Đukanović: Dobri poslovni rezultati koje je (EPCG) ostvarila veliki zamajac za realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije

Dobri poslovni rezultati koje je Elektroprivreda (EPCG) ostvarila od početka godine veliki su zamajac za realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, ali i ohrabrenje za poslovodstvo, saopštio je predsjednik Odbora direktora kompanije, Milutin Đukanović.

On je u intervjuu listu Elektroprivreda kazao da dobri poslovni rezultati ohrabruju i poslovodstvo, ali i Vladu i ostale institucije, da idu u snažnu realizaciju projekata u oblasti energetike.

Đukanović je, na prvu godišnjicu realizacije projekta Solari 3000+ i 500+, kazao da Crna Gora raspolaže izuzetnim solarnim potencijalom, te da se sa tolikim brojem sunčanih dana može reći da je sunce za Crnu Goru ono što je nafta za Saudijsku Arabiju.

Kada je u pitanju projekat Solari 3000+ i 500+, on je rekao da je očekivao znatno bržu realizaciju, ali da je svjestan teškoća sa kojim se još suočavaju.

„Tek kad se krene u realizaciju vide se prepreke, a zakonske su bile zaista nevjerovatne. Recimo da bi se na kući instalirala solarna elektrana od tri KW bili su potrebni urbanističko-tehnički (UT) uslovi. Takođe, proces javnih nabavki je jako spor. Raspiše se javni poziv, pa neko ima primjedbu, pa se onda tender produži deset dana, pa završi se javni poziv, pa rangiramo, pa objavimo rang listu, pa se neko žali, pa ide komisiji za žalbe“, objasnio je Đukanović.

On je podsjetio da su se borili i lobirali u Skupštini da se usvoje zakoni koji bi išli na ruku energetskom sektoru.

„Tako je stopa poreza na dodatu vrijednost (PDV) za solarne panele sa 21 odsto spuštena na sedam, sada ne moraju da se obezbjeđuju UT uslovi za elektrane do jednog MW, dobili smo tumačenje od Ministarstva finansija da je oprema koja služi za dalju prodaju u projektu Solari 3000+ i 500+ oslobođena postupka javne nabavke. Ali, postoje unutrašnje procedure i ISO standardi“, naveo je Đukanović.

On smatra da će nakon nekog vremena biti prezadovoljni dinamikom realizacije i postignutim.

„Naravno, želimo da radimo i brže i bolje. Otvorili smo novu firmu koja radi montažu i u budućnosti održavanje fotonaponskih sistema. Obučili smo 400 montera, nije lako raditi solarne elektrane na krovovima. Ponosni smo na tu činjenicu“, saopštio je Đukanović.

Prednosti ugradnje solara promovisane su prije godinu i više, kada su se potrošači prijavljivali, a podrazumijevaju, između ostalog, gradnju elektrana čija snaga može pokriti potrošnju.

„Onoga momenta kad se instalira solarni sistem, maltene, računi za utrošenu električnu energiju su nula eura, s tim što potrošač mora da plati opremu. Podigli smo kredit od 30 miliona eura sa fiksnom kamatom od 1,6 odsto, na deset godina, uz grejs period od dvije godine. Mi taj kredit prenosimo potrošaču. Neki potrošač će da plaća pet godina, a neki osam, ali kroz te rate smo napravili da izdvajanje za opremu bude manje nego što mu je do tada bio prosječan račun za električnu energiju“, objasnio je Đukanović.

On je dodao da se kupovinom robe na veliko uštedjelo najmanje deset odsto investicije.

„Eko fond će subvencionirati još 20 odsto na ukupnu investiciju, tako što je EPCG uplatila sredstva Fondu po osnovu naknade za CO2 čestice koje emituje Termoelektrana (TE). Mi smo, da bismo poslovali u skladu sa evropskim direktivama, u obavezi da plaćamo naknade za te emisije, a taj novac smo uplatili Eko fondu i usmjerili na subvencije potrošačima“, naveo je Đukanović.

To su, kako je ocijenio, nemjerljive prednosti i poslije šest, sedam godina električna energija će biti besplatna za potrošača.

„Svjedoci smo da je cijena električne energije prošle godine, u julu i avgustu, na tržištu bila 500 eura za KWh i sad zamislite kada mi više tom potrošaču ne isporučujemo energiju iz naših izvora po 50 eura, nego taj višak koji sad ostvarujemo možemo da izvezemo po znatno većoj cijeni. To je velika dobit za EPCG, naravno biće još veća kad budemo obezbijedili desetine i stotine novih megavata energije“, rekao je Đukanović.

On je saopštio da njihova poslovna filozofija – proizvodi gdje trošiš i omogući da potrošač proizvede koliko troši, u perspektivi znači besplatnu energiju.

„Drugi projekti su veće elektrane. Smatramo da bi bilo dobro da nezaposleni dobiju pravo da montiraju te elektrane, ali dobra opcija je i da na hidroenergetsku infrastrukturu priključujemo solarne elektrane. Ni tu nemamo problema sa priključenjem i to je jedna od važnih činjenica“, rekao je Đukanović.

On je dodao i da je situacija što se tiče solarnih elektrana odlična, kao i da će se voditi računa o balansiranju sistema.

