Da li je američki haos dekadencija ili plan?

Piše: Aleksandar Pavić

 

Dok jedni smatraju da curenje „pentagonskih papira“ predstavlja prilično složenu psihološku operaciju (psiop), odnosno da je reč o kontrolisanom curenju radi dezinformisanja (mada nije jasno tačno sve koga) ili slanju određenih poruka (opet nije skroz jasno kome), drugi veruju da je ova epizoda samo odraz jednog društveno-državnog sistema u poodmakloj fazi dekadencije i opadanja.

Najlakša „stručna analiza“ bi otprilike glasila – pa, znate, ima tu i jednog i drugog, ali će vreme pokazati… No, izgleda da je neizbežan zaključak da tu stvarno ima pomalo od svega.

S jedne strane, istina je da je krajnje sumnjivo to što su svi procurili papiri sada u posedu korporativnih medija poput „Vašington posta“, „Foksa“ i Si-En-Ena, odnosno „čuvara kapije“ američkog establišmenta. Mejnstrim mediji, predvođeni „Vašington postom“ i „Njujork tajmsom“, su se, suprotno časnoj novinarskoj tradiciji zaštite takvih izvora, angažovali u identifikovanju i pronalaženju osumnjičenog Džeka Tešeire, uz logističku pomoć osvedočenog angloameričkog obaveštajnog medijskog punkta „Belingket“.

I ti cinkaroški mediji će sad da kontrolišu njihovo dalje puštanje u javnost, procenjujući šta može da šteti „nacionalnoj bezbednosti“, a šta ne. Odnosno, koza je zadužena da čuva kupus.

S druge strane, ova reakcija isto može da govori u prilog autentičnosti dokumenata, s obzirom da deluje da se establišment polomio da ih stavi pod kontrolu. Što bi, opet, išlo u prilog tezi da se ovde nije radilo, bar ne izvorno, o namernom, fingiranom „curenju“ poverljivih dokumenata, i da se sada radi na kontroli štete.

Pristup miliona ljudi

Tezu o mogućoj izvornoj spontanosti unutar jednog degradiranog, dekadentnog sistema potkrepio je i bivši obaveštajac američkih marinaca, Skot Riter u nedavnom gostovanju na Jutjub kanalu „Džadžing fridom“. Riter je objasnio kako je sasvim moguće da 21-godišnji rezervista vazduhoplovne nacionalne garde u Masačusetsu dobije pristup dokumentima sa oznakom vrhovne tajnosti.

Naime, u periodu posle pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata, američke obaveštajne službe su skresane u finansijskom i ljudskom smislu. Izračunato je da je jeftinije i efikasnije uključiti rezerviste u lanac obrade i prezentacije poverljivog materijala. Tešeira je pripadao jednoj takvoj jedinici. Potvrđeno je da je imao ovlašćen pristup poverljivim dokumentima i da je mogao da učestvuje u sklapanju izveštaja za brifovanje vojnog vrha koji bi sadržali delove poverljivih dokumenata. (Uzgred rečeno, prema izveštaju američkog Kongresa iz 2019, više od milion ljudi u SAD ima pristup dokumentima sa oznakom stroge tajnosti, što govori ne samo o masovnosti pristupa takvim dokumentima, već i o dosta sniženim kriterijumima za korišćenje oznake stroge poverljivosti.)

Naravno, istraga će pokazati da li su baš ovi dokumenti koji se, za sada, najvećim delom odnose na rat u Ukrajini, došli do Tešeire rutinski, ili ih mu je neko mnogo višeg ranga ciljano servirao, koristeći mladića kao instrument preko kog je mogao da se objavi poverljivi materijal. Ako je to slučaj, onda i dalje ostaje dilema šta je bio motiv – dezinformacija javnosti ili neprijatelja, ili delimično prikazivanje prave prirode rata u Ukrajini zarad kompromitacije Bele kuće i njene ukrajinske politike.

S obzirom na obim štete koja je naneta ne samo zvanično projektovanom imidžu rata, po kojem Ukrajina efikasno melje slabu i dezorganizovanu Rusiju i samo što je nije porazila, već i američkim odnosima sa saveznicima koje je – zamislite – špijunirala i prisluškivala, pre deluje da je ipak reč o nekoj vrsti akcije uzbunjivanja javnosti, na tragu Asanža, Meninga i Snoudena, ili informacija koje su date Simoru Heršu, na osnovu kojih je mogao da objavi (odnosno potvrdi) da je sam Džo Bajden autorizovao sabotažu Severnog toka 1 i 2, koju je sprovela američka mornarica.

No, gde vladaju dekadencija i rastuća dezorganizacija i anarhija, tu se povećavaju i mogućnosti za „lov u mutnom“. Dakle, vrlo je moguće da su se na prvobitno curenje u cilju uzbunjivanja javnosti i kompromitacije zvanične politike nakačili i delovi sistema, koji ne samo da pokušavaju da kontrolišu štetu već i da, po čuvenim rečima nekadašnjeg Obaminog šefa kabineta Rama Emanuela, ne propuste priliku da iskoriste krizu u sopstvene svrhe.

