Procene ukazuju da će broj dijagnoza demencije naglo rasti u narednim decenijama. Ako se ne preduzmu značajne preventivne mere, očekuje se da će broj novih slučajeva dostići i do milion godišnje do 2060. godine.
Rezultati studije
Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu pratili su 5.811 učesnika, starosti između 45 i 69 godina, koji na početku istraživanja nisu imali demenciju. Učesnici su praćeni narednih 25 godina, a depresivni simptomi su procenjivani standardizovanim upitnicima.
Tokom praćenja, 10% učesnika razvilo je demenciju. Analiza je pokazala da su osobe koje su u srednjim godinama imale izraženije depresivne simptome imale 27% veći rizik od razvoja demencije.
Šest ključnih simptoma
Povećani rizik bio je gotovo u potpunosti povezan sa sledećih šest simptoma kod osoba mlađih od 60 godina:
- gubitak samopouzdanja
- poteškoće u suočavanju sa problemima
- nedostatak osećaja topline i bliskosti prema drugima
- stalna nervoza i napetost
- nezadovoljstvo načinom obavljanja svakodnevnih zadataka
- problemi sa koncentracijom
Posebno se izdvajaju gubitak samopouzdanja i teškoće u rešavanju problema, koji su povezani sa čak 50% većim rizikom od razvoja demencije.
Zanimljivo je da drugi simptomi depresije, poput lošeg raspoloženja, suicidalnih misli ili problema sa spavanjem, nisu pokazali značajnu dugoročnu povezanost sa demencijom.
Zašto su ovi simptomi važni?
Prema glavnom autoru studije, Filipu Franku, fokusiranje na pojedinačne simptome daje jasniju sliku rizičnih faktora:
- „Naši nalazi pokazuju da rizik od demencije nije povezan sa depresijom u celini, već sa određenim simptomima. Ovakav pristup omogućava ranije prepoznavanje osoba koje mogu biti ranjivije decenijama pre pojave bolesti.“
Istraživači dodaju da ovi simptomi često vode ka socijalnoj izolaciji i smanjenju mentalne stimulacije, što može umanjiti kognitivnu otpornost mozga.
Prevencija i dalja istraživanja
Autori smatraju da pravovremeno prepoznavanje i lečenje ovih simptoma u srednjim godinama može doprineti smanjenju rizika od demencije u kasnijem životu.
Rezultati su objavljeni u uglednom časopisu The Lancet Psychiatry. Ipak, istraživački tim naglašava da studija ima ograničenja i da su potrebna dodatna istraživanja, posebno kako bi se utvrdilo da li se isti zaključci odnose i na žene i etničke manjine.
Šira slika
Demencija ne utiče samo na pamćenje i razmišljanje, već povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema, uključujući:
- infekcije
- teške padove
- kardiovaskularne bolesti
- neuhranjenost
- depresiju
Iako lek za demenciju još ne postoji, dostupni tretmani i terapije mogu pomoći u ublažavanju simptoma i potencijalno usporiti napredovanje bolesti.
(KURIR)