„Crna Gora ima najbolji potencijal za balansiranje u Evropi, jer imamo izvanredne hidroakumulacije: Pivsko jezero, Slano i Krupac. Hidroelektrana (HE) Piva može brzo da reaguje, pa recimo da ako smo danas predvidjeli da ćemo sjutra od 12 do 14 sati proizvoditi toliko solarne energije, pa u tom intervalu naiđe oblak, Piva može brzo da reaguje“, objasnio je Đukanović.

Kada je riječ o pretpostavkama za početak radova na projektu izgrdnje vjetroelektrane (VE) Gvozd na Krnovskoj visoravni, on je rekao da se napreduje, ali sporo, kao i da to prevazilazi mogućnosti EPCG.

„Uradili smo sve što je do nas, ali suočavamo se sa ozbiljnim teškoćama i zato nam treba stabilna politička situacija, stabilna Vlada, da rješava te probleme. Ne možemo dozvoliti da, zbog nekog ko tvrdi da jedna vjetrenjača ugrožava stanište slijepih miševa, kasnimo tri mjeseca sa tako važnim projektom. Zatim Ministarstvo poljoprivrede ne dozvoljava da se posiječe hektar, dva šume i mi još čekamo“, kazao je Đukanović.

On je dodao da će uskoro biti potpisani aneksi i ugovori o finansiranju projekta VE Gvozd i da se ide naprijed.

„Kad sam imenovan na ovo mjesto, u martu 2021, rekli su mi da u septembru te godine počinju radovi na pristupnim putevima i realizacija projekta VE Gvozd. Svjedoci smo da radovi još nijesu počeli, ali mislim da ovog septembra hoće“, poručio je Đukanović.

On smatra da su projekti hidroelektrana Komarnica i Kruševo sjajni, ali i da dilemama koje postoje u vezi sa tim može samo narod da presudi.

„Jednostavno treba građane pitati da li su zato da se gradi HE Komarnica, organizavati kampanju 15 dana, ponuditi argumente za i protiv, sučeliti mišljenja i neka presude građani, pa kako bude. U svakom slučaju, imaćemo jake i neoborive argumente, pogotovo kad saopštimo načine finansiranja“, saopštio je Đukanović.

On je rekao da ne bježe od mogućnosti da Kinezi budu finansijeri, kao i da postoje određeni pritisci sa zapada da se ne sarađuje sa Kinezima.

„Međutim, oni svi trče u Kinu, a nama ne daju. A što bi mi bježali od tog novca? Kinezi su ovladali novim tehnologijama, informatikom, sjajni su, imaju stabilne finansije i te projekte treba razvijati na taj način, država da se ne zadužuje, a taj koji je radio i finansirao neka naplati svoj dio od profita koji budu ostvarivao, da li saobraćajnice, da li elektrane“, rekao je Đukanović.

Crna Gora, prema njegovim riječima, dobija nešto novo, nova radna mjesta.

„To je potpuni preporod Nikšića i cijele Crne Gore. To su šanse i mi imamo jasne planove da se to realizuje i imamo snažnu argumentaciju. Slušali smo ekologe, čija priča nije ekološka, već energetsko-finansijska. To govori da nema problema sa ekologijom. Neko je dobio zadatak da opstruira, pa kada je vidio da mu nedostaje argumenata onda se okrenuo na drugu stanu, da izmišlja“, poručio je Đukanović.

On smatra da je ulazak EPCG u Željezaru Nikšić jedan od boljih poteza, ali da treba da se radi.

„Platili smo Željezaru 20 miliona eura, od toga smo 15 miliona dobili od Vlade po osnovu sopstvenih akcija. Centa od Vlade vidjeli ne bi da nijesmo saopštili da smo spremni da kupimo Željezaru“, rekao je Đukanović.

On je dodao da je sada restriktivna procjena Željezare, koju su radile relevantne institucije, govori da ona vrijedi 53 miliona, a kada se uračuna i solarni potencijal njena vrijednost će porasti još najmanje desetak miliona.

Đukanović je podsjetio da je jedan od razloga zbog kojeg su kupili Željezaru bila namjera da se u pogonima fabrike razvije proizvodnja potkonstrukcija i konstrukcija za montažu solarnih elektrana na zemljanim površinama.

„Na tome se aktivno radi u Željezari, ali bih volio da to ide brže. Neću da krijem prošlo je već tri mjeseca, a još nemamo radionički crtež kako bi trebalo da izgleda ta konstrukcija i koliko da nas košta. Proizvodnja konstrukcija i potkonstrukcija trebalo bi da bude jedna od značajnijih djelatnosti Željezare, samo da počnemo da radimo i onda nemamo gornje granice“, saopštio je Đukanović.

U Željezari će, kako je kazao, da se rade solarne elektrane instalisane snage 60 do 70 MW, što će donijeti benefite svima.

„Prošle godine nije bilo lako, kad smo plaćali energiju po enormnim cijenama teško je bilo pričati o investicijama, ali nijesmo ugasili projekat, nego kad je najteže bilo nastavili, jer u njega nedvosmisleno vjerujemo“, poručio je Đukanović.