Diplomatski napori Beograda uoči donošenja sramne rezolucije urodili plodom: Više glasova protiv i uzdržanih nego za tekst koji žigoše srpski narod

Na ekranu je pisalo – 84 „za“, 19 protiv, 68 uzdržanih, dok u sali nije bilo ili nisu glasali, predstavnici 22 zemlje. To znači da Njemci, koji su svim sredstvima, ekonomskim i političkim ucjenama, gurali dokument, nisu uspjeli da „napabirče“ glasove polovine prisutnih (u sali bio 171 predstavnik), a ostali su daleko ispod polovine svijeta (97 zemalja). Na drugom tasu bilo je više država koje su bile uzdržane i glasale protiv, od onih koje su podržale – 87! Gledano u procentima, svega 43 odsto zemalja podržalo je dokument, a 57 procenata je bilo protiv, uzdržano ili nije došlo na sjednicu. Tako je rezolucija usvojena „demokratskim“ glasanjem, gdje su se brojali samo „za“ i protiv!

Posle glasanja, predsjednik Aleksandar Vučić poljubio je našu zastavu, zagrlio se sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, a zatim se ogrnuo trobojkom i pored protivljenja predsjednika „parlamenta svijeta“ i obezbjeđenja i rekao:

– Niko na svijetu mi neće uzeti moju zastavu!

U diskusiji je sve vreme provejavala suštinska poruka koja danas definiše svijet, a to je duboka podijeljenost, koja se opet, kao i mnogo puta u istoriji, slomila preko leđa Srbije. Planeta se podijelila na temi na kojoj podjela nije smijelo da bude.

No, vidjelo se i da i „male“ države nemaju strah da se suprotstave velikim silama, da se nazire novi svjetski poredak i da Srbija praktično nema prijatelja u Evropi kojoj bezglavo teži od prevrata 5. oktobra. Od članica EU protiv rezolucije su bili Mađari, a Grci, Slovaci i Kiprani – uzdržani.

Uvodnu riječ dala je amasadorka Nemačke Antje Lendertse koja je, uz sav besmisao da neko od Njemaca govori o genocidu, preko usta „prevalila“ čak i to da se podjednako oplakuju sve žrtve i da sve treba da budu prepoznate. Pričala je o pomirenju, da su optužbe da je rezolucija protiv Srbije lažne, te da su uneta i dva amandmana Crne Gore koja je „tražila da se podvuče da je odgovornost individualna i da ne može da se odnosi ni na jednu etničku grupu“.

Predsjednik Vučić je naveo da je teško govoriti posle „Njemačke koja važi za najvažniju zemlju Evrope i smatra da je nepogrešivo ovlašćenja da daje moralne pridike“

– Bez obzira šta uradite, optužiće vas za poricanje zločina koji se zaista desio. Optužiće vas da potcjenjujete i minimizirate i usuđujete se da dignete glas. Zašto pozivam sve da glasaju protiv? Ovo je visoko politizovana rezolucija. Zašto se donosi? Pod jedan, govorili su o individualnoj pravnoj odgovornosti, pominjući ovde crnogorske amandmane. Zašto se rezolucija i donosi kada je reč o individualnoj pravnoj odgovornosti? Ona je već sprovedena, jer su svi počinioci osuđeni na zatvorske kazne. Nema nikakvih pojedinačnih imena u rezoluciji. Zašto sada rezolucija? Zašto samo ovaj slučaj i ovaj primer? Pod dva, govorili su o pomirenju. Da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje? Ne, to uopšte nije slučaj. Ni u BiH ni u regionu. Zašto sada ova rezolucija kada smo 2015. godine u UN već donijeli rezoluciju u vezi sa genocidima širom sveta? Pitam stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju.

Prvi čovek Srbije je zatim podsetio šta se desilo 24. marta u Savetu bezbednosti kada je, na zahtev Rusije, traženo da se pred ovim telom govori o agresiji na SRJ bez odobrenja UN 1999. godine.

– Rekli su nam da ne gledamo u prošlost, a dva dana posle toga otkrili smo da su pripremali ovakvu rezoluciju, ali koja se odnosila na događaje koji su bili pre 29 godina, a bombardovanje je bilo pre 25. Kad oni imaju političke potrebe može da se priča o prošlosti, a kad se neko drugi pominje u tom slučaju činjenice nisu važne i ne može da se priča o prošlosti. Zašto ti ljudi nisu govorili o genocidu koji su počinile njihove zemlje? Govorili su o Holokaustu, a to je jedini genocid koji su priznale UN. Samo se nadam da će svi drugi genocidi u skladu sa rezolucijom iz 2015. biti priznati, uključujući genocid nad Srbima u Prvom svetskom ratu. Srbija je bila prva u svetu po broju žrtava, proporcionalno svojoj veličini i broju stanovništva, sa 28 odsto mrtvih, druga je bila Francuska sa 10,5 odsto. U Drugom svetskom ratu smo bili među retkim antinacističkim zemljama, platili smo veliku cenu, više od milion ljudi je ubijeno što od Nemaca, što od Hrvata. Zašto nisu počeli tom rezolucijom? Zato što im je baš ovo bilo potrebno u ovom trenutku.

