Direktor da bidnem, pa da nešto zguzim!

Piše: Saša Dr.Đurović
Između dvije zgrade, u jednoj živjeh nekad, su prolazili periferci na putu ka pjaci, tako sam ugledao jednu gabaritnu figuru, ogromnoga stopala, ili su mu cipele bile dinosauruske.. Davno je to bilo, ne bijah ja u selO odavno već, bijah došao na par dana, pa pitah -ko je ovaj sad?- Iz Bistrickog neki, prolazi ovuda kad ide u grad..

E sad, Bistričko je jedno naselje koje je prokazano prilično, donedavno je bilo izlokano, nit asfalta nit rasvjete, naseljeno, u većini, „disciplinovanim žiteljima“. Ali tamo imam Kumove, prijatelje, poznanike, pa neću loše o bistričkom. Đe ću protiv dobrog a iznimno duhovitog Špila, koji me onako pijan, iz vlastite knjižare, 90ih, prijavio da sam mu ukrao auto pa otišao na Žabljak pa me tamo hapsili. Mene i mikuta. Meni smiješno a mikut traži jedan telefonski poziv iz žabljačke milicajske postaje. Reko’ -mnogo si gledao američke filmove, nema toga ođe.- No, za divno čudo pustiše ga da teleVonira. Javlja mu se Tomana Špilova majka, objašnjava mikut, reko’ -daj mi taj telefon, Saša je, a ovo malo prije je bio mikut, zamisli ta bitanga od Radojice nas prijavio da smo mu ukrali auto evo nas u aps na Žabljak.- Dobra Tomana traži miliciju na teleVon. Čuju i oni, dere se ona iz Bistričkog. Puštite ih! Nijesu momci krivi, oni su s njim svaki dan! U toliko joj slušalicu tamo dokopava Radojica Koprivica zvani Špile, i urla „držite ih, nikad za njih nijesam čuo“! Povuci potegni, pustiše nas.

Đe protiv Aca Krivokapića koji je živio u Bistričko? Đe protiv Aca Mrkića? Đe protiv Vladana Jokovića.. Đe protiv kuma mi Cola? Đe protiv njegovih kumova odande? E svi su oni iz Bistričkog. Đe se među njiG takve umetnuo taj rade pojma nemam. A pogotovo kako je izdrža(v)ao u tako divnom ambijentu.

Uglavnom, jednom kad bijah u selO prošle godine, pa se provozah da vidim šta ima novo, a tamo neđe do Acove kuće jedna zgradurina, pitam jednog od kumova, kad je ovo „niklo“ čije je ovo? Objasni mi kum. Reko’ od onoga? Pa đe zaradio tolike pare? Ne zna.. E onda ga viđeh on tv pa bi jasnije mnogo. Prozivali ga u Bistričko da nije poštaru Jolu platio jagnje, pa je bilo tu još nekih delikata, imanentno geografiji, jer rekoh već, Bistričko je prokazano odvazda.

E onda se zavalio u stolicu direktora uprave carina.. Zamisli samo, neko takav, eeeeeeeeeeeej ?! A onda uljego i u žižu javnosti povodom ovoga paljenja duvana. Da ekološka država bidne jos više ekološka. Jer je član takve partije, zeleniJA. A da su zeleni pokazali su nezrelošću, fakat. K’o Damjanov zelenko.

Manje je meni zanimljivo je li rade uždio duvan do poslednjeg komaTA, ili je zemao kamionče k’o Paja il’ Jare. Pa ga tutnuo u neku ulicu da se to podEli posle lagano. Manje je bitno ko su kamiondžije. Dva vozača malo jača..

