Da li smo kadri danas?

Piše: o. Darko Ristov Đogo

Kada god čujem da se danas Srbija nalazi pred „sporazumom“ kojim treba da se „dobrovoljno“ odrekne sebe same i to takvim da je „najteži u savremenoj istoriji“, sjećanje me povede u djetinjstvo i dana srpskog (ne)prihvatanja Vens-Ovenovog plana.

Te 1993. nudilo nam se da se samougasimo.

Da dobijemo „zajednicu srpskih opština“, teritorijalno nepovezanu, bez ikakvih prerogativa državnosti i bez mogućnosti opstanka.

Za prihvatanje Vens-Ovenovog plana bilo je rukovodstvo SRJ i Helade, čak je i danas u Beogradu i Banjoj Luci često prokaženo „paljansko rukovodstvo“ moralo da odlučivanje prenese na Narodnu skupštinu Republike Srpske.

I ta Skupština nije bila provizorijum već, takvi kakvi su bili, ti poslanici su predstavljali volju naroda a ne kreacije medijskih sluga Moći.

Tako je, te 1993, srpski narod već jednom odbio ultimatum kojim je trebalo da „razumno“ nestane.

Da li smo to kadri danas?