Crna Gora bez Srpske pravoslavne crkve ne postoji!
Piše: Mihailo Medenica
Razumem zašto prezireš Crnu Goru, nesrećniče – podseća te na sve ono što bi silno želeo da jesi ali ne možeš, prodao si dušu đavolu i više povratka nema…
Međutim, ne razumem zašto s jednakom jarošću prezireš i Montenegro, Đukanoviću, tamu svoje hladne hadovske jazbine, jer prezireš i tu nema zbora!
Gadiš se tog avetinjskog monstruma kojeg si stvorio od jada Srba i Crnogoraca jednako, jer namerom da proteraš monahe i sveštenike svete Srpske pravoslavne crkve proteruješ Gospoda lično, Judo!
Shvataš li da ti je upravo presveta SPC prvi, poslednji i najjači bedem opstanka i ostanka Crne Gore?! Ne postoji rezervna vera, baš kao ni rezervna crkva koja će sačuvati ta premila brda i to božansko more, koliko god od one nesreće zvane “crnogorska pravoslavna crkva” pokušavao da sačiniš bogomolju za vekove buduće?!
Shvataš, naravno, no prodao si dušu đavolu i sad ti se s ikona pričinjavaju prezrivi pogledi, no to je samo odraz tvojih očiju punih mržnje, praznine puke i nesreće, jer nepomenik polako podvlači račun vašeg bezumnog birtijanja za šankom pakla, pa te ceh plaši do ludila, onog u kojem si našao smisao svojeg postojanja i dom svojih jutara bez svitanja!
Jednog monaha il sveštenika proteraj – proterao si Boga, ponavljam! Raskrstio si Crnu Goru, podao je juršnicima propasti srušivši najtvrđi bedem – liturgijske pirgove o koje su se vekovima lomili talasi pošasti…
Nema Crne Gore bez Srpske pravoslavne crkve, ne postoji!
No, razumeš li da ne postoji ni ta pogana opsena od Montenegra, jer Srpska pravoslavna crkva, beskrajna u svojoj milosti, čuva ono najlepše i najčasnije za neke dane buduće, da za Milogorjem ne ostane prokleta pustahija, kad nestane u dimu potemkinovske propasti, a propašće, ko i svaka pogan, no i tad će naša Crna Gora postojati, vaskrsla iz jevanđelja, jutrenja, pričesti, bata klepala i zvuku zvona naše i TVOJE crkve!
Tvoje, nesrećo, jer druge nemaš! Onaj Mirašev “oltarski” bogalj to nije, zbeg je đavolov svaka njegova “bogomolja”, opelo Crnoj Gori svaka njegova “liturgija”, zadušnice slavi i beskraju naše ponosnice- svaka njegova “pričest” je zdravica rogatom i zato pazi…
Pazi što činiš, jer ni Turci nisu ono što ti prtiš!
Zvonici svete Srpske pravoslane crkve su glas vekova, pesma večnosti, veza pradedova s praunucima, sve što mora ostati za nama da bi ostala i Crna Gora kad umine ta milogorska satrapa…
Znaj, a verujem da odlično znaš- proteraš li Gospoda proterao si Crnu Goru u večno gubilište! Koliko god je prezirao razumi da si njen sin a monteneginski pastorak! Ona će ti oprostiti i kad sam ne budeš mogao sebi, a srljaš u to da neće imati ko da ti prašta!
Kako onda pred vekove prošle i buduće, bezumniče?!
Kako onda pred pradedove kad nikoga nemaš, jer i oni što bi te poznali i s radošću dozvali – žive u pomenima Srpske pravoslavne crkve?! Samo tamo, mučeniče, u Miraševim barakama čekaju samo aveti i senke, večna anatema koju ste sami na sebe bacili, krštavajući se u “jordanu” (malim slovom namerno) suza svojeg naroda stradalničkog…
(IN4S)