Bitno mi je ono što voditelju nije bilo toliko bitno a na šta, zamisli samo, rade sa estrade nije htio da odgovori. Jer politika je estrada, pa je rade sa estrade.
Malo prije izbijanja afere, jedan kum mi je poslao fono zapis, u kom rade, baš onaj gabaritni koji je grabio iz Bistričkog ka pjaci, priča s nekom odivom, onako pospan ( mLogo radi pa umoran ) veli joj, citiram „ ..postoje još neke funkcije, ali ti si mlada i nećeš saznati, vjeruj mi ZADUGO te neće jebat’ državni sekretar, neeeeeki, a pogotovo muuup-a ne.“ Jedna gotovo pa Fellinjevska priča, al pošto je domaći teren prebacimo na Kustrucu

Ti rade spavaš, tvoji su kapci teški! A ona te budi, vragolanka, da te smete!

SVati ga ženo! MLogo radi! A ti se femkaš.. Državnome sekretaru???

EnE!

Pita ga o tome voditej, to je privatnost veli rade, neće da odgovori. I voditelj umjesto da insistira ( na nekoj od Bg televizija bi rada rastrgli tim povodom) se prebaci na neke manje zanimljive teme. Da bi prikrio tu satirićnu, privatnu

Rade ‘naki, evoluirao u zagondžiju leptejebo! A odiva nek ga duva! Što je guzilo državnija sekretara guzilo je. ZADUGO neće, neeeeeeeeeeeki. Želja će je bit!
ZADUGO! ZADRUGO!

Ovako naivan, mislio sam da je najveći predator i sexualni titan sUvremene CG plevjak mickey koji nema šta nije „ustrijelio“, od Japana pa tamo do Mongolije. Ma do Kavkaza sve. Do najvećeg vrha, malo mu je koja izmakla. Zgodan, čio, pametan, plevljak, patriota, došao iz bijeloga svijeta. Iz veljih para da pomogne domovini! Ma đuvegija pravO! Malo koja je mickeyu utekla, po sopstvenom priznanju. Ali eto, ‘oće i rade da bidne jebač. Kad može mickey što se ne bi i on okuš’o, da bidne jahač. Apokalipse. Modernijeg montenegrina saS crtanim obrvama i face liftingom! Jedva pismenija, u većini. Jer taki je vakat, umniJA..

I stupio na funkciju rade pa se okuš’o. Odijelo, vozač, jebo ti to! Direktor bolan!

Ali, problem je, veći nego kamion duvana, to što je izgovorio rade sa estrade. ‘Apsili ga ili ne. Zašto? A to vam je, Srbi i crnogorci, objasnio veliki reditelj Živko Nikolić kom ste tutnuli jednu uličicu, obično neosvijetljenu, na staro pazarište. Turite velju ulicu s imenom bravara, druga titE, napase VE..

Sjajni Živko je kristalno jasno, u svojim filmovima pojasnio „fenomen“ malograđanštine čiji je rade kontinuitet samo. A koji glasi. U selu guze ponajprE komitetlije, direktori, doktori, sudije, predSednik sela, predsEdnik partije, pa i mjesne zajednice. Ja nijesam ništa od navedenog, pritom sam dEte sa sela, pa se ne zabrajam. E pa ‘oću i ja da bidnem konkurentan, oću i ja ka mickey i rade. Da bidnem sexualni centarfor! Predator! Da rećem, ‘nako nehajno protežući se u ‘aljine -Dođi mala kod državnog funkcionera.. Da ti dadnem tobleronu!
Zadužio sam fotelju, da nešTA naguzim!

Nijesam ZADUGO. Lanjske godine jednom a ove ređe..

Livci, metaloglodači, poštari ( ka’ Jole ) teško dođu do spolnog odnosa u selO. Njima treba mnogo više truda makar bili najlje’ši i najpametniji. Funkcija guzi u selo! Penis je tek pomoćno sredstvo. Mali od palube! Zato je palanački duh malagrođanštine opisalo par njih. Konstantinović Radomir, pa eto i moja malenkost u jednoj od knjiga. Znam tu svijest, do 18e živjeh u graD koji to odavno nije, ali bijaše i tad malograđanština gotovo jednako.

Primjer. Dijete bijah.

