Četiri prijetnje prije glasanja: Kako su zapadne diplomate pritiskale našu zemlju da bi je natjerale da podrži rezoluciju protiv Rusije

Pritisci da Srbija zauzme stranu u ukrajinskoj krizi, okrene leđa Rusiji i priključi se restriktivnim merama Zapada protiv Moskve sve su žešći, a u „paleti“ ucena koje evroatlantisti sve češće pominju je i ta da bi naša zemlja, ukoliko to ne učini, mogla da dođe u situaciju da se i sama nađe pod udarom sankcija!

„Pokazna vežba“ bila je u četvrtak, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala da se suspenduje članstvo Rusije u Savetu za ljudska prava ove organizacije, a među državama koje su bile „za“ bila je i Srbija.

No, ovaj politički triler na Ist Riveru imao je svoju predigru u srpskoj prestonici. Kako saznajemo, dan uoči glasanja, kod šefa diplomatije Nikole Selakovića „sjatili“ su se ambasadori zemalja EU, G7, među kojima i novi američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil. Našoj strani na tom sastanku jasno je stavljeno do znanja da ako ne podrži rezoluciju o suspenziji Rusije svesno će dovesti državu u opasnost da ostane bez snabdevanja sirovom naftom, što bi bio ogroman udarac za privredu i građane. Takođe, na stolu se našlo i upozorenje potpunom blokadom naših evropskih integracija, što u prevodu znači i zaključavanje briselske kase, ali i rampu za investicije i moguće povlačenje onih ulaganja sa Zapada koja su već u Srbiji. Zapadne diplomate nisu krile da bi se, u slučaju da Srbija ne podrži dokument u UN, naša zemlja ubuduće tretirala kao „deklarisani protivnik njihove strane“ u sukobu koji zapadna civilizacija trenutno vodi protiv Rusije.

Razmere, kako je i predsednik Aleksandar Vučić rekao, „bezobrazluka“ koji se koristi u ovom frontovskom ratu Zapad – Rusija, išle su dotle da je EU namerno u četvrtak odložila odluku o uvozu nafte za taj dan za 18 časova, kako bi sačekali ishod glasanja u GS UN zakazano za 16 časova.

Srbija se tako praktično našla u bezizlaznoj situaciji i iako je naša primarna odluka bila da se suzdržimo od glasanja, pod „baražnom vatrom“ na kraju je odlučeno da podržimo rezoluciju o suspenziji Rusije. Prema našim informacijama, bilo je poziva i sa druge strane, ali nije kategorično rečeno da će nas Kremlj staviti na listu neprijateljskih zemalja ako glasamo za suspenziju.

Predsednik Vučić je ponovio posle izjašnjavanja u UN da je Srbija bila pod strahovitim pritiscima, da je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, nije nacionalizovala nijednu rusku kompaniju, niti je na bilo koji način sankcionisala porodice ruskih državnika.

– Mi smo vojno neutralna zemlja, nismo politički neutralna država, nalazimo se na evropskom putu i dok god se nalazimo na evropskom putu ne možemo da budemo politički neutralna država, a vojnu neutralnost ćemo da čuvamo.

Predsednik je otvoreno priznao da nad Srbijom „lebdi“ pretnja sankcijama i zaustavljanja evropskog puta, a zbog odnosa prema Rusiji.

– Drag mi je Zapad, mnogo volim Rusiju, a najviše na svetu volim Srbiju – rekao je Vučić.

Nakon izjašnjavanja Beograda u GS UN u petak je stigla vest da će EU izuzeti našu zemlju iz sankcija prema Rusiji, što nas, kako je ocenila potpredsednica Vlade i ministarka energetike Zorana Mihajlović, stavlja u dobru poziciju. Objasnila je i da to konkretno znači da će snabdevanje našeg tržišta naftom preko Jadranskog naftovoda biti nastavljeno i posle 15. maja.

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, ukazuje, za „Novosti“, da su sve evropske zemlje, osim Belorusije, glasale za Rezoluciju u GS UN:

– Srbija geografski, politički, ekonomski i vrednosno pripada toj grupi i glasala je u skladu sa svojim strateškim opredeljenjima. S druge strane, ona je jedina zemlja u Evropi koja se nije pridružila restriktivnim merama prema Rusiji. Zasada je ovakvo pozicioniranje moguće, ali postoje stalni pritisci sa više strana da se Srbija drugačije postavi. Što rat u Ukrajini bude duže trajao, to će i trenutna pozicija Srbije postajati manje održiva jer se svet oko nas ubrzano deli i zakopava u sopstvene rovove. U svakom slučaju, osuda rata i navijanje za mir treba da i dalje ostane naša principijelna ideja vodilja prilikom donošenja odluka.

