DA BLAGI DANI POTRAJU…

Piše: Želidrag Nikčević

Da, znam pravila i običaje. Uvažavam. Poštujem. Amin.

A sve i da nema blagih praznika, sve i kad bi mi nadzornici mreže nekim čudom dopustili potpunu slobodu izražavanja, ja više uopšte ne mogu da pronađem neki zaista uvredljiv epitet – nema više riječi kojima bi normalan čovjek mogao da ih postidi i pokoleba.

Ucjenjivači i prevaranti? Nemojte me zasmijavati. Njima je to u opisu radnog mjesta, karijerni adut, visoko cijenjena diplomatska vještina.

Marionete? Odlično! Oni se tako uklapaju u civilizovani svijet.

Staromodno zagalamiti i nazvati ih n@cistima, jer svoje sugrađane pljačkaju i javno diskriminišu po nacionalnom predznaku? Pa oni znaju da su n@cisti, i to ih uopšte ne traumira. Evo, dok jedni ponosno ziguju i marširaju pod simbolima Trećeg rajha, drugi im oduševljeno (podlovćenski) aplaudiraju.

Bezbožnici, satanisti? Pa oni već imaju Sataninu crkvu – zvanično registrovano pravno lice. I hvale se podrškom režimu koji ovih dana ukida pravoslavnu crkvu. Sve normalno. Nazvati ih perverznjacima, jer izopačuju od Boga dati rod i pol? E, tek to je za njih poseban kompliment, to se sad računa kao epohalni kulturološki napredak. Narkomani? Ha-ha-ha! I to je već legalizovano.

Debili? Ma šta vam je, znaju oni da su debili, vidi im samo elitne govornike: bez suflera ne mogu dvije proste rečenice da povežu, ali dva-tri odlučujuća mandata – bez problema.

Ne, prijatelji, ne trudite se uzalud. Njima je normalnost u principu nemoguće objasniti. Naša normalnost za njih je bila i ostala varvarstvo, i nema te evro-montenegrinske vlade čija će se kapija pred nama iznutra otškrinuti. Barbaren halt. Samo da blagi dani potraju.