Dejo Savićević otkrio kome je uputio čuvene psovke: Ovako je nastalo čuveno „Dođi ovamo purgeru“

Jedna od nezaobilaznih asocijacija na Dejana Savićevića, koji je svojim umijećem na terenu ponio nadimak „Genije“, svakako je čuveni intervju pred meč protiv Hrvatske u Zagrebu 1999. godine.

Na današnji dan prije 24 godine legenda našeg fudbala dala je izjavu koja se i danas prepričava.

Tog dana je sniman dokumentarni film i o raspadu bivše velike Jugoslavije, u kome je i fudbal bio veoma bitna tema, a tadašnja SR Jugoslavija je igrala sa Hrvatskom ključni meč za odlazak na Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. godine.

Tada je ispred hotela „Šeraton“ Dejan Savićević pred kamerom davao intervju o očekivanjima pred meč, a sve u sklopu pomenutog dokumentarca.

Tako je nastala legenda. Najprije je odgovorio na pitanje o tadašnjoj situaciji i ko je kriv za rat.

„Ko šta misli i kako misli to me najmanje interesuje. Kako oni misle da smo mi krivi, tako i kod nas mi mislimo da su oni krivi. To me ne interesuje i ne tangira toliko da bih o tome mislio“.

Novinara je zanimalo ko su „oni“? pa je popularni Dejo na to odgovorio.

„Pa pričamo o Hrvatima, ne pričamo o Makedoncima. Prema tome nema šta da ponavljam – a onda je uslijedila uvreda i glasan povik nekoga sa ulice: „Ti si go*no!“.

Tad nastaje legendarna scena.

– Je**m te u usta te je**m. U ta šk*bava usta, pi**o jedna, dođi ovamo pi**o jedna, po**ši ga malo purgeru, dođi purgeru. Je**m te u usta škrbava… – kao da je naučio tekst, tako je ispalio sve iz sebe Savićević, a onda se okrenuo ka kameri i hladnokrvno završio izjavu.

Godinama kasnije u razgovoru za Sport klub, Savićević se prisjetio i tog legendarnog intervjua i otkrio kako je sve to izgledalo.

– To se dešava pred utakmicu 1999. godine, igrali smo s Hrvatima. Ja dajem izjavu, sam ostao tamo da pričam, i vidim i čujem da neko stalno nešto dobacuje i stalno neke uvrede. U jednom momentu, kada mi je puna glava bila njegovih psovki i prozivki, a ja bio pred kraj izjave, okrenem se, vidim čovjeka ne više od metar sedamdeset, šezdeset. Sad se sećam, imao je dres šahovnicu, crnu jaknu i neku trenerku donji dio. Nema dva zuba u glavu. I ja se okrenem i kažem onu psovku, kažem šta ćeš. I ja onda riječ po riječ, izručim to što sam imao. Nisam ponosan na to, naravno. Ne bih volio da me pamte po tome. Okrenem se, znajući da ovaj snimak može da se iskida u slovo, u pola riječi, okrenem se i kažem „prema tome, nadam se da će se utakmica završiti fer i korektno“. Da završim izjavu i da što prije idem u sobu.

Savićević je otkrio i da je imao dogovor sa čovjekom koji ga je intervjuisao da psovke neće izaći javno. Međutim, dogovor nije ispoštovan.

– To pođe tako, i ja kada sam završio kažem „slušaj, oćeš ovo da okineš?“ Kaže mi, „naravno, Dejo“. Par mjeseci posle, ja u Beču, zove me režiser „E završen je film, da ti pošaljem VHS kasetu“. Ja mu dam adresu, meni dođe ta kaseta, ja u dnevni boravak stavim. On me zove, „jesi video?“, ja kažem ne, zovi me za jedno sedam dana, jedno popodne kada budem imao vremena hoću na miru da odgledam. Ja posle dva-tri dana, kada sam video ono, želudac mi se okrenuo. E, onda možete da zamislite šta sam njemu rekao – rekao je Dejan Savićević.

(Kurir.rs)