CDT: Napraviti barijere za zaštitu izbora od nedozvoljenih uticaja iz inostranstva

U uporednim analizama strano miješanje u izborne i demokratske procese se opisuje kao skup različitih i promjenjivih praksi, mješavina dezinformacija, političkog finansiranja, strateškog oglašavanja, otkupa kritične infrastrukture, cyber-napada, pritiska na istraživače, postavljanja novih NVO-a, korišćenja trol mreža za podsticanje destruktivne rasprave tamo gdje bi trebala biti orijentisana na rješenja. Uprkos tome što se strano miješanje teško dokazuje, u Crnoj Gori se, u posljednjih nekoliko izbornih ciklusa, moglo vidjeti korišćenje svih navedenih instrumenata i taktika, saopšteno je iz Centra za demokratsku tranziciju.

“Dok su u toku parlamentarnih izbora 2016. tragovi upućivali na miješanje koje je dolazilo iz Rusije, u izborima 2020. godine, 2021. i 2022. bilo je mnogo javnih znakova uplitanja Srbije i drugih zemalja regiona. U javnoj sferi, to je bila direktna podrška srpskih zvaničnika/ca preferiranim opcijama u Crnoj Gori kroz sinhronizovanu dezinformativnu kampanju i korišćenje neaktivnosti državnih organa i društvenih ranjivosti za ometanje, uznemiravanje i manipulaciju izbornim procesom. Pojavile su se brojne sumnje i glasine vezane za nedozvoljeno finansiranje kampanje iz inostranstva. I Evropska komisija je registrovala i veliko učešće stranih medija iz regiona koje je bilo posebno zapaženo tokom izbornih perioda”, navodi CDT.

Kako su dodali, iako brojne demokratske zemlje posebno štite izborne procese od inostranih negativnih uticaja, u crnogorskom izbornom zakonodavstvu ova tema se ne tretira, osim kroz zabranu donacija partijama iz inostranstva, za šta je predviđena prekršajna odgovornost.

“Dok Evropski parlament ima Posebni odbor za strano miješanje u sve demokratske procese u Evropskoj uniji, uključujući dezinformacije (INGE), CDT predlog da se ovo uradi i u Crnoj Gori još nije došao na dnevni red parlamenta. Mandat INGE odbora Evropskog parlamenta je da radi na procjeni nivoa stranih prijetnji u različitim sferama, i da, nakon analize problema, identifikuje rješenja i predloži alate koji će se suprotstaviti pokušajima sabotaže demokratskih procesa”, ističe CDT.

U okviru reforme izbornog zakonodavstva, ovu materiju je, navodi CDTm neophodno tretirati prije svega kroz propise koji se tiču finansiranja i medijskog predstavljanja u kampanji.

“Potrebno je regulisati finansiranje od trećih strana, a finansiranje izbornih kampanja iz inostranstva definisati kao krivično djelo. Takođe, potrebno je povećati zahtjeve za transparentnost u pogledu finansiranja izbornih kampanja, na strani partija i na strani medija, i omogućiti AEM-u da vrši nadzor i izriče opomene u slučajevima evidentne manipulacije informacijama. Političkim subjektima treba propisati jasnu zabranu reklamiranja u stranim medijima u toku kampanje. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti ključne infrastrukture i izbornog procesa od hibridnih prijetnji”, saopšteno je iz CDT-a.

U ovoj oblasti posebno su, dodaju, dragocjena iskustva Francuske i Švedske.

“U Francuskoj su državni organi nadležni za integritet izbora i sajber-bezbjednost preduzeli brojne aktivnosti na sprečavanju stranog miješanja u izbore, uključujući rad s izbornim kandidatima/kinjama i upozoravanje medija na lažne informacije. Slično tome, u Švedskoj je vladina agencija imala zadatak da poveća svijest među švedskim građanima/kama o prijetnjama povezanim s dezinformacijama i kampanjama uticaja od strane stranih država koje žele potkopati demokratske procese”, zaključuje se u saopštenju.