Veliki Mali

Protiv rezolucije glasale su Rusija, Mađarska, Belorusija, Kina, Komorska ostrva, Antigva, Sirija, Kuba, Kongo, Republika Koreja, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Nikaragva, Sao Tome i Principe i Srbija. Među uzdržanim zemljama bile su, između ostalih, Grčka, Slovačka, Kipar, Kazahstan, Maldivi, Meksiko, UAE, Vijetnam, a među zemljama koje nisu glasale, a koje su pre procesa rekle da su protiv rezolucije su Azerbejdžan i Venecuela.

Vučić se osvrnuo na reči nemačke predstavnice da „podjednako žale sve žrtve“ i pitao – zašto te rečenice nema u rezoluciji?

– Da li će ovo da napravi podele u regionu? Da, biće sve dublje. Da li će ova rezolucija da uspostavi mir u budućnosti? Imam dosta sumnje u to. Moraćemo naporno da radimo da bismo održali mir i stabilnost. Čekam odgovor onih moćnih i velikih, i neko bi rekao arogantnih, zašto su vršili toliki pritisak na zemlje članice u poslednjih sedam dana protiv jedne male zemlje kao što je Srbija? I dalje ima jedna mala zemlja sa Balkana koja se ne plaši da kaže glasno da ćemo da glasamo protiv ove rezolucije, jer će ona da otvori Pandorinu kutiju. Kako ćete da objasnite da je užasno ubijanje strašan masakr i strašan zločin, u kojem je ubijeno 8.000 ljudi veći od recimo ubijanja 20 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu? Zašto ste usvajali te amandmane? Samo da pokušate da prikrijete pravu istinu koja stoji iza ove rezolucije? Već smo imali sve osude, presude, sve je gotovo i završeno, a sada ponovo otvarate rane. Nema nikakvih drugih razloga, sem političkih – istakao je Vučić.

Nisu dali trobojku

Delegacija Srba razvila je srpsku zastavu u Ujedinjenim nacijama, na balkonu sale. Prethodno je obezbeđenje Ujedinjenih nacija pokušalo da im uzme zastavu, ali su rekli da „ne daju naše obeležje ni za živu glavu“. U pitanju su porodice srpskih žrtava iz Bosne i Hercegovine.

On je rekao i da je otišao u Srebrenicu da se pokloni i položi cvet, a da je gotovo bio linčovan.

– Samo dan kasnije sam pružio ruku onima koji su to organizovali. Ovde se ne radi o pomirenju, ovde nije reč o sećanjima, ovo je nešto što će samo da otvori stare rane i napravi potpuni politički haos, ne samo u našem regionu već i ovoj sali. Mi ovde ne branimo Srbiju, nego branimo svet i principe međunarodnog prava – zaključio je Vučić i poklonio predsedavajućem našu trobojku, „zastavu hrabrog naroda koji je uvek umeo da se brani“.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da rezultat glasanja u Generalnoj skupštini UN pokazuje duboke podele u međunarodnoj zajednici, ocenjujući da se radi o „Pirovoj pobedi predlagača“. Nebenzja, koji je digao ruku protiv dokumenta, rekao je i da su Nemačka i još neke članice UN zloupotrebili Generalnu skupštinu svetske organizacije, tako što su predložile nacrt rezolucije čiji je cilj buo da „demonizuje jednu zemlju i podrije mir i Dejtonski sporazum“.

– Veći broj članica nije podržao ovaj dokument nego što je podržao. Sav teret zločina stavljen je na leđa srpskog naroda, dok se drugi ne pominju. Međunarodna pravda ne funkcioniše na taj način – rekao je Nebenzja i kritikovao Nemačku, kao predlagača rezolucije, podsećajući da su UN nastale upravo zbog nemačkih zločina kako se ne bi ponovili u budućnosti. Glavni sponzor je Nemačka koja je na početku 20. veka počela dva svetska rata, ubila milione ljudi u koncentracionim logorima i počinila zločine u Africi… Ta zemlja, sada, pokušava da drugima drži pridike o pomirenju. Nemačka nema moralno pravo ni da pominje genocid.

Kina glasala protiv rezolucije

Kineski ambasador pri UN, Fu Cong naveo je da dokument nije u skladu sa osnovnim načelima UN, te izaziva podele u BiH i regionu.

– Nemamo izbora do da glasamo protiv – rekao je kineski ambasador pre izjašnjavanja, što je bio presedan, jer Peking do sada na taj način nije izražavao svoj stav kada su u pitanju osetljive teme.

On je naveo da je deklaracija izazvala velike kontroverze i pozvao iznova na punu komuninikaciju sa svim zainteresovanim stranama, pre svega u BiH.

