Dobardžić: Aerodromima potrebna modernizacija, prošla godina bila uspješna
Za Aerodrome Crne Gore prošla godina bila je i te kako uspješna, ističe u izjavi za Adria televiziju predsjednik Odbora direktora te kompanije, Eldin Dobardžić. On smatra da će ova godina biti rekordna i po finansijskom rezultatu i broju putnika. Aerodromima je, dodaje, potrebna modernizacija, za koju je neophodno obezbijediti značajna novčana sredstva.
Dobardžić kaže da su Aerodromi u 2023. godini ostvarili sjajne finansijske rezultate.
“Ukupan prihod Aerodroma Crne Gore u 2023. godini je na nivou od oko 45 miliona eura. Kada od toga oduzmemo knjižna odobrenja po podsticajnoj šemi, koja su na nivou negdje oko 10,2 miliona, dobijamo da su prihodi negdje oko 34 miliona i oni su za skoro 10 miliona veći u odnosu na 2022. godinu. Sljedeći parametar koji je bitan je tzv. operativna dobit koja je negdje oko 12,5 miliona i duplo je veća u odnosu na 2022. I ono što negdje nas najviše zanima je neto dobit, ona je na nivou negdje oko 10 miliona eura i tri puta je veća u odnosu na 2022. godinu”, navodi on.
U javnosti se ponovo aktuelizovala priča o davanju aerodroma pod koncesiju. Ono što je jasno, i što je u posljednjem izvještaju o napretku Crne Gore konstatovala i Evropska komisija, jeste da crnogorske aerodrome treba modernizovati.
“Nama su prijeko potrebne investicije. Te investicije koštaju i za njih je potrebno obezbijediti ozbiljna novčana sredstva, oko 150 miliona eura, a možda i više. Govorim o oba aerodroma. To bi uključivalo i izgradnju nove terminalne zgrade u Podgorici, modernizaciju i rekonstrukciju postojeće, rekonstrukciju poletno-sletnih staza na oba aerodroma, proširenje rulnih staza, nove parking pozicije i za aerodrom i za automobile, znači širenje kapaciteta”, dodaje Dobardžić.
Pitanje je, naglašava, da li država ima sredstava u ovom momentu.
“Ja lično mislim da nema. Prioritet jeste i kada razmišljamo o toj odluci treba polaziti sa stanovišta da je Crna Gora dominantno turistička zemlja i da su aerodromi strateški resurs države. Shodno tome se i treba postaviti. Moje lično mišljenje je da bi država trebalo tu da ima neku vrstu kontrole. Ne vidim način da bi to moglo da bude stoprocentno, ako želimo da ulažemo u modernizaciju, a novca nemamo. Meni je najbliža neka vrsta javno-privatnog partnerstva, jer tu bi država mogla eventualno da zadrži kontrolni paket, a da uz onaj dio akcija koje bi prodala potencijalnom koncesionaru ili partneru u tom poslu, mogla da dobije i nedostajući novac za modernizaciju, a zašto ne reći i znanje”, napominje Dobardžić.
Nastojanja da se na Aerodromu Tivat omoguće noćni letovi traju decenijama. Dobardžić kaže da je to jedan od suštinskih problema koji se mora riješiti.
“Za to opet trebaju ozbiljna ulaganja. Aerodrom u Tivtu nije sertifikovan. Za tu sertifikaciju, po onim podacima koje smo mi imali kada smo došli 2021. godine, trebalo je između 20 i 25 miliona eura. U međuvremenu smo imali inflaciju, sigurno da je ta brojka sada značajno veća. Što će reći da za sertifikaciju i opremu trebaju ozbiljna novčana sredstva. Jesam za to i na tome treba raditi u narednom periodu, da se omogući noćno letenje na tivatskom aerodromu”, kaže Dobardžić i zaključuje da će ova godina biti rekordna i po finansijskom rezultatu i po broju putnika, te da konkretne korake u pravcu modernizacije aerodroma treba što hitnije preduzeti.
(ADRIA)