Čovjek koji je razotkrio užasne uslove sibirske COVID bolnice napustio Rusiju
Neposredno prije nego što je u žurbi otišao iz Rusije u Gruziju, Sergej Samborski je posjetio kancelariju predsjednikove komesarke za ljudska prava Tatjane Moskalkove, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Samborski, stanovnik Tomska, dospio je na naslovnice prošlog mjeseca nakon što je objavio šokantni video snimak užasnih uslova u „crvenoj zoni“ najveće bolnice za COVID-19 u sibirskom gradu. U telefonskom intervjuu iz samonametnutog egzila, on je za RSE ispričao kako su mu „pouzdani“ izvori u kancelariji Moskalkove savjetovali da odmah napusti zemlju.
„Ljudi koji znaju rekli su mi da ne ostajem u Rusiji“, rekao je Samborski i dodao da mu je rečeno da bi bilo „veoma opasno“ ostati.
„Ne mogu da kažem da sam doživio bilo kakve znakove – nisu me pratili i nisam dobio nikakve direktne prijetnje“, rekao je on. „Ali, prije svega, izvor je bio pouzdan. I drugo, događaji svuda oko mene dobijali su opasan zaokret.“
Među tim događajima, kazao je Samborski, bilo je nekoliko naznaka iz kancelarije tužilaštva u Tomsku koji su jasno stavili do znanja da se protive činjenici da je on podnio pravnu tužbu protiv bolnice direktno Istražnom komitetu u Moskvi, preskočivši njih zapravo.
„Otišao sam u Moskvu jer sam znao da lokalni organi za provođenje zakona imaju veze s medicinskim zvaničnicima i da neće nikoga kazniti“, rekao je Samborski. „Oni su znali sve o [navodnim] kršenjima. Stoga sam krenuo u Moskvu da im kažem istinu.“
Krajem oktobra Samborski je saznao da je njegova 84-godišnja baka na respiratoru na intenzivnoj njezi na infektivnom odjelu br. 2 u bolnici Tomsk.
Njegov zahtjev da je vidi nije odobren, dok je od drugog pacijenta saznao da se o njoj ne brinu ispravno. Da bi ušao u “crvenu zonu” bolnice, obukao je zaštitno odijelo rekavši da je terapeut s drugog odjela. Našao je svoju baku na umoru kako leži u lokvi mokraće i izmeta, prekrivena bljuvotinom, dok joj je maska s kisikom bila beskorisno pričvršćena na čelo.
Njegov video o situaciji izazvao je veliko negodovanje javnosti, dok je on podnio tužbu protiv direktora bolnice Aleksandra Kholopova, kontroverznog bivšeg načelnika Odjela za zdravstvo Oblasti Tomsk, zbog nemara i lošeg upravljanja koji su direktno doveli do smrti bake Samborskog.
Samborski je rekao da su izvori u kabinetu Moskalkove rekli da će biti uhapšen „odmah po dolasku“ ako se vrati u Tomsk.
„A prethodnog dana,“ dodao je on, „dobio sam dopis od Ministarstva zdravstva. Napominjem da im sam nikada nisam pisao, nisam im poslao nikakve pritužbe. Ali iz nekog razloga birokrate su odlučili da odgovor pošalju meni lično. Poenta njihovog pisma bila je da su date naredbe za rješavanje bilo kakvih problema – ali da, uopšteno govoreći, nisu našli veće povrede. Zaključak? Ništa se neće promijeniti – i krenut će na mene sa svim što imaju zbog kršenja sanitarnog režima. Kako drugi ne bi probali.“
Dan prije planiranog povratka u Tomsk, Samborski je umjesto toga napustio Rusiju i otišao u Gruziju.
Ipak, rekao je Samborski, ne žali zbog onoga što je uradio.
„Tri dana, prije nego što su me razotkrili i izbacili, uspijevao sam tješiti baku i barem joj malo olakšati stvari“, rekao je. „Ne žalim zbog toga. Naravno, nisam mislio da će to završiti mojom prisilnom emigracijom. Ali ne žalim. Ponovo bih uradio istu stvar.“
Jedino mu je žao, kako kaže, što je podnio pritužbe vlastima.
„Vidim da je to bilo beskorisno“, rekao je, dodajući da je bio naivan kada je pomislio da će Moskva imati drugačije viđenje situacije u Tomsku ili da predsjednik Vladimir Putin ne zna kakve su okolnosti u dalekim regionima.
„Istražni komitet samo šalje moje pritužbe istražiteljima iz Tomska“, rekao je. „To je izvor opasnosti za mene.“
Samborski, inače varilac po struci, rekao je da mu u Tomsku ništa nije ostalo nakon što mu je baka umrla, a poslodavac ga je otpustio zbog skandala u bolnici. U Gruziji je osjetio dobrodošlicu i mogao je brzo pronaći posao u provincijskom gradu.
„Ali još uvijek se ne osećam bezbjedno“, dodao je on. „Ne mogu sa sigurnošću da kažem da neću morati ponovo da se pokrećem.“