CDT: Zabrinjavajuće na koliko visokom nivou građani vjeruju u teorije zavjere

Građani/ke Crne Gore u zabrinjavajuće visokom nivou vjeruju u teorije zavjere o klimatskim promjenama i vakcinama i propagandne narative iz oblasti međunarodne politike. To pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo institut Damar, a u okviru kojeg je građanima/kama ponuđeno niz tvrdnji koje je trebalo da ocjene kao istinite ili lažne. Istraživanje je dio projekta koji finansira Program za profesionalizaciju medija Ambasade SAD.

“Gotovo polovina ispitanika (49,5 odsto) vjeruje da postoje tehnologije koje ljudima omogućavaju da kontrolišu vremenske nepogode u određenoj mjeri, a skoro trećina (31,7 odsto) nije mogla da procijeni da li je to istinito ili ne. Takođe, 41,8 odsto ispitanika vjeruje da globalne elite koriste tehnologije poput HAARP-a za manipulaciju vremenskim uslovima, više od trećine (34,9 odsto) je kazalo da ne zna da li je ovo istina ili laž, a manje od četvrtine (23,3 odsto) je to ocijenilo kao laž”, navodi Dravin Murić i glavni i odgovorni urednik portala Raskrinkavanje.me.

Interesantno je i da 46,7 odsto ispitanika smatra da se u javnosti često preuveličavaju opasnosti koje klimatske promjene predstavljaju za našu planetu, dok je 23,4 odsto onih koji sa tim nijesu saglasni.

“Pitali smo građane/ke i da li smatraju da je ljudska aktivnost primarni uzrok klimatskih promjena – više od dvije trećine (68,2 odsto) je sa tim saglasno, 16,9 odsto nije, dok 14,9 odsto nije znalo da da odgovor. Netačne informacije i teorije zavjere o vakcinama i koronavirusu i dalje su ukorijenjene među građanima/kama – 45,4 odsto njih vjeruje da pandemija koronavirusa nije stvarna i da predstavlja izmišljen/izrežiran događaj, a 18,8 odsto je kazalo da ne zna da li je ova tvrdnja istinita ili lažna”, pokazuje istraživanje.

Više od trećine (35,8 odsto) ovakvu tvrdnju ocjenjuje lažnom. Da MMR vakcina izaziva autizam smatra više od trećine građana/ki (38,7 odsto), dok 31 odsto kaže da ne zna da li je to istina ili laž, a 30,3 odsto ovu tvrdnju ocjenjuje kao lažnu.

“I propagandni i dezinformativni narativi iz oblasti međunarodne politike uzimaju maha kod građana/ki. Tako 42,7 odsto građana/ki vjeruje da Rusija vodi borbu protiv nacizma u Ukrajini, a 29,7 odsto kaže da je to laž. Oko četvrtine, 27,6 odsto, kaže da ne zna je li to istina ili laž. Svega polovina građana/ki smatra da je Rusija izvršila aneksiju teritorija Ukrajine, a četvrtina (24,8 odsto) smatra da to nije slučaj, i četvrtina (25,2 odsto) kaže da ne zna. Da Rusija posjeduje najjaču vojnu silu u svijetu smatra više od polovine građana/ki (53,9 odsto), u to ne vjeruje 23 odsto, a isti je broj onih koji to ne može da procijeni”, saopštio je Murić.

Oko trećine građana/ki vjeruje da Rusija ima dominantnu ulogu u odnosima sa EU i SAD (34 odsto), a gotovo isti broj je onih koji smatra da to nije slučaj (34,5 odsto).

“Da se anti-zapadni i anti-EU narativi ne smiju potcjenjivati pokazuje i podatak da svaki drugi građanin/ka (53,4 odsto) smatra da zapadne zemlje aktivno promovišu pedofiliju, a svaki četvrti (24,4 odsto) ne može da procijeni da li je to tako. Takođe, svaki drugi građanin/ka (53,8 odsto) smatra da EU i zapadne zemlje aktivno promovišu promjene tradicionalnih vrijednosti i nameću devijantno ponašanje. Da to nije istina smatra 30,5 odsto građana/ki lažna, a 15,7 odsto njih ne može to da procijeni”, smatara Murić.

Zabrinjavajuće je, kako ističe Murić, da 60,8 odsto građana/ki smatra da homoseksualnost treba klasifikovati kao bolest ili mentalni poremećaj, nasuprot njih 15,8 odsto koji to ne smatraju. Isto tako porazan podatak je da 66,2 odsto građana/ki vjeruje da homoseksualnost predstavlja prijetnju za tradicionalni koncept porodice, a 16,6 odsto kaže da to nije istina. Svaki drugi građanin/ka (51,6 odsto) vjeruje da postoji globalni “gej lobi” koji ima značajan uticaj na svjetsku politiku, 14,3 odsto kaže da je to lažno tvrđenje, dok više od trećine (34,1 odsto) ne može da se opredijeli.Istraživanje je sprovedeno u periodu od 4. do 14. decembra 2023 na uzorku od 1004 ispitanika.