DIMITRIJE I SEVERINA PROTIV NJEGOŠA

Da maestro Dimitrije, nije umočio pero u svoje metafizičko mastilo, ne bih znao da je „Njegoš i Severin“, što će reći, da pevaljka, bogme, dokučuje onu stranu – žice, vozdušnog brijega, mira svijeh svjetovah, u, inače, iskreno rečeno, mnogo teško shvatljivoj „Luči Mikrokozma“, koju, što više čitam, ostajem, smrtan i upitan, zašto ne zavapih i ja, kao Vladika, da me Gospod skine s očijeh mojijeh.

Ako Severina, dakle, iščitava Njegoša, nemojte da mi kažete kako Elvis Prisli nije bio vrsan znalac Fihtea, a Jelena Karleuša da nije naprosto melanholična jer Emili Dikinson, napisa: „Osetih sahranu u mozgu/ jednu,

I ožalošćene, sve po redu…/

Dobro… Ovo je povod malenog mi pisanija, a tiče se toga da Dimitrije nikad ne bi mogao ovak’ nešto upriličiti povodom Krleže, o kojem tako izanalizirano govori profesor Nikola Milošević, kojeg, e da, Severina izuzetno cijeni. Zbog profesorovog objašnjenja Krležinov djela (drame) „Vučjak“, među drugim.

Još samo, nedajbože, da Alka Vuica izvede stihove sjenkovitog Lesa Ivanovića, tog potonjeg lirika uzvišenog kao Stevan Raičković, pa da i definišemo: korupcija i kič, dakle: pljačka i ubijanje kulture, gospodo, to je dominantna stvarnost koju živimo, jer, jebi ga, gospodar kaže da su Crnogorci – plitkoumni i slabog pamćenja!

Napomena: Sadržaj teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove redakcije.