U stan iznad mojih je ujargo tadašnji direktor željezare, pošto su obično dvosobni njemu su „uštinuli“ po sobu od onih sa strane pa je on ukrko u ćetvorosobni. Sa terasom u dužini pola zgrade. Posle su u taj stan uselile Crvenice, ne znam ko sad tamo živi. U stan iznad toga su uzeli takoođe od onih sa strana, jer je u njega uselio tadašnji direktor Građevinskog, Mlađo Urošević, jedan dežmekasti brko, fin čo’jek. E oni pored, oduzeti, oduzetih soba, žive i dan danas u jednosobne. Taćno pored tih sa 4 sobe. Bez balkona. Šta će im?

Pravedni komunizam socijalne pravde. Idiotski temelj ovog ustrojstva danas.

E tako je funkcionisalo gotovo sve. I ništa se nije promijenilo. Fino je rek’o rade nevjesti, „ZADUGO ćeš ti, mala, sačekat da te zguzi DRŽAVNI, eeeeeeeeej, sekretar. Pa još muuup-a! No dreždi na biro! Kad ne daš, je li, sekretaru!

Pita ga voditelj po čemu se sekretar mup-a razlikuje od ostalih državnih sekretara. Naivan voditelj pa ne zna, gre’ota. A rast’o i voditelj u selO, malo veće no što je NiŠić. Nikšić nekad.
Sjetimo se samo scene iz Živkovog filma. Kad Petar Božović partijski funkcioner, šalje, potpuno nedužne, muževe od najlje’ših žena na Goli Otok, da bi ih mogo lakše nagnat’! Pa kad ga hapse, on izgovara antologijsku rečenicu „šta se učinje od onolikoga raaaaaada!?“

I on jes’ radio, skoro ka’ ovi, za svoju goveđu bliznicu. Bliznica je opšte dobro!

Znao je Živko, znali su stariji, po imenu. I pritvorenike i žene im, i te koji su ih drndali, te partijske funkcionere. Pa nije Živko te priće izmislio! No ih je sluš’o.
A možda i gledao poneku.

Kad, opet Petar Božovic, sad kao kum Žoržo, ujarga u Međeđe sa crvenim stojadinom, pa mu žena, Eva Ras, izađe s podmlatkom pred kuću -što je ovo čojku moj?- Oće li sad pocrkati međeđani kad vide ovo čudo?-

Pita je Žoržo konstatujući ISTINU!

Da je Crna Gora Međeđe!

Nije to Živko izmislio. No je gledao, slušao.. E tako i sad, limuzine, outfit, onih koji su za outlet.. Otud estetske intervencije. Državnijem parama, u većini..

Uzalud gladnovi! Na čelO vam piše –bijasmo gladni, i željni bombona-

Otud i alavost tolika. Pa na tom fonu digresija.

90e godine sam vozio sivu toyota corollu, nije bilo to auto tipa Ferrari ali jeste odlično za tu dob. Dođoh jednom u selO, a auto parkirah između lipa iza zgrade. Da ne vide komšije. Da im ne bode oći. Reko’, teško žive.. jedna plata je u te dvije zgrade bila u 90% porodica. Moji roditelji su imali dobre plate, i još u par vamelja tek su bile dvije plate. Reko’, da im ne stajem na muku, tako sam mislio. A Maja, s tek nekom preko 20 tad, odavno žena onoga bjelogrlića, kad smo tad o tom pričali mi reče, „ja bi’ ga parkirala posred onoga trotoara ispred Onogošta! Đe ga god parkirao isto ti misle.“ Znavaše maja, tad još, bolje to od mene. Elem, šta oću reć’?

O kamionima, avionima i ostalim čudesima neki drugi put, a sad..

Dajte mi funkciju, da i ja guzim! S pozicije funkcionera. Ka’ što je „red“!

Io voglio donna! Bi li tako kume? Amarcord. Velji Fellini. Knjiga pa film!