Da li Bošnjaci u UN spremaju rezoluciju o genocidu u Srebrenici?

Bošnjački dio misije Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama samostalno, bez odluke Predsjedništva BiH, radi na novoj rezoluciji o Srebrenici koja bi trebalo da bude predstavljena na sjednici Generalne skupštine UN u aprilu, nezvanično saznaju „Večernje novosti“.

Na osnovu ovog dokumenta, za čije usvajanje lobiraju, 11. jula na dan obeležavanja zločina u Srebrenici, trebalo bi da budu održani skup i prigodna izložba u Njujorku.

To će, navode „Novosti“, biti još jedan pokušaj da se diskredituje Republika Srpska i ponove poznati stavovi o „najvećem masakru u Evropi posle Drugog svjetskog rata“, zabrani negiranja „genocida“, neophodnosti da se događaji iz jula 1995. ubace u školske programe u Srpskoj…

Dokument se priprema u jeku ogromnih pritisaka sa Zapada na RS i njeno rukovodstvo koji imaju za cilj demontažu Dejtonskog sporazuma i utapanje srpskog entiteta u unitarnu BiH tako da će mu glavna svrha biti pojačavanje pomenutih težnji.

„Potvrđeno nam je da specijalni predstavnik BiH pri UN Zlatko Lagumdžija ovo radi samostalno mimo odluke Predsjedništva i Ministarstva inostranih poslova BiH, i van zvanične diplomatske komunikacije sa centralom u Sarajevu. Takođe, i bez koordinacije u misiji u Njujorku sa druga dva konstitutivna naroda. Sredstva za svakodnevne aktivnosti Lagumdžije nisu iz budžeta misije, nego, kako se pretpostavlja, iz privatnih fondacija vezanih za bošnjačku emigraciju u Švajcarskoj i SAD“, tvrdi izvor „Novosti“.

Navode da se u UN priprema rezolucija o Srebrenici kojom bi se Srbima prikačila etiketa genocida, oglasio se i ministar odbrane Miloš Vučević.

Njega, kaže, ne bi čudilo da opet bude usijanih glava u međunarodnoj politici koji će pokušati da pokrenu i dignu tu temu na nivo da se srpski narod i Srbija proglase genocidnom državom.

„Nas čeka velika diplomatska bitka nezavisno od toga da li se zaista priprema ta rezolucija. Vi nikada ne možete da se opustite i morate stalno da radite na zaštiti nacionalnog interesa“, rekao je Vučević i dodao da je nevjerovatno da neko ima potrebu da se posle više od tri decenije i dalje vrti u tom začarnom krugu i da ne želi da ovaj region ide napred i da se sarađuje.

Ambasador BiH Zlatko Lagumdžija, koji, sudeći prema glasinama, i „pakuje“ čitavu spletku u Ujedinjenim nacijama, dugo već promoviše ovakve teze, pa je krajem prošle godine na obelježavanju 75 godina od donošenja Konvencije o genocidu, govorio o „genocidu u Srebrenici“.

„Koristim svaku priliku da nas podsjetim da je krajnje vrijeme da presude za genocid premjestimo iz sudnica u učionice. Ključne riječi su prevencija, istina, pravda i obrazovanje i najvažnije su u tekućoj borbi protiv poricanja, nekažnjivosti i neznanja, što je usmjereno na sprječavanje genocida“, rekao je tada Lagumdžija.

Najoštrija polemika o Rezoluciji o Srebrenici, koju je tada podnijela Velika Britanija, vođena je 2015. godine. U tekstu se na više mjesta pominjala riječ genocid, odnosno insistiralo se da se mora prihvatiti ova kvalifikacija što bi direktno impliciralo da su Srbi genocidni, kao i da je stradalo 8.000 muslimana.

Međutim, posle dva dana pokušaja usaglašavanja teksta, nije došlo do promjena u dokumentu, pa je tadašnji ambasador

Rusije Vitalij Čurkin uložio veto i zahvaljujući ruskom „njet“ rezolucija je oborena. On je objasnio da dokument ne doprinosi pomirenju, već samo može da donese nove tenzije. Od tada nije bilo podnošenja deklaracija o Srebrenici u „svjetskoj kući“, ali su usvajane u Evropskom parlamentu, kao i u crnogorskom i u zakonodavnom domu lažne države Kosovo.

Ne priznajući tvrdnje da je 1995. godine stradalo više od 8.000 ljudi, Republika Srpska ja angažovala izraelskog istoričara Gideona Grajfa da sprovede međunarodnu istragu o broju žrtava u srebreničkoj regiji. Izveštaj iz 2021. godine je pokazao da nije bilo više od 3.714 stradalih.

„U našoj komisiji imali smo stručnjake za brojanje i ustanovili su taj broj. On treba da bude zapisan u istoriji, ni manje, ni više. Naravno, svaka smrt je tragedija, užasna, toga smo svjesni, ali broj žrtava je takođe bitan. Dakle, dali smo okvir definicije, ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, nije počinjen genocid, a broj žrtava je oko 3.700“, rekao je Grajf posle predstavljanja podataka.

Grajf je pojasnio i značenje pojma „genocid“, navodeći da je to termin koji je istoričar jevrejsko-poljskog porekla Rafael Lemkin uveo 1945. godine, a odnosi se „na namjeru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod“.

„Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu“, rekao je.