa keksom? Da li je mera našeg suočavanja Zoran Milanović, predsednik Republike Hrvatske, koji veruje da je hrvatska država plaćajući nekakvu odštetu porodici Zec priuštila sebi da se o tom zločinu više ne govori. Hrvatska inače nije ništa platila – posebno ne politički – a u Jasenovcu svake godine obeležava zločine jedne hrvatske vojske, to čini ispod šahovnice i uz istu državnu himnu. Hajde da i mi platimo. Porodicu Zec su platili 60.000 evra po osobi. To bi značilo bednih 800 miliona evra za najveću procenu muslimanskih žrtava Srebrenice. Uzgred, više novca su SAD dosudili predsedniku Radovanu Karadžiću, da plati ukoliko ikada izađe na slobodu.

​Kažu nam da smo izazvali napad na naša prava na Kosovu, u Crnoj Gori i u BiH. Nismo im, tvrde, dali da izgrade države, nismo im pružili osećaj da su svoji na svome, nismo se povili i zaćutali. A koliko su oni – SAD i saveznici – učinili da opstanu međunrodno priznate demokratske zemlje Državna zajednica SCG i Srbija sa Kosovom i Metohijom, ova poslednja je postojala i na njihovim kartama od 2001. do 2008. godine? Koliko je odvratnim vašingtonskim, londonskim i berlinskim fašistimaa trebalo da zaključe da nam ne ide zajedno i da treba u okviru jedne, međunrodno priznate države da budu uspostavljena „dva koloseka“ integracija u EU?! Godinu dana! Zašto to sada ne primene u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu? Zašto su srpski gnev iz 1992. „lečili sankcijama i bombama“ a albanski iz 1968., 1981, 1991. 1997., 2004. većom nezavišnošću i nezarađenim novcem.

​Odgovor je jednostavan: oni nas mrze, oni žele da nas pokore i ukinu kao slobodnu državu i naciju. Oni ovde vode sve nedovršene verske, kulturne i ideološke ratove koje u prošlosti nisu dobili i ovde traže objašnjena za sve svoje unutrašnje neuspehe i frustracije. Naše je da se odbranimo.
​U ovom trenutku Milorad Dodik, član predsedništva BiH i neprikosnoveni predvodnik srpskog naroda u ovoj zemlji vodi borbu koja je pravedna, časna i ustavna. On brani ravnopravnost srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i našu državu Republiku Srpsku. Naši naprijatelji tvrde da su se predstavnici srpskog naroda predajući (čak i na silu, uz ucene, otpuštanja, zabrane, zatvaranja i ubistva !) protivno Ustavu neke nadležnosti zajedničkim ustanovama, istih odrekli zauvek. Podestio bih te licemere da je slična teorija govorila o tome da su Hrvati i Slovenci, koje je Jugoslavija dva puta spasila ropstva i ratnih reparacija, zauvek „konzumirali“ svoj suverenitet stupivši u ovu državu. To međutim nije prihvaćeno.

​Svako onaj ko misli da Republika Srpska nije svetinja za srpski narod i legitimni nacionalni dravni cilj njenih stanovnika, običan je fašista koji pravi razliku između istih prava raznih naroda. Svako onaj od Srba ko danas pretpostavlja lično i stranačko nacionalnom i državnom , običan je izdajnik ili glupak.