Da pritisci tek slede i da će njihova jačina zavisiti od dužine trajanja ukrajinske krize, smatra i Branko Branković, naš nekadašnji ambasador u Misiji UN u Ženevi:

– Morali smo da glasamo za suspenziju Rusije, jer smo ucenjeni od strane EU. Zahvaljujući zdravoj finansijskoj, monetarnoj, ekonomskoj politici, mi još junački odolevamo većini pritisaka. Ali, oni će biti sve jači i za cilj imaju, pre svega, da olabavimo veze sa Rusijom i Kinom.

BRANKOVIĆ: MOSKVI IONAKO ISTIČE ČLANSTVO

DIPLOMATA Branko Branković kaže da rezultat poslednjeg glasanja u Generalnoj skupštini UN ipak pokazuje da Zapad i dalje nema čvrstu većinu protiv Rusije, a koju pošto-poto pokušava da obezbedi na globalnom nivou.

– Iako je Rezolucija usvojena, od 193 članice UN, za nju je glasalo 93, dok je ukupno 100 država ili bilo protiv, uzdržano ili nije bilo u sali u trenutku izjašnjavanja. Ova rezolucija imala je za cilj da se još jednom istestira kolika je antiruska podrška, jer suspenzija Moskve iz Saveta za ljudska prava i ne znači mnogo, s obzirom na to da Rusima uskoro ionako ističe trogodišnji mandat u ovom telu.

Naime, Rusija je u poslednjem izbornom ciklusu izabrana kao jedna od 47 članica Saveta za ljudska prava UN sa sedištem u Ženevi.

– Ova rezolucija je još jedna politička ujdurma Zapada. Pošto nemaju prave argumente protiv Rusije, oni žele da je eliminišu iz komiteta gde će se raspravljati o ljudskim pravima u Ukrajini, kako bi onda imali odrešene ruke da iznose svakakve optužbe, pokreću medijsku mašineriju, a da Moskva ne bude u stanju da na to odgovori, jer nije član.

STANO: DA SE USKLADITE SA SANKCIJAMA

PORTPAROL EU Peter Stano izjavio je u petak da Brisel očekuje od Srbije da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji ili uvede slične nacionalne mere, zbog ruske agresije na Ukrajinu. On je ukazao da će EU donositi važne odluke za Srbiju na osnovu privrženosti Beograda vrednostima i principima Unije.

– Razgovaramo sa Srbijom u okviru pristupnih pregovora, kao i kroz različite kontakte – od eksperata do najvišeg političkog nivoa. Proces je u toku, a naši partneri u Srbiji, kao i drugi, vrlo su svesni koliko je ovo pitanje važno za EU – rekao je Stano.

NASTIĆEVA: DOBRO JE ŠTO NE ŽELITE MERE

SRBIJA je, usled ukrajinskog rata, izložena dvostrukom pritisku – da se priključi odlukama Zapada i da prizna Kosovo – poručila je u petak Žaklin Nastić, poslanica Levice u nemačkom Bundestagu.

Ona je ponovila da je NATO agresija na bivšu SRJ bila kršenje međunarodnog prava i presedan, koji je doneo promenu paradigme i doveo do agresije na Irak i sada na Ukrajinu.

Nastić je, u emisiji „Kec na jedanaest“, na televiziji K1, ukazala da u Bundestagu postoji jedinstvo kada je reč o osudi rata u Ukrajini, ali ne i po pitanju sankcija, koje smatra, neće okončati sukobe već će imati negativne posledice ne samo na ruske građane, već i na građane cele Evrope.

– Srpska vlada je u pravu što se nije priključila sankcijama.

STRANKE DESNICE KRITIKUJU

 

STRANKE desne orijentacije, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret Dveri i Srpska stranka Zavetnici, osudili su u petak glasanje „za“ u UN.

Lider DSS Miloš Jovanović ocenio je da se tom, kako kaže, skandaloznom odlukom koju je aktuelna vlast donela suprotno volji većine građana, Srbija svrstala na stranu Rusiji neprijateljskih država, čime se nanosi nesaglediva šteta državnim i nacionalnim interesima.

I u Dverima smatraju da je glasanjem u UN Srbija dospela na listu neprijateljskih država Rusije i da će to imati nesagledive bezbednosne, ekonomske i istorijske posledice. Oni su Vučića optužili da se ovim činom svrstao na stranu NATO u sukobu sa Rusijom, sa onima koji su predlagali Rezoluciju o Srebrenici u UN.

Srpska stranka Zavetnici ocenila je da ovakvi potezi potvrđuju da je politika vojne i političke neutralnosti koju u javnosti zastupa vladajuća koalicija zapravo samo mrtvo slovo na papiru.