Afera „Bad lajt“

Postoji naravno i opcija da su i sam haos, dezorganizacija i dekadencija projektovani (ah da – još jedna „teorija zavere“). Indikativan je nedavni primer marketinške katastrofe sa transdženderom koji je reklamirao popularno američko pivo „Bad lajt“ i time izazvao revolt njegovih tradicionalnih, konzervativnih konzumenata i značajan pad akcija kompanije koja ga proizvodi. Da li je posredi samo pogrešna procena liberalno orijentisanih marketing menadžera koji su izgubili svaki dodir sa realnošću, a uz to preziru „pećinske“ svetonazore onih koji zrače „toksičnom muškošću“? Ili se možda ipak radi o svesnom činu društvene subverzije?

Poznati američki anti-establišment novinar Majk Vitni je istakao jedan vrlo bitan momenat u celoj priči. Naime, direktor proizvođača „Bad lajta“, odnosno firme „Anhajzer Buš“, Brendan Vitvort je pre nego što je ušao u korporativne vode bio oficir u centru za protivterorizam CIA.

Vitni smatra da to nije nikakva slučajnost (kao što nije slučajnost ni činjenica da je Bob Vudvord, polovina čuvenog novinarskog dvojca koji je razotkrio aferu „Votergejt“, prethodno bio obaveštajni oficir američke mornarice), odnosno „teorija zavere“, već da je cela epizoda deo jednog mnogo šireg i dalekosežnijeg projekta:

„Da li zaista mislite da su svi ovi ludi i neviđeni događaji u poslednjih nekoliko godina – poput afere Rašagejt, Trampovog opoziva, nereda pod firmom ‘Crni životi su važni’, fijaska od 6. januara (odnosno upada Trampovih pristalica u zgradu Kongresa u sklopu protesta protiv izborne krađe), kovid histerije, zatvaranja, obavezne vakcinacije, cenzure koju sprovodi vlada, sumnjivih predsedničkih izbora, paljenja fabrika za preradu hrane, iskakanja vozova iz šina, napada na električnu mrežu, trans predstava za školsku decu, manijakalnog fokusa na rodna pitanja i spektakularnih javnih suđenja – samo slučajni incidenti koji se dešavaju spontano tokom perioda velikih društvenih promena? Ili mislite da doživljavamo tajno orkestriranu operaciju (psi-ops) koju sprovode državni agenti koji deluju u ime svojih elitnih dobrotvora?“

Debakl Dilana Malvenija (transdžendera koji je bio nosilac skandalozne reklame za „Bad lajt“) savršeno se uklapa u ovu sveobuhvatnu operaciju destabilizacije koja ima za cilj stvaranje što veće anarhije. To je tačno iz Cijine knjige. Pogledajte ovaj kratki izvod iz članka pod naslovom „Operacija Gladio: NATO-ov tajni rat za međunarodni fašizam“:

„Anarhično nasumično nasilje trebalo je da bude rešenje za stvaranje takvog stanja nestabilnosti koje bi omogućilo potpuno novi sistem, globalni autoritarni poredak. Iv Geren-Serak, koji je bio otvoreni fašista, nije bio prvi koji je koristio taktiku lažne zastave za koju su krivili komuniste i koja je korišćena da opravda strožu policijsku i vojnu kontrolu od strane države…“

„Drugim rečima, cilj operacije je potpuno poremetiti sve društvene odnose i interakciju, negovati osećanje neizvesnosti, polarizacije i terora, pronaći grupu koja može biti žrtveno jagnje za široki društveni kolaps, a zatim se predstaviti kao najbolji izbor za uspostavljanje reda. To je put ka autoritarnoj vlasti, kakvu naša milijarderska elita sprema za sve nas.“

Pođimo još korak dalje… Ne koristi li ukrajinska kriza američkoj dubokoj državi da ne samo stavi najveći deo Evrope pod svoju direktnu vojno-političko-bezbednosno-medijsku kontrolu, već i da stvori uslove za sejanje društveno-političkog haosa širom kontinenta? I neće li dobar deo oružja namenjen Ukrajini zapravo završiti u raznim evropskim zemljama, u rukama raznih paradržavnih, paravojnih, terorističkih i čisto kriminalnih elemenata, koji će na prvi mig biti aktivirani radi suzbijanja istinskog i autentičnog revolta stanovništva čiji se dosadašnji način života pred njegovim očima sistematski demontira?

A krajnji cilj je? Pa recimo stvaranje haosa i nereda iz kog bi se izrodio novi red, odnosno novi poredak, za kojim će oni koji budu sve ovo preživeli sami da zavape samo da bi haos i nered i nemaština i sistematska psihološka tortura kojim su predugo bili izloženi – prestali.

Istina je da svako društvo, svaka imperija imaju svoje faze uspona, razvijenosti i opadanja i dekadencije. To bi trebalo sve da bude prirodno. Osim kada se uoče jasni znaci da je „neko“ sve to malkice „pogurao“ i „gura“.

Kako glasi stara američka izreka: samo zato što sam paranoičan, ne znači da mi ne rade o glavi.

(rt.rs)