Crna Gora pred bankrotom: Svaki četvrti bez posla, javni dug veći od BDP!

Korona kriza praktično je opustošila crnogorsku ekonomiju. Javni dug ove susjedne zemlje premašio je ukupnu vrijednost BDP-a, bez posla je svaki četvrti Crnogorac, a pad privrede je među najvećima na svijetu. Kada se tome doda i takozvani „kineski dug“ za kredit koji je Crna Gora još 2014. godine uzela za izgradnju dionice autoputa, a čije prve rate stižu na naplatu sredinom godine, perspektiva ne izgleda nimalo ružičasto.

Iako je i u ovoj zemlji bilo mjera pomoći građanima i privredi, glavni razlog za loše stanje je to što se njena privreda najvećim dijelom oslanja na turizam, sektor koji je među najpogođenijima pandemijom. Mjesecima unazad nižu se loše brojke i konačan najnoviji bilans je – javni dug iznosi 103 odsto BDP-a, bez posla je nešto manje od 24 odsto građana, a ekonomski stručnjaci upozoravaju na „eksploziju siromaštva“.

Takođe, samo u poslednjem kvartalu 2020. godine bruto domaći proizvod Crne Gore smanjen je za 7,5 odsto, prema podacima Monstata. Jedna konsultantska kuća je, na osnovu kvartalnih izveštaja, izračunala da je crnogorska ekonomija prošle godine izgubila 15,3 odsto i da će joj za oporavak biti potrebno najmanje 5 godina.

Najnovije procjene Svjetske banke kažu da bi privreda Crne Gore ove godine mogla da zabilježi rast od 3 odsto.

Obveznice povećale javni dug

 

Poređenja radi, Crna Gora je u 2020. ušla sa rekordno visokom zaposlenošću i prosječnim rastom BDP-a od 4 procenta u poslednjih pet godina. Javni dug je 2019. godine iznosio 77 odsto.

Godinu dana kasnije, na kraju decembra 2020, ukupan državni dug Crne Gore, bez depozita, iznosio je 4,33 milijarde evra ili 103,28 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci crnogorskog Ministarstva finansija i socijalnog staranja. Ukupan državni dug sa depozitima iznosio je 3,46 milijardi evra ili 82,48 odsto BDP-a.

Depoziti su na kraju 2020. iznosili 872,43 miliona evra, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, ili 20,81 odsto BDP-a.

Do povećanja državnog duga u četvrtom kvartalu prošle godine došlo je, kako su objasnili, prvenstveno usled emitovanja obveznica. Iz ministarstva su podsjetili da su na međunarodnom tržištu emitovane obveznice u iznosu od 750 miliona evra, sa rokom dospjeća od sedam godina i kamatnom stopom od 2,875 odsto godišnje.

Pored toga, na povećanje duga uticalo je i povlačenje kreditnih sredstava za potrebe realizacije infrastrukturnih projekata, u prvom redu, izgradnje prioritetne deonice Smokovac-Uvač-Mateševo. Za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, poljoprivrede, reforme poreske administracije, unapređenja putne infrastrukture i nabavku vojne opreme povučeno je oko 15,29 miliona evra.

Korona „pokosila“ turizam

Jedan od uzroka drastičnog pada crnogorske ekonomije u 2020. godini leži u strukturi privrede, jer Crna Gora ima znatno manji sektor industrije koji je otporniji na efekte zdravstvene krize, u odnosu na sektor usluga i turizma, ocjenjuju ekonomisti.

Oni se slažu u ocjenama da su sve zemlje koje se u velikoj mjeri oslanjaju na turizam, avio saobraćaj i neke uslužne djelatnosti, „nagrabusile“ prošle godine zbog korone. Tvrde da je pandemija svakako najveći „krivac“ za drastičan pad i crnogorske privrede, a u skladu sa tim i za rast javnog duga.

Pojedini analitičari smatraju da komšije plaćaju cijenu loše godine i veruju da će, čim uspiju da oporave privredu, stabilizovati i ostale ekonomske pokazatelje.

Bez posla više od 55.000 ljudi

Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori dostigla je na kraju marta 23,83 procenta, prema podacima Zavoda za zapošljavanje. To je za 1,2 procenta više u odnosu na kraj februara i predstavlja nastavak trenda rasta stope nezaposlenosti u državi.

Ukupan broj nezaposlenih u Crnoj Gori iznosio je u martu 55.283 lica. To je za 5,4 odsto više nego mjesec ranije.

Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je na kraju marta 2020, na početku pandemije korona virusa, iznosila 15,3 procenta.

Izvor: Blic.rs