Neposredno pre početka sednica Vanuati, Malavi i Antigva i Barbuda su povukli kosponzorstvo. Podsetimo, dokument predviđa da se 11. jul obeležava kao mešunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, da negiranje genocida i veličanje onih koji su ga počinili bude kažnjivo, da se o tome uči kroz obrazovne sisteme…

Nikaragva: Genocid kolonizatora

Predstavnica Nikaragve, čija je zemlja bila protiv, naveo je da je Rezolucija o Srebrenici pokazala postojanje dvostrukih aršina zapadnog sveta:

– Usvajanje jednostranih rezolucija poput ove, koja ne uživa konsenzus u BiH i ne podržava poverenje, ne doprinosi klimi jedinstva i suživota u regionu. GS UN ne može da predvidi odgovornost zapadnog sveta i NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine. NATO je bombardovao teritoriju SR Jugoslavije i prouzrokovao na hiljade ranjenih i mrtvih. Iniciranje rezolucije o Srebrenici je dokaz da smo žrtve manipulacija Zapada, koji na ovaj način gura sopstvene političke agende i interese. Ne može da se ignoriše, niti da se izbriše iz istorije najveći genocid protiv naroda u Americi, kao i u Africi tokom kolonizacije. Naši preci su bili vidljivi zapadnom svetu kada su oni uništavali našu kulturu i izvršili jedan od najvećih genocida u istoriji čovečanstva da bi se bogatili na račun naših rudnih bogatstava

Namibija: Da pričamo iskreno

Amabasdor Namibije u Generalnoj skupštini UN izjavio je da će ta zemlja biti uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji o Srebrenici.

Na sednici Generalne skupštine UN, predstavnik Namibije, zemlje koja je bila uzdržana je naveo da je „ono što se desilo u Srebrenici bio genocid, ali da je genocid i ono što se desilo u Ruandi, kao i ono što se desilo u Nemačkoj sa Holokaustom“.

– Ono što se dešava u Gazi danas, jeste genocid. Ono što se desilo u mojoj zemlji, Namibiji, između 1904. i 1908. bio je genocid. Bio je genocid i jeste priznat kao prvi genocid 20. veka. Mnogi su genocidi koji se danas odvijaju širom sveta. Dešavaju se zločini najgore vrste protiv čovečnosti i oni leže na našoj kolektivnoj savesti. Namibija će biti uzdržana zato što mi želimo da sveobuhvatno i iskreno razgovaramo o genocidu.

Kuba: Protiv politizacije

Kuba podržava konstruktivni dijalog protivi se inicijativama koje vode novim eskalacijama, rekao je predstavnik Havane koji je glasao protiv:

– Kuba odbacuje tekst donet bez konsenzusa, protivi se politizaciji koja vodi do novih podela. Zalažemo se za dijalog i međusobno uvažavanje.

Egipat: Korišćenja politička retorika

– Egipat se protivi postupcima i ishitrenim predstavljanjem rezolucije, čiji je nacrt pisan bez dijaloga i debate, i smatra da će ona negativno uticati na stabilnost u regionu – istakao je egipatski predstavnik u UN. – Egipat nije zadovoljan, jer su predlagači ovaj nacrt iskoristile za političku retoriku. Egipat promoviše politički dijalog kao način rešavanja sporova na Balkanu.

Emirati: Tenzije na pomolu

Ujedinjeni Arapskih Emirati su bili uzdržani, a predstavnik ove zemlje je rekao da je u Srebrenici bio genocid i da je ta država uz „braću u BiH“.

– Osuđujemo da se porekne ili minimizira genocid u Srebrenici. Ali, ne možemo da glasamo za, jer rezolucija izaziva tenzije u regionu, a one treba da se smiruju.

Grčka: Nije dobar tajming

Grčki ambasador pri UN, Evangelos Sekeris ocenio je da Rezolucija o Srebrenici „može da bude pogrešno protumačena i da podrije napore usmerene ka regionalnoj saradnji za jedinstvenu evropsku budućnost“.

– Tajming ove rezolucije takođe izaziva zabrinutost, jer se našla na dnevnom redu tek posle odluke Evropskog saveta da se otvore pregovori sa Bosnom i Hercegovinom, što ugrožava taj pozitivni momentum u okviru same Evropske unije – ocenio je grčki diplomata.

Sekeris je rekao i da je, u kontekstu ozbiljnih izazova koji prete miru stabilnosti Zapadnog Balkana, potrebna inicijativa koja promoviše deeskalaciju i jedinstvo i koja utire put ka zajedničkoj budućnosti za ceo region.

Crna Gora: Amandmani kao „spas“

Predstavnik Crne Gore rekao je da rezolucija nepogrešivo osuđuje zločin i poziva članice da spreče buduće genocide, da se priča o tome kroz obrazovanje i da se spreči veličanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida i da ti koji su odgovorni za genocid budu odgovorni za to.

Naglasio je značaj crnogorskih amandmana koji su „naglasili individualni karakter zločina i da se spreči zloupotreba, bilo politička, bilo pravna, kako bi se ljudi ili narod označili kao genocidni“. Istakao je da Crna Gora smatra da je kroz te predloge dala značajan doprinos kako bi se izbegla pogrešna tumačenja suštine rezolucije.

Odluka Podgorice da glasa „za“ danima izaziva potrese u Crnoj Gori i ovakvom stavu se protivi veliki broj stanovnika, ali i deo vlasti.