Detalji optužnice protiv vođa zločinačke OVK: Hašim Tači naređivao mučenje i likvidacije Srba!

Kada je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks. U ćelijama su ih napadali slepi miševi svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži.

Ovo je samo deo svirepih metoda mučenja iz jednog od improvizovanih zatvora u Prizrenu, opisanog u optužnici koju je Specijalni sud za zločine na Kosovu i Metohiji podigao protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija.

Pripadnici terorističke OVK terete se da su na nekoliko lokacija širom KiM i severne Albanije, u periodu od marta 1998. do septembra 1999. izvršili zločine protiv čovečnosti, ubistva, progone, mučenja i kidnapovanja nad najmanje 400 ljudi, za koje su smatrali da ne podržavaju OVK i kasnije privremenu vladu Kosova. U pitanju su Srbi, Romi i Aškalije, katolici, Albanci za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima, koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili druge „neprijateljske“ partije.

Osim detaljnih opisa zločina u optužnici se navodi da je „četvorka“ i saradnici, imala ključne uloge u zločinima, nelegalnim otmicama, hapšenjima, mučenjima i ubistvima.

Kako se navodi, Tači, Veselji, Seljimi, Krasnići i drugi članovi udruženog zločinačkog poduhvata delili su „zajednički cilj da uspostave i sprovedu kontrolu nad celim Kosovom, koristeći nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, nasilje, pa čak i uklanjanje onih koji su označeni kao protivnici, sprovodeći progone, hapšenja, zatvaranja i druge nehumane akte – torturu i ubistva.

U tački 35. optužnice, pored Tačija i vodeće „ekipe“, kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata pominju se i Azem Sulja, Laši Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Latif Gaši, Sabit Geci, kao i drugi lideri OVK, komandanti brigada, ali i ministri i njihovi zamenici u privremenoj kosovskoj vladi, i brojni drugi zvaničnici.

Svaki od ovih pojedinaca, navodi se, doprineli su na neki način postizanju „zajedničkog cilja“. Neki možda nisu bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata, ali su korišćeni za izvođenje zločina.

Četvorka je, tvrdi se u optužnici, davala instrukcije i naređenja u vezi sa „protivnicima“.

Dokazi o tome postoje i u nekim policijskim dokumentima i internim propisima donošenim u okviru OVK. Da stvari budu još strašnije, optužnica tvrdi da su oni i lično, na terenu, učestvovali u nekim akcijama, uključujući zastrašivanje, saslušanja, maltretiranja.

– Između novembra 1998. i juna 1999. godine, pritvorenici u Klečki, držani su, između ostalog, u podrumskim prostorijama sa prljavim podovima, zidovima zamazanim krvlju, lošim higijenskim i sanitarnim uslovima… Pojedini pripadnici OVK rutinski su podvrgavali zatočenike teškim premlaćivanjima i psihološkom zlostavljanju. Zatočenici, kojima su ponekad bile vezane oči, udarani su pendrecima, cevima i komadima žice, tukli su ih nogama, šakama i pretili smrću. Mogli su da čuju i vide teško zlostavljanje drugih pritvorenika – samo je jedan deo opisa mučenja iz optužnice.

Između ostalog se navodi da su ljudi u Klečku dovođeni i da su ih ubijali pripadnici OVK pod komandom Fatmira Ljimaja. Opisujući događaje u Mališevu, napisano je da su zatvorenici držani u prenatrpanim privremenim ćelijama, bez hrane, vode i medicinske nege:

– Redovno su tučeni gvozdenim šipkama, palicama, pesnicama, šutirani su, prećeno im je smrću. Mogli su da čuju i vide kako muče i druge zatvorenika nazivajući ih špijunima koji sarađuju sa Srbima.

Po istom principu, postupalo se u Glogovcu i Prištini gde su zatvorenike tukli i lopatama, u Vitini, gde su „nepodobne“ udarali i daskama, u Likovcu i bejzbol palicama. Pominje se da je jedan bračni par srpske nacionalnosti maltretiran u njihovoj kući, koju je OVK zapalio. Mučenja je bilo i u Uroševcu, školi u Gnjilanu, bivšoj policijskoj stanici u Suvoj Reci. Jednom Srbinu u Novom Brdu pripadnici OVK gurali su pištolj u usta.

U dokumentu suda se navodi da su u julu 1998. napadnuti Srbi u Orahovcu i okolnim selima, kidnapovani i prebačeni u bivšu policijsku stanicu u Mališevu, a da su optuženi bili prisutni u blizini, a Krasnići je čak i bio u prostoriji sa otetim ljudima.

U delu optužnice koji se odnosi na ubistva, navedeni su oni koji su direktno ubijeni ili su skončali od posledica mučenja i torture. Ubistva su se događala u logoru Likovac, u Jablanici i Lapušniku, gde su žrtve poslednji put viđene žive.

Istražitelji su naveli da je iz logora u Lapušniku odvedeno 30 zatvorenika. Podeljeni su u dve grupe od po 15 ljudi. Jedni su pušteni, a druga grupa je streljana na brdu Beriša. Među njima je, ranije je navođeno u javnosti, bio i profesor ruskog jezika, Albanac, kojeg je televizija iz Rusije zamolila da im bude prevodilac. To je platio životom.

U optužnici se navodi da Tači nije sprečavao zločine, te da je promovisao one koji su ih činili. Takođe, on je radio sve što može kako međunarodna zajednica ne bi dobila prave informacije o događajima, uključujući i zlodela OVK.

U uvodnom delu optužnice navedeno je da je OVK delovala u zonama, da je, iako je počela u „ilegali“, kasnije prerasla u organizovanu grupu, koja je imala propise i pravila, pa čak i portparola. U optužnici se pominju i Fatmir Ljimaj i drugi pripadnici terorističke OVK.
Ubijanja je bilo u Drenovcu, Mališevu, Bajgori, Majacu, Lapaštici, Zlašu, Prizrenu, Orahovcu, Prištini…

U nekadašnjoj fabrici metala u Kukešu na severu Albanije, zatvorenici su svakodnevno maltretirani i na kraju ubijeni ili umrli od posledica mučenja. Ovde se kao glavni mučitelj pominje Sabit Geci, koji se u našoj javnosti spominjao kao zločinac koji je srpskom policajcu odsekao glavu motornom testerom.

Svaki događaj iz optužnice prate iskazi svedoka, čija su imena, kao i imena žrtava, tajni.