Dobri Franc i zli Vučić

Piše: Milorad Vučelić

SVOĐENJE organizovane i sinhronizovane kampanje zapadnih medija (pre svega nemačkih i britanskih) i raznolikih relativno uticajnih političara sa istog geografskog mesta protiv Aleksandra Vučića vodi zaključku da se radi o opakom i zlom liku i “lutkaru” koji vuče sve konce radi stvaranja “velike Srbije”. Destabilizuje Balkan. Vučić se, inače, pored toga obznanjuje u raznim likovima i slikama, od Dodika preko Vulina, Putina i Orbana, kroz “Telekomovu” televizijsku seriju “Heroji Halijarda” o spasavanju američkih pilota u Drugom svetskom ratu, čiji su inserti prikazani na festivalu u Sarajevu.

Vučić remeti planove da se Republika Srpska preko distrikta Brčko preseče na dva dela i primećuje da se u tu svrhu dovlače naoružane strane, nemačke trupe. Zli Vučić sme da primeti da se nastavlja diskriminacija prema Srbima u Crnoj Gori kojih ima oko trideset odsto ukupnog stanovništva u toj zemlji koju zovu i Montenegrom. Kada Kurti u Severnoj Makedoniji proglašava otvorenu borbu za “veliku Albaniju”, čime ugrožava granice četiri države na Balkanu, jedino iz zvanične Crne Gore niko ni da pisne, pa se može zaključiti da ta država raspolaže nekim beskrajnim prostranstvima kada je ustupanje “velikoj Albaniji” u pitanju. Ali zato su iz sveg glasa protiv “velike Srbije”, koje niti je bilo niti je ima. A američka ambasada u Prištini, primenom svoje uobičajene operacije nasilne i neosnovane simetrije, izjednačava opasnost od velikoalbanskog zla sa nepostojećim velikosrpskim, čime se stvarno i konkretno podržava prisutno zlo. I tu im se prikazuje zli Vučić u svakom uhapšenom ili ranjenom Srbinu.

Uzgred, ovom prilikom, budi rečeno, strategija “velike Srbije” nikada nije bila na magistralnom putu srpske zvanične politike ni u jednom vremenu, pa nije ni sada. Da li treba reći – nažalost ili na sreću – to je već drugo pitanje.

I kada je Kosovo u pitanju, nekom čudnom alhemijom i Zapadu poželjni Kurti se pretvara u zlog Vučića.

Mi uskoro nećemo uopšte morati da se bavimo kritičkim prosuđivanjem šta dobro ili loše čini Vučić. Dovoljno će nam biti da vidimo ko ga i kako napada da zaključimo da to mora biti dobro za Srbiju i Srbe. A ne sumnjamo da će nam u tom poslu uvek i nepogrešivo pomagati naša prozapadna politička opozicija. Oni se uvek usaglašeno oglase kada je nešto na štetu Srbije i srpskog naroda. Njihova radost nema kraja kada pročitaju bilo koju lošu vest po srpski narod. Sami po medijima napišu tekstove i stavove koje posle sa divljenjem citiraju kao neprikosnovene istine.

Optužba za velikosrpsku politiku izvorno je potekla iz bečkih obaveštajnih krugova. Pa se to danas ponavlja. Ponavlja se poželjni evropski geopolitički obrazac i uzor Vučiću. Visoki austrougarski predstavnik u BiH nije više Benjamin Kalaj, ali je zato tu Hans Kristijan Fridrih Šmit. A jedan navodni i izvesni istoričar Muarem Bećirović svojim tekstom u uticajnom nemačkom listu tu recepturu i precizno definiše:

“Kada je austrougarski car Franc Jozef Prvi posetio Bosnu i Hercegovinu 1910, godinu dana posle aneksije, habsburška balkanska strategija već je bila na stolu. Demografski, Srbija je tada, kao i sada, bila najveća sila u regionu, sa oko duplo više stanovnika od Hrvatske. Da bi se Beograd uravnotežio, Sarajevo je trebalo čvršće vezati za austrijski Zagreb. Trebalo je da te dve zemlje zajedno okončaju srpske hegemonističke ideje i da osnaže austrijsku hegemoniju u regionu. To se nije dogodilo zbog Prvog svetskog rata.”

Moralo bi se dodati, istine radi, i kada se već pominje svetski rat, da jedan drugi Franc četiri godine kasnije, prilikom posete Sarajevu na Vidovdan, baš nije imao sreće. I da se za razliku od prvog nikada više nije vratio u Beč.

Eto kompletne slike iz tog vremena dobrog Franca: smanji Srbiju, slušaj Beč i Zagreb, Vatikan dabome, pojačaj arnautski secesionistički i teroristički uticaj i ne samo na Kosovu, zaboravi Južnu ili Staru Srbiju, ostavi Srbe u BiH u kmetskom položaju, u kom su faktički i doslovno bili, sarađuj uspešno sa vladajućim krugovima u Montenegru da bi svaki mogući srpski uticaj slabio, širi nastupajuću državu Albaniju, jačaj nemačku imperiju i spremi se za rat sa Rusijom, i ne ratuj protiv Turske u Balkanskom ratu, a svakako ne ako je to u srpskom interesu.

Uz izvesna savremena prilagođavanja ovo bi bilo pravo uputstvo Vučiću kako da se popravi, pa možda čak i bude dobar. Što se nas tiče, neka on ostane na ovaj način zao, a kome je Franc dobar neka mu bude i ostane dobar.