Izveštaji vladinih institucija i uticajnih NVO koji se bave stanjem političkih i ljudskih prava, a koji dolaze iz zemalja koje su bili najuticajniji mentori režimu u Podgorici tokom projekta stvaranja nezavisne CG, poslednjih godina opisuju je kao državu sa hibridnim režimom, endemske korupcije i visoke stope kriminala. Ako takve ocene dolaze od dugogodišnjih pokrovitelja političke prakse i delovanja DPS i njenog prvog čoveka, to samo znači da ni oni više nisu mogli da tolerišu stepen dekadencije u koju su pomenuti reevoluirali, istakao je za IN4S politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.
Šta predstavlja 21. maj i ko, šta i zbog čega slavi ovaj datum?
Pomenuti datum predstavlja sublimaciju dva procesa koji su rezultirali stvaranjem CG kao države u današnjem obliku.
Prvi je vezan za trendove unutar samog crnogorskog društva, gde je postojala struja koja je zagovarala njenu samostalnost, nakon raspada SFRJ. I ako u početku minorne snage i uticaja, eskalacija ove ideje započinje, kada je usvajaju vladajuće strukture, naslednice nekadašnjeg totalitarnog komunističkog aparata, koji su u međuvremenu mutirale u kleptokratski poredak, ideološki ambivalenta ili preciznije adaptivan prema svakom programu i platformi koja bi im omogućavala da dodatno produže svoju vladavinu. Zapravo, iza velikih reči o potrebi obnavljanja državnosti, krila se potreba vlastodržaca, da dobiju sopstvenu teritoriju za upravljanje i eksploataciju javnih resursa. Činjenica je i da za realizaciju tog projekta, nije bilo nedvosmislene podrške među državljanima CG, pa su u procesu indipendentizacije, pribegavalo mnogobrojnim manipulacijama i zloupotrebama državnih kapaciteta, čime se jasno stavljalo do znanja, da će se za ostvarenje zacrtanog cilja, koristiti sva sredstva, pa čak i ona nelegalna. Umesto slobodnog izjašnjavanja građana, dobijen je sumrak demokratske procedure, najbolje ilustrovan saznanjem da je oko 250 000 državljana buduće države sa prebivalištem u Srbiji, ostalo uskraćeno za mogućnost da odlučuje o svojoj sudbini i statusu, samo zbog predikcije da će oni većinski glasti za ostanak u državnoj zajednici. Ne treba podsećati, da tako restriktivni kriterijumi nisu važili za crnogorske državljane sa prebivalištem ni u jednoj drugoj zemlji na planeti. Takođe, potpuno je marginalizovana istorijska činjenica da su svi najvažnije emacipatorski i modernizacijski procesi unutar crnogorskog društva, poput socijalne propulzivnosti, industralizacije, široki pristup školovanju i zdravstvenom sistemu, ravnopravnosti polova, bili vezani za suživot unutar većih državnih zajednica.
Havijer Solana, Bil Klinton i Medlin Olbrajt i dalje su nekažnjeni
Drugi proces je vezan za stav najuticajnijih sila u međunarodnoj zajednici, da Srbiju treba sankcionisati i smanjiti joj geostratešku dubinu, zbog nametnute uloge najvećeg krivca u krvavom raspadu zajedničke države Južnih Slovena. Pozicionirana kao centralna zemlja u ovom delu Evrope, kroz koju prolaze svi najvažniji komunikacioni pravci, u državnoj zajednici sa CG, ona je kontrolisala prostor od Panonske nizije do obala Jadranskog mora, što ju je činilo lokalnom silom bez konkurencije. Pri tom, ne treba da zaboraviti da je jedini deo obale koji je uprkos svim istorijskim izazovima ostao naseljen Pravoslavnim Srbima, upravo onaj između Herceg Novog i Sutomora. Svesni ovih geopolitičkih datosti, arhitekte odnosa prema zvaničnom Beogradu u zapadnim centrima odlučivanja, ohrabrivale su, podsticali i pomagali svoje klijente u Podgorici, na ovu rizičnu avanturu. Finasijsko pogonsko gorivo za ostvarenje ovog projekta, za neke neočekivano, stiglo je iz ruskih izvora i investicija koje su oni uneli u periodu pre i posle referenduma.
Dakle, razloga da slave imaju svi oni koji su imali neposrednu materijalnu i političku korist od ovog čina, kako unutar CG, tako i van nje.
Gdje je Crna Gora sada, 15 godina od pokradenog referenduma? Privatna ili nezavisna država?
Izveštaji vladinih institucija i uticajnih NVO koji se bave stanjem političkih i ljudskih prava, a koji dolaze iz zemalja koje su bili najuticajniji mentori režimu u Podgorici tokom projekta stvaranja nezavisne CG, poslednjih godina opisuju je kao državu sa hibridnim režimom, endemske korupcije i visoke stope kriminala. Ako takve ocene dolaze od dugogodišnjih pokrovitelja političke prakse i delovanja DPS i njenog prvog čoveka, to samo znači da ni oni više nisu mogli da tolerišu stepen dekadencije u koju su pomenuti reevoluirali.
Sa druge strane, rast i struktura BDP-a nakon 2006., pokazuju da su efekti sticanja nezavisnosti ostavili samo prolazni pozitivan trag i da su ubrzo nestali zbog povećane ranjivosti crnogorske ekonomije na međunarodne fluktacije i ukupno malih privrednih potencijala. U prevodu, nema trajnijeg ekonomskog benefita za crnogorsko društvo od sticanja nezavisnosti. Na to treba dodati i da siva ekonomija čini 25-30% BDP-a.
Karikatura: Mirko Zulić/Dan
Svih ovih godina primetna je bila simbioza vladajuće partije sa celokupnim državnom strukturom i zloupotreba javnih resursa u lukretivne svrhe. Indukovane su tenzije u političkom životu, manipulisalo se izbornim procesima, bila je prisutna instrumentalizacija pravosuđa i bezbednosnih struktura, usled povoljnog ambijenta razvili su svoju delatnost nekoliko autohtonih narko kartela koji su postali regionalni bezbednosni rizik.
Usled svega navedenog, i kako se državom upravljalo od sticanja nezavisnosti, kao i koje od svega toga imao najveć koristi, sistem koji je funkcionisao do sada, možemo nazvati kovanicom, kartelokratija.
Kako je tekao put Crne Gore od 21. maja 2006. do 21. maja 2021. godine?
Tokom perioda svoje autoritarne vladavine u samostalnoj CG, DPS i Milo Đukanović, su toksikovali politički sistem, urušili autoritet i samostalnost institucija, pauperizovali većinski deo građana, produbili ekonomske i demografske distinkcije između regiona u zemlji, dugoročno narušili privrednu strukturu i potencijale. Podsticani su međuetnički antagonizmi, srpski narod je, i ako autohton i istorijski zaslužan za postojanje CG, bio politički, identitetski i socijalno ostrakizovan, da bi poslužio kao bio masa koja je trebalo da bude majorizovana, a potom i asimilovana, u cilju stvaranja novih etničkih konstrukta. Na kraju su sva ta nezadovoljstva unutar crnogorskog društva rezultirala promenama koje su se dogodile na parlamentarnim izborima, uz nedvosmisleno okretanje glave od delovanja i poteza bivše vlasti, najuticajnijih adresa u međunarodnoj zajednici.
Na novim vlastima je da od CG sada naprave uređenu, respektabilnu i bezbednu državu, koja će harmonizovati unutrašnje političke i društvene odnose, napraviti održiv ekonomski sistem, vratiti poverenje u institucije, jer je to sve u najboljem interesu njenih građana, ali i celokupnog regiona.
Šta čeka Crnu Goru i u kom smjeru ide njena unutrašnja i spoljna politika?
Čini se da još uvek nema jasne vizije, a samim tim ni strategije o pravcu kojem CG treba dalje da se razvija. Niko racionalan ne dovodi u pitanje ranije preuzete obaveze i sporazume u međunarodnim odnosima, ali se od sadašnje vlade ne očekuje da sa toliko entuzijazma gradi odnose sa tzv. “vlastima“ u Prištini, dakle delom teritorije Srbije, pod međunarodnim protektoratom i njenim najvećim spoljnopolitičkim problemom. Pogotovu što je u pitanju zemlja koja je najvažniji trgovinski partner Podgorice, i sa kojom je vezuju mnogobrojne istorijske, kulturne i lične veze. Dakle neohodna je veća senzibilnost u pristupu regionalnoj saradnji.
Prva demokratska Vlada u istoriji Crne Gore
Na unutrašnjem planu treba ići ka putu stvaranja konsenzualne demokratije, jer je CG multietnička, multikonfesionlna, multilingvistička i multikulturna zemlja, i nikakvo preglasavanje, koalicije usmerene protiv pojedinih nacionalnih zajednica ili majorizacija, ne mogu doprineti stabilnosti društva. Dakle, mora se afirmisati načelo, sva prava svima. Samo tako crnogorsko društvo može postaviti temelje za sopstveni prosperitet, modernizaciju i razvoj.