Crna Gora je u ratu!

Piše: Čedomir Antić

„Vlada i Ministarstvo odbrane su do sada u sedam navrata obezbeđivali donaciju različitih vrsta humanitarne i vojne opreme, kao i municije i naoružanja. Procenjena vrednost dosadašnjih donacija je 10.062.905,20 evra…“ i dok je u prvoj donaciji Crna Gora slala Ukrajini humanitarnu pomoć, u drugoj i trećoj poslala je tvovar oružja u milionskoj vrednosti koji vredi bar 80% ukupne donacije – „U drugoj donaciji, vrednosti preko pola miliona evra, Vlada je Ukrajini poslala naoružanje iz rezervi i to po 600 komada minobacačkih mina kalibra 60 mm i 82 mm, kao i deset lakih prenosnih protivvazduhoplovnih raketnih sistema (MANPADS) tipa.  Treća i pojedinačno do sada najvrednija donacija naoružanja u Ukrajinu je vazdušnim putem upućena 25. jula prošle godine. U pošiljci ukupne vrednosti 8,24 miliona evra, najznačajniji su bili laki prenosni protivvazduhoplovni raketni sistemi „strela-2M“ kojih je tada poslato 216 komada. Osim „strela-2M“, Crna Gora je tada Ukrajini poslala i ukupno 759 granata 57×438 mm kakve koriste brzometni brodski tipovi „bofors“ kalibra 57mm.”

Ministar odbrane Crne Gore je kadar Dritana Abazovića (tog političkog pajaca nalik Sajdšou Bobu iz crtanog filam “Simsonovi”, tuđina koji je tu da varakne Srbe i pomogne onima koji su prestali to da budu).  Filip Adžić, vernik grupice građana pod nazivom CPC, fotorobot je političara koji su Crnoj Gori doneli sreću u prethodnim decenijama. Nepostojanje biografije ovaj tridesetsedmogodišnjak prikrio je informacijom da je završio državni fakultet posvećen turizmu i hotelijerstvu. Ovom se naukom – sudeći prema biografiji koju je objavio na sajtu Minisrstva odbrane –  nije bavio, osim možda teorijski, pošto je navodno specijalizirao.  Posle je ušao u politiku. Poput Draga Šutanovca, kolege iz beogradskog DS-a, i ovaj je politički glavoč pohađao tri kursa u šest zemalja EU. Čitamo da se bavio statistikom u jednoj, a u drugoj razmatrao „veštine budućnosti”. Kod Abazovića je bio odbornik,  savetnik i potom ministar odbrane.

Adžić se hvali kako je Crna Gora snabdevala oružjem Ukrajinu. To je nekakv uspeh. Crna Gora nema svoju proizvodnju oružja, ona je dakle kupila sredstva za ubijanje da bi ih stavila u ruke ljudima koji će sutra možda dolaziti u dobrovoljce u Bosnu i Crnu Goru kako bi pomogli da bude ubijan i proteran srpski narod. U Kijevu su 2014. učinili isto ono što je Srbima u Hrvatskoj i Bosni urađeno 1941, 1991 i 1992. godine.  Poslao je oružje neoustašama koji su u Odesi spaljivali žive civile. Lekarima koji najavljuju da će kastrirati zarobljenike, smrdljivcima koji pred kamerama pucaju u kolena zarobljenika.  Tokom osam godina ubili su, ti Adžićevi saveznici, bar 14.000 civila u Donjecu i Lugansku. Poslao, taj biografski invalid, uraš sa Cetinja, čija vojska ima samo jedan tenk, oružje umesto hrane, lekova, ogreva.

Sve da je Rusija nova nacistička Nemačka, zašto bi Crna Gora slala oružje u rat u kome milijardu zapadnjaka ratuje protiv sedmostruko malobrojnijih i stostruko siromašnijih Rusa? Da li je to hvala za pomoć koju je Moskva pružila za sticanje nezavisnosti 2006. godine? Za 12% svih nekretnina koje je kupila u Crnoj Gori plaćajući ih  desetine mulijardi dolara? Za tri veka pomoći koju je neštedmice davala. Za hiljadu tona brašna koje je pred Prvi svetski rat svake godine slala da se gladni narod prehrani. Za savezništvo u mnogim ratovima od početka 18. veka. Za nakolonost careva koji su u Crnoj Gori videli „zavetnu zemlju”.  Za razliku od Filipa Adžića, knjaz Nikola nije kurvanjski slao oružje u rat Japana sa Rusijom, već su hrabri Srbi iz Crne Gore učestvovali u tom rat sa saboljom u ruci. Aleksandar Saičić je, podoban Ahilu i Obiliću, na megdanu posekao japanskog samuraja. A šta je ovo sad?

Neoustaški režim Mila Đukanovića je „prelomio mozak“ i „promenio Civilizaciju“. Adžići, makar oni koji su u javnosti, to su učinili mnogo ranije. Ipak, nisu se odrekli  čitave istorije: kralja Nikole (makar onog ostareolog i razočaranog, kakav je bio posle 1918) i, iz nekih razloga, Sv. Petra Cetinjskog. U svom zaveštanju ovaj srpski vladika i svetitelj kaže:

„Isto tako da Bog dade i onome koji bi vas od vjernosti k blagočestivoj i hristoljubivoj Rusiji odlučiti poiskao i svakojemu, ako bi se koji iz vas Crnogoracah i Brđanah našao da pomisli odstupiti od pokroviteljstva i nade na jedinorodnu i jedinovjernu našu Rusiju, da Bog da jaki te od njega živoga meso otpadalo i svako dobro vremenito i vječno odstupilo.“

Filipe Adžiću: ništa više, ali  ni manje.