Brza pruga do Subotice biće završena do kraja godine

„Do kraja godine će biti završena brza pruga od Novog Sada do Subotice“, rekao je generalni direktor Infrastrukture željeznice Srbije Nebojša Šurlan.

Šurlan je najavio i da će se u narednih pet do šest godina raditi na unaprjeđenju cjelokupne mreže srpskih željeznica – gradnji novih i rekonstrukciji i obnovi postojećih pruga.

On je rekao da je pruga Novi Sad-Subotica, dužine 108 kilometra, dio projekta brze pruge od Beograda do Budimpešte i da tu dionicu grade kineske kompanije, kao i da je ukupna ugovorena vrijednost radova 1,16 miljardi dolara.

„Radovi su počeli odmah kada smo završili prugu do Novog Sada i ugovorni rok je avgust 2025. godine. Međutim, na inicijativu predsjednika Vučića koji je tražio skraćenje tog roka, kineski izvođači su izašli u susret i dali obećanje da će do kraja ove godine završiti sve radove“, rekao je Šurlan za Tanjug.

On je naveo da se uskoro očekuju tenderi za izvođače radova na dionicama dvokolosječne pruge Beograd-Niš, dužine 230 kilometara, koja će na više od 50 odsto te dužine biti projektovana za brzine od 200 kilometara na sat.

 

„Projekat je podijeljen na tri sekcije. Prva sekcija je od Resnika do Velike Plane, druga sekcija od Velike Plane do Paraćina i treća sekcija od Paraćina do Trupala. Za sekcije dva i tri očekujemo idejne projekte da budu završeni u junu ove godine, a za sekciju jedan da bude gotova u novembru“, rekao je Šurlan.

On je dodao da je Infrastruktura željeznice Srbije, zajedno sa Ministarstvom građevinarstva i Ministarstvom finansija, za radove na toj prugi obezbijedila sredstva u ukupnom iznosu od 2,75 milijardi evra, u vidu kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj, pri čemu je EU na taj projekat dala 600 miliona evra granta.

Šurlan je podsjetio da Infrastruktura željeznice Srbije u 2023. godini izvela radove u vrednosti od približno milijardu i po evra i istakao da su dobili finansijska sredstva za projekte na osnovu kojih će biti moguće izvođenje radova u narednih pet do šest godina, u periodu u kome planiraju da kompletno unaprijede mrežu srpskih željeznica.

Prema njegovim mišljenju, Infrastrukturi železnice Srbije je ukazano poverenje, pa su tako dobili finansije za projektovanje novih projekata, na osnovu kojih će se izvoditi radovi i narednih godina.

„Ukupna vrijednost tih radova se kreće od pet do šest milijardi za koridorske pruge i još od jedne do tri milijarde za regionalne pruge. To je ukupan obim, za koji nisam siguran da ćemo obezbediti kompletna sredstva, ali u velikoj mjeri sam siguran da ćemo odraditi te poslove“, rekao je Šurlan.

On je ocijenio da je pažnja javnosti koju je izazavalo puštanje u rad brze pruge Beograd-Novi Sad dodatno ulila stimulans ljudima u Infrastrukturi željeznice Srbije za nove projekte.

„Brza pruga već skoro tri godine funkcioniše i nismo imali ozbiljniji poremećaj rada te pruge, što sa jedne strane govori u pravcu kvaliteta izvedenih radova, a sa druge strane i sve bolje obučenosti našeg ljudstva, otpravnika vozova, ljudi koji su na terenu, koji se bave upravljanjem saobraćajem“, rekao je Šurlan.

On je napomenuo da je gotovo projektovanje rekonstrukcije barske pruge, od Valjeva do Vrbnice, na dionici dugačkoj 210 kilometara.

„I to će biti takođe jedan od veoma zahtijevnih projekata, s obzirom da na tih 210 kilometara ima veliki broj mostova, tunela i jednokolosečna je pruga, tako da će opet morati da se radi u tim zatvorima (saobraćaja)“, rekao je Šurlan.

On je posebno istakao još jedan projekat koji je u fazi izvođenja, gradnju Jedinstvenog dispečerskog centra za koji kaže da je jedan od najvažnijih projekata na srpskim željeznicama, koji bi trebalo da objedini funkcije četiri regionalna centra koja trenutno postoje, u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Užicu.

Šurlan je objasnio da u klasičnom sistemu postoje otpravnici vozova, koji na stanici u četiri smene upravljaju saobraćajem, dok su na drugom nivou upravljanja na koridorskim prugama uspostavljeni dispečeri, koji mogu da daljinski upravljaju stanicama.

„Kada napravimo ovaj Jedinstveni dispečarski centar, mozak celog sistema, mi ćemo imati i treći nivo upravljanja sa našim prugama. Tako da u slučaju da bilo koji od ovih sastavnih djelova ne može da funkcioniše, postoji uvek mogućnost prelaska na drugi. Imaćemo sistem koji će biti mnogo sigurniji“, rekao je Šurlan Tanjugu.

Zajedno sa Jedinstvenim dispečerskim centrom jako je bitna i instalacija signalno-sigurnosne i telekomunikaciona mreže, koji su kao nervi koji napajaju mozak, smatra Šurlan.

„Kada napravimo nove pruge i priključimo na taj jedinstveni centar, odnosno mozak operacija, mi ćemo imati jedan sistem koji je mnogo bolji, mnogo sigurniji. Siguran sam da će srpska željeznica biti transformisana i na evropskom nivou, a ja bih volieo da budemo i bliže vrhu“, naveo je Šurlan.

On je dodao da je plan da se u ovoj godini završi rekonstrukcija pruge Niš-Brestovac i podsetio da su u novembru prošle godine sa bugarskom firmom „Trace“ ugovoreni radovi na pruzi od Sićeva do Dimitrovgrada u dužini od 88 kilometara i vrijednosti od 170 miliona evra.

Prema njegovim riječima, otpočelo je i sa izvođenjem još jednog relativno manjeg projekta, tunela na potezu Stalać-Đunis.

Očekuje da pripremni radovi krenu početkom godine, a puni radovi polovinom ove godine. Šurlan je naveo da je u procesu tenderisanja pruga Sobovica-Lužnica, dužine 15 kilometara, finansirana iz budžeta, koja treba da poveže tzv. Majnd park, železnički čvor gde se nalazi fabrika Simensa za željeznička vozila, sa prugom Lapovo-Kragujevac-Kraljevo.

On je rekao i da u ovoj fazi postoje i dva projekta finansirana od Evropske unije, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a to su obilaznica oko Niša u dužini od 22 kilometra, kao i „Lot 2“ pruge Stalać-Đunis, dužine 15 km. Šurlan je rekao i da EU kroz „Western Balkans Infrastructure Framework“ finansira projektovanje četiri projekta, prugu Beograd-Šid, prugu Niš-Preševo u dužini od 140 kilometara, Stalać-Kraljevo-Rudnica i na kraju prugu Batajnica-Ostružnica, koja će biti pruga za teretni saobraćaj, kako bi se izbjegao prolazak teretnih vozova kroz sam Beograd.

On je dodao i da je iz budžeta Srbije finansirano projektovanje dve regionalne pruge u Vojvodini, Pančevo-Zrenjanin-Subotica i Vrbas-Sombor, čijom izgradnjom će se rastereti buduća brza pruga od Beograda do Subotice.

Šurlan je naveo da Infrastruktura željeznica Srbije zajedno sa Putevima Srbije radi projekat sektora C obilaznice oko Beograda, od Bubanj Potoka do Pančeva, u okviru koga će biti jedan veliki tunel i jedan kombinovani most za železnički i putnički saobraćaj, a čijom izgradnjom će se rešiti pitanje transporta opasnih materija kroz Beograd.

Kada su beogradski projekti u pitanju, on je naveo izradu saobraćajne studije koja treba da ukaže na načine povezivanja beogradskog železničkog čvora i budućeg metroa, koju su ugovorili Saobraćajni fakultet i CIP, a takođe su urađeni tenderi za projektovanje tri stanice, u Makišu, na Karaburmi i na Novom Beogradu.

Šurlan je rekao da je Svjetska banka zajedno sa Francuskom razvojnom agencijom (AFD) odobrila kredit Srbiji u vrijednosti od 400 miliona dolara, čija se prva faza od 88 miliona dolara odnosi na četiri željeznička projekta: sređivanje vračarskih tunela i kompletna zamjena kolosjeka u njima, sređivanje desnog kolosjeka pruge Beograd-Pančevo, projekat „Triangle“ u Bogojevu i na kraju sređivanje Prokopa ispod kote 105.

On je dodao da će Svjetska banka finansirati i projektovanje pruge Pančevo-Vršac, a očekuje da se tako finansira i projektovanje pruge Ruma-Šabac-Loznica.

Kada je sređivanje pružnih prelaza u pitanju, Šurlan je naveo da je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ugovoreno uređivanje 35 prelaza, od čega je skoro pola završeno u 2023. godini i dodao je da je planirano da se iz kredita Svjetske banke i AFD-a, ukoliko dođe do dogovora, čak 600 pružnih prelaza uredi.

„Pošto su bile izmjene Zakona o bezbjednosti saobraćaja, gdje se uvodi potreba stavljanja semafora na sve pružne prelaze, to će biti naš fokus, da obezbijedimo da što veći broj prelaza bude obezbijeđeno semaforima“, rekao je Šurlan.

Kada je uređivanje staničnih zgrada u pitanju, Šurlan je podsjetio da je prošle godine uređeno 27 stanica i dodao da je ove godine planirano sređivanje još 16.

 

(